Prekid diskriminacije srpskog naroda u Crnoj Gori

Posle izbora 30. avgusta 2020, kada je u Crnoj Gori prvi put u njenoj istoriji na demokratski način došlo do promene vlasti, bilo je jasno da je točak promena pokrenut. Naša koalicija je na tim izborima osvojila ubedljivo najviše glasova u tadašnjem anti-DPS bloku i svi smo očekivali da će se prva vlada nakon demokratske promene vlasti praviti na logičnim i racionalnim političkim osnovama. Upravo na ovaj način naša koalicija je nakon ostvarivanja svog glavnog cilja, smene višedecenijskog režima Mila Đukanovića, ostvarila i onaj podjednako važan cilj, a to je prekid diskriminacije srpskog naroda u Crnoj Gori i vraćanja mogućnosti odlučivanja u zemlji koja je podjednako naša, koliko i svih ostalih koji žive u njoj, kaže u ekskluzivnom intervjuu za „Politiku”, predsednik Skupštine Crne Gore Andrija Mandić, komentarišući činjenicu da je on, nakon višedecenijske borbe protiv Demokratske partije socijalista, prvi politički predstavnik srpskog naroda na visokoj državnoj funkciji.

Šta će biti doprinos vaše stranke i koalicije u novoj vladi?

Značajno će se pospešiti i ubrzati demontaža svih kriminalnih struktura koje su i dalje prisutne u svim porama državnog aparata. Od te pobede 2020. do ovog izbora nove vlade Crna Gora je imala dva neuspela eksperimenta i izgubila tri godine koje su mogle biti iskorišćene za temeljne reforme koje su preko potrebne našoj zemlji. Da se točak promena nastavio okretati pokazano je i 11. juna ove godine, kada je potvrđeno da je DPS-u, nakon tri decenije vlasti, mesto da pruži svoj dalji doprinos političkom životu Crne Gore upravo u opozicionim klupama. Svesni važnosti momenta, većina pobednika je od 30. avgusta 2020, tokom pregovora o formiranju nove vlasti u Crnoj Gori, iznedrila jako kvalitetan sporazum koji je doneo preko potrebnu stabilizaciju političkih prilika u našoj zemlji. Na ovaj način srpski narod i njegovi legitimni politički predstavnici u vidu koalicije „Za budućnost Crne Gore”, dobili su značajan deo političke participacije u ključnim mestima u državi. Pre svega mislim na mesto predsednika Skupštine Crne Gore, koje je nakon mesta predsednika vlade i predsednika Crne Gore najvažnija funkcija u državi. Kroz rekonstrukciju vlade, koja je sporazumom zakazana za kraj 2024. godine, naša koalicija će dobiti četiri ministarstva, kao i mesto potpredsednika vlade.

Kako komentarišete vaš izbor za predsednika Skupštine Crne Gore?

Kao neko ko se tokom celog svog političkog angažmana, zajedno sa svojim narodom, borio protiv diskriminacije kako srpskog naroda, tako i svih onih koji su tokom 30 godina samovolje jednog režima iskusili nepravdu, volju poslanika da ja budem novi predsednik skupštine, doma političkih predstavnika naroda, posmatram kao našu zajedničku pobedu. Nešto što ovih dana konstantno provejava kroz medije jesu silna istraživanja javnog mnjenja u kojim sa prikazuje jako mali stepen poverenja građana prema institucijama. Ono čime ću se svakako temeljno baviti jeste upravo jačanje poverenja koje će građani imati kako prema instituciji Skupštine Crne Gore, koja upravo treba da odslikava volju naroda, tako i prema funkciji predsednika skupštine. Ono što ta istraživanja javnog mnjenja nekako zaboravljaju da prikažu jeste da su ljudi izgubili veru jedni u druge, nezavisno od profesije i zanimanja. Sa pozicije novog predsednika skupštine upravo ću se snažno založiti za proces vraćanja poverenja u ljude. Nastaviću da radim na tome da se isprave silne nepravde, koje je veliki broj građana Crne Gore iskusio tokom minulih 30 godina. U svakom pogledu radiću u interesu mira i stabilnosti, koji su preko potrebni našem društvu. Moja želja i cilj jeste da Skupštinu Crne Gore, taj narodni dom, zajedno sa svim ostalim kolegama poslanicima, pretvorimo u pravi dom naroda.

Ponavljate poruke iz predsedničke kampanje: da se Crna Gora pomiri. Da li je moguće, i ako jeste – na koji način?

Pomirenje u Crnoj Gori je i te kako moguće, a osim toga, ono je preko potrebno. Ovih dana smo svedoci da ratni vihor bukti svuda oko nas i da je celi svet na ivici velikog oružanog sukoba. Upravo u ovakvim vremenima, a vođeni iskustvom koje imamo iz prošlosti, imperativ svakog činioca u Crnoj Gori, bio on politički ili ne, mora biti pomirenje. Taj jaz koji je 30 godina veštački stvaran i nametan našem društvu, a sve u cilju opstanka jedne političke strukture na vlasti, mora biti prevaziđen. Moje kolege i ja smo i iz opozicionih klupa pružali ruku pomirenja pre svega našim rođacima Crnogorcima, ali i svim drugim narodima sa kojima živimo u ovoj prelepoj zemlji. Svakako da je na meni sada veća odgovornost i da ću sada učiniti dodatan napor da sa pozicije predsednika skupštine do tog pomirenja dođemo.

Da li vaš izbor na ovako važnu državnu funkciju u Crnoj Gori znači novu eru odnosa između Crne Gore i Srbije?

Bivši režim je zarad opstanka na vlasti i kao mehanizam da se u Crnoj Gori produbi razdor između različitih naroda koji u njoj žive, baštinio izričito neprijateljski odnos prema Srbiji, ali i Republici Srpskoj. Vidimo da se taj odnos, kada je u pitanju DPS, nije mnogo promenio i nakon njihovog silaska sa vlasti. I dalje se u Beogradu i Banjaluci traže dežurni krivci kako bi se zamaskirale razne kriminalne operacije koje je bivši režim radio u Crnoj Gori. Većinska Crna Gora želi najbolje moguće odnose sa Srbijom i ja ću kao predsednik skupštine i kao politički predstavnik srpskog naroda uraditi sve da naše dve države imaju nabolje moguće odnose, što je svakako u interesu svih građana Crne Gore. Ne sumnjam da će i nova 44. Vlada Crne Gore raditi na tome da imamo najbolje moguće odnose sa Srbijom, ali i sa svim susednim zemljama.

Demokratska partija socijalista je u Skupštini Crne Gore iznela mnoge optužbe na vaš račun. Ubrzo potom su se njeni poslanici priključili i protestu protiv vašeg izbora za predsednika skupštine, saopštivši da sa te pozicije imate pristup poverljivim informacijama, koje bi na taj način bile kompromitovane. Kako to komentarišete?

Za razliku od mnogih koji su upravo iznosili takve navode za razne tuđe interese, ja sam patriota i nisam agent nijedne druge države. Ne radim ni za čije tuđe račune, već isključivo za svoj narod. Svakoga jutra na raznim televizijama gostuju ljudi za koje nemam nikakvu dilemu da rade za tuđe interese i koji uporno ponavljaju tu mantru da bih ja takve informacije stavio nekome na raspolaganje. Ja tu prepoznajem samo jedan scenario – da će neko pokušati da podvali Andriji Mandiću i posle saopštiti kako je preko mene procurio neki poverljiv podatak. Upravo kako se takav scenario ne bi obistinio, skrenuću pažnju nadležnima koji bi trebalo da mi šalju te podatke, da to ne čine jer meni nisu potrebni za obavljanje funkcije predsednika parlamenta. Onog momenta kada se stekne neophodno međusobno poverenje možda ću zatražiti pravo da dobijam te podatke.

Popis stanovništva u Crnoj Gori se odlaže za 30. novembar uredbom nove vlade.

Podsetio bih da se popis stanovništva, bez ikakvog valjanog razloga, odlagao već dva puta, i to na period od po godinu dana. Prvobitno je bio zakazan za 2021, pa je odložen za 2022, i na kraju smo dobili termin na jesen ove godine.

Popis je najvažnija statistička obaveza jedne države. Kažem najvažnija jer se bez popisa stanovništva i podataka koji se dobijaju kroz taj proces ne mogu pripremati strateški planovi jedne države.

Da li dajete reč da odlaganja popisa više neće biti?

Zbog pojedinih glasova koji potenciraju dodatna odlaganja moramo biti jasni da nikakvog daljeg odlaganja neće biti. Popis će se sprovesti 30. novembra i Crna Gora će konačno dobiti podatke koji su joj preko potrebni.

Nakon 30 godina vlasti DPS-a, dva politička eksperimenta u vidu ekspertske i manjinske vlade, maratonskih sednica skupštine, kakva je budućnost Crne Gore?

Tačno je da su tri godine izgubljene u raznim političkim tumaranjima i periodu političke nestabilnosti. Naša koalicija i ja lično i tokom te tri godine snažno smo se zalagali za političke modalitete koji su mogli obezbediti stabilnost i početak rada na izvesnijoj i boljoj budućnosti Crne Gore. Na kraju smo imali parlamentarne izbore, koji su svakako najbolji pokazatelj narodnih želja i očekivanja i iznedrili smo novu i stabilnu parlamentarnu većinu. Pred nama je mnogo posla. Sistem koji moramo da očistimo od kriminala i korupcije je stvaran tri decenije, a i tada je nasleđen od nekadašnje komunističke vlasti koja je bila poznata po opsegu svog državnog aparata. To je najveća borba koju Crna Gora kao društvo ima ispred sebe. Svi ovi pokliči koji se čuju ovih dana, a kada su u pitanju navodno „evropski orijentisani političari” iz DPS-a, dolaze upravo kao pokušaj kamufliranja toga šta je bivši režim radio i koliko je štete učinio ovoj zemlji. Njihovo konstantno potenciranje podela iz prošlosti pokušaj su da se ne otkriju silna nepočinstva koja su sprovedena tokom trodecenijske vlasti i strah od katarze kroz koju oni neminovno moraju proći ukoliko žele da ostanu relevantan politički subjekt. Na tu silnu buku odgovorićemo sprovođenjem ključnih reformi u kompletnom pravosuđu, kao delu sistema koji je najviše spregnut sa kriminalnim miljeom bivšeg režima. Odgovorićemo dokazima o silnim malverzacijama koje su opteretile ovo društvo.

Pred parlamentom su brojne „sitnice” koje su izuzetno važne, a koje nisu završene u prethodnom sazivu.

Da, tu posebno ističu izbor sudije Ustavnog suda, izbor članova Sudskog saveta, izbor Vrhovnog državnog tužioca, nastavak reformi izbornog zakonodavstva, Zakon o skupštini koji se već dugi niz godina najavljuje. Ukoliko sve ovo realizujemo to bi bila jedna velika tekovina – da je ovaj saziv Skupštine Crne Gore odradio takav važan posao. Pred Skupštinom Crne Gore, kao majkom svih vlasti u našoj zemlji, mnogo je važnih obaveza i kao njen predsednik uložiću svoj maksimum da se nagomilani urgentni problemi rešavaju po hitnom postupku, dok ćemo oko onih strateških uvek težiti da stvorimo atmosferu apsolutnog konsenzusa.