Francuska jača uticaj u centralnoj Aziji

Francuski predsednik Emanuel Makron boravio je juče u Kazahstanu, prvoj stanici njegovog proputovanja centralnom Azijom, regionom koji se smatra „dvorištem” Rusije, a koji je od početka rata u Ukrajini posebno privlačan Zapadu. Simpatije između, prevashodno Kazahstana i EU, ne dopadaju se Moskvi, pogotovu jer je ova naftom bogata zemlja već zaigrala u utakmici snabdevanja naftom evropskih zemalja, čime se aktivno isključuje rusko učešće. Treba napomenuti da je Kazahstan i bitna tačka u na trgovinskoj ruti koja zaobilazi Rusiju.

Koliko je Kazahstan važan govori i to da odmah nakon Makrona, u četvrtak i petak, u Astanu treba da dođu mađarski premijer Viktor Orban i turski predsednik Redžep Tajip Erdogan. Aktivna je i Kina sa svojom inicijativom „Pojas i put”.

Kazahstanu prija ova vrsta popularnosti i naklonosti koju im je juče iskazao Makron, koji je pred tamošnjim predsednikom Kasimom Žomartom Tokajevim pohvalio Astanu jer je odbila da stane na stranu Moskve po pitanju sukoba u Ukrajini. Šef Jelisejske palate je svečano saopštio da su potpisani značajni poslovni sporazumi, uključujući one o partnerstvu u oblasti retkih metala. Dvojica lidera razgovarali su o energetskoj i trgovinskoj saradnji, regionalnim pitanjima i novim zajedničkim poslovnim poduhvatima. Makron je zadovoljan posetom jer je zaključio da će napredovati u važnim međunarodnim pitanjima. Istakao je zajedničku posvećenost Povelji Ujedinjenih nacija i principima teritorijalnog integriteta i nacionalnog suvereniteta.

Tokajev je uzvratio lepim rečima, zaključivši da se ova poseta može nazvati istorijskom. Makron se nadovezao da ne potcenjuje pritisak koji neki akteri možda vrše na Kazahstan. Zbog toga, kako reče, Francuska visoko ceni ovo prijateljstvo i put kojim Kazahstan ide odbijajući da bude bilo čiji vazal, želeći da održava uravnotežene odnose s različitim zemljama u interesu svog naroda.

Osim nafte, Kazahstan je Francuskoj blizak i zbog uranijuma kojim je ova zemlja bogata i veliki je izvoznik istog. Stoga, francuski „Orano” ovde već zajednički posluje sa državnom kompanijom „Kazatomprom”, zbog čega je među predsednikovom delegacijom bio i šef ove kompanije za eksploataciju uranijuma. Francuski energetski gigant EDF je u trci za izgradnju prve nuklearne elektrane u Kazahstanu. Francuska je peti najveći strani investitor u ovoj zemlji, a kako „Mond” piše, čak i ispred Kine. List navodi i da je trgovinski promet između dve zemlje dostigao 5,3 milijarde evra prošle godine, dok Kazahstan snabdeva oko 40 odsto francuskih potreba za uranijumom.

Makron je nakon uspešnih razgovora u Astani otputovao u susedni Uzbekistan, gde boravi i danas. I u ovoj zemlji, koja je kao i Kazahstan odbila da prizna rusku aneksiju ukrajinskih teritorija i podržava zapadne sankcije Moskvi, Pariz jača uticaj kroz strateško partnerstvo. Francuski mediji izbegavaju da pomenu težak put ka političkoj liberalizaciji i nasilno potisnute proteste u zemlji, te nedostatak prave opozicije. Naglašavaju da Makron podržava dinamiku reformi u Uzbekistanu i da je tokom posete pokrenuo pitanje vladavine prava.

Moskva često negoduje i izražava zabrinutost zbog aktivnosti Zapada u bivšim sovjetskim centralno-azijskim zemljama. Tako je ministar spoljnih poslova, Sergej Lavrov, uoči Makronove turneje rekao da Zapad pokušava da „odvuče” ruske susede i saveznike.