Vek topličkog svetionika rodoljublja

Prokuplje – Ukazom od 9. septembra 1908, kralj Srbije Petar I Karađorđević odobrio je penzioneru Zariji Hadži-Arsiću da „može u Prokuplju otvoriti i o svom trošku izdržavati nepotpunu četvororazrednu srednju školu”. Tako je nastala prva srednja škola u Toplici, koja je kasnije prerasla u potpunu realnu gimnaziju. Škola je počela sa 34 učenika, a danas, posle sto godina, ima ih više od 600.

Ko je bio čovek, koji se na početku prošloga veka, u dubokoj provinciji, odlučio na ovo delo, koje će imati dalekosežne posledice na život ljudi u ovom kraju? O Zahariju Hadži-Arsiću danas se malo zna. Od istoričara mr Radoja Kostića saznajemo da je reč o istaknutom nacionalnom radniku, koji potiče sa Kosova i Metohije. U ratovima za konačno oslobođenje Srbije (1876-78) istakao se junaštvom, a u doba Obrenovića, zauzimao je visoke položaje – sreskog i okružnog načelnika u raznim krajevima.

Posle smene dinastija, penzionisan je i izabrao da živi u Prokuplju. Ovde je postao predsednik akcionara banke. Da li je ulaganje u privatnu gimnaziju bilo deo njegovih poslovnih poteza, ili rodoljublje, ne zna se. Biće i jedno i drugo. Jer, upisnina u prvi razred iznosila je tadašnjih velikih 15 dinara po učeniku.

Pa ipak, napominje Kostić, iako je Toplica oslobođena od vekovnog turskog ropstva trideset godina ranije (1877-78), u celom ovom kraju sa blizu 150.000 stanovnika, bilo je samo 15 ljudi sa završenim visokim obrazovanjem. Šest advokata, četiri lekara, dva marvena lekara i troje sudija. Čak i načelnici srezova Prokupačkog, Kosaničkog i Dobričkog, pa ni Topličkog okruga – nisu imali više od srednje škole.

Zarija je to znao, pa je vizionarski otvorio puteve ulaska nauke i u ove lepe, ali zapuštene predele. Izgleda da su i njegova takva nastojanja doprinela da se već sledeće godine upisnina smanji na pola, a 1910. i da izdržavanje škole preuzme država. Međutim, tek 1938, ukazom kralja Jugoslavije Petra II Karađorđevića, prokupačka gimnazija postala je „potpuna realna gimnazija” sa osam razreda.

Od osnivanja i do danas, prati je nedostatak prostora. Pa ipak, za vek trajanja, prokupačka gimnazija postala je intelektualni i kulturni centar cele Toplice. Ovde su njeni profesori osnovali prva društva: pevačko, književno, dramsko, bibliotečko, telesno, nogometno... Od njih će se kasnije razviti čitave ustanove. Mnogi njeni profesori i đaci, postali su poznati akademici, univerzitetski profesori, književnici, muzičari, glumci, diplomate, političari... Preživela je pet ratova i ostala svetionik rodoljublja. Samo u Drugom svetskom ratu živote je dalo 82 učenika, od kojih su četvoro proglašeni za narodne heroje.

Obeležavanje ovog značajnog jubileja, počelo je u petak predstavljanjem monografije jednog od direktora, Tihomira Živkovića. Završna svečana akademija zakazana je za 11. oktobar, na dan kad su, tačno pre sto godina, bile okončane poslednje pripreme i sutradan počela redovna nastava.