Beneficije iz bivše Jugoslavije

Kako i pod kojim uslovima se sabira staž u Srbiji i u nekoj od bivših jugoslovenskih republika, pogotovo kada je reč o beneficiji, odnosno kada se godina – 12 meseci računa s uvećanjem?

Ovo pitanje je penzijskom fondu postavio nedavno M. D. iz Kostolca. Naveo je da je radio u Sloveniji pet godina do 1987. Za veći deo tog vremena (tri i po godine) imao je beneficirani staž 12 plus četiri, i za to poseduje potvrdu. Od tada sa prekidima radi u Srbiji i takođe je u jednom periodu imao uvećani radni staž. Uskoro puni 40 godina radnog staža, ukoliko mu se spoji i staž iz Slovenije.

Zanima ga kako može da proveri, pre nego što prekine radni odnos, da li mu je uplaćen doprinos za PIO za rad i beneficije u Sloveniji. I da li može da spoji radni i beneficirani staž iz Slovenije i Srbije da bi ostvario penziju iz obe države?

U Fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje odgovaraju da prilikom ostvarivanja prava na starosnu penziju moraju da budu ispunjena dva uslova kada osiguranik ima beneficirani radni staž. Jedan uslov je broj godina provedenih na radnim mestim na kojima se staž računa sa uvećanim trajanjem, odnosno da je proveo kumulativno najmanje 10 godina na radnom mestu na kome se staž računa sa uvećanim trajanjem.

Drugi uslov je za snižavanje starosne granice prema stepenu uvećanja. Osiguranik koji je na radnim mestima na kojima se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem navršio najmanje dve trećine od ukupnog staža, starosna granica se snižava zavisno od stepena uvećanja staža za po jednu godinu. Uvidom u listing M-4, radnu knjižicu i uverenje o stažu sa uvećanim trajanjem pravnik će dati konkretan savet ili uputstvo o daljem postupanju, s obzirom na to da se datum sticanja prava na starosnu penziju utvrđuje za svakog osiguranika posebno.

Za utvrđivanje prava na penziju sabira se staž u Srbiji i Sloveniji, a iznos penzije se određuje srazmerno stažu osiguranja navršenom u toj državi. Potrebno je da se filijali Fonda PIO podnese zahtev za utvrđivanje penzijskog staža u inostranstvu koji će biti prosleđen nadležnom organu u Sloveniji. Nakon sprovedenog postupka provere podataka, rešenje o priznatom stažu stiže na kućnu adresu.

Kada se podnosi zahtev za penziju prilaže se i navedeno rešenje. O pravu i visini penzije po osnovu staža ostvarenog u Sloveniji postupak vodi i donosi rešenje njihov organ, navode iz Fonda PIO.

Uslovi za penziju su donekle slični u svim državama, ali postoje i razlike. Ovo je posebno važno za osiguranike iz kategorija koje ostvaruju pravo na penziju pod povoljnijim uslovima (pripadnici MUP-a, vojske i slično) ili uz sniženje starosne granice, ili uz staž koji se računa sa uvećanim trajanjem (odnosno beneficirani staž).

U penzijskom fondu naglašavaju da je opšte pravilo da osiguranici iz „povlašćenih” kategorija imaju povoljnije uslove samo u državi u kojoj aktivno rade, kao i da se beneficirani staž računa u svim zemljama samo do vremena izlaska pojedine države iz Jugoslavije.

Staž sa uvećanim trajanjem navršen nakon ovog perioda računa se kao takav samo u zemlji u kojoj je navršen, dok ga druge države računaju samo u efektivnom trajanju. Osiguranici srpskog penzijskog fonda koji imaju utvrđen poseban staž (žene najčešće po osnovu rođenja trećeg deteta, a muškarci po osnovu učešća u ratu) treba da znaju da se ovaj staž u drugim državama na području bivše Jugoslavije uzima u obzir samo ako je navršen pre 1. januara 1965. godine.

Za većinu osiguranika ovo ograničenje znači da takav staž nije od uticaja na ostvarivanje prava u drugoj državi.

Zakon o PIO omogućava većini penzionera u Srbiji da nakon penzionisanja nastave da rade. To je moguće kako ponovnim početkom, tako i bez ikakvog prekida osiguranja za kategorije kojima je to dopušteno. Međutim, propisi u drugim državama uglavnom to ne tolerišu. Vremenom je u tom pogledu bilo i promena, pa čak i u smislu da je u nekim državama srpskim penzionerima bilo moguće da ostvare pravo uz rad, a da je zatim praksa izmenjena. Neke zemlje, poput Slovenije i Hrvatske, obustaviće isplatu penzije korisniku koji uđe u osiguranje u Srbiji, ali će pri tome tolerisati pojedine osnove osiguranja.

Na primer, osiguranici koji u Srbiji rade po ugovoru o delu moći će nesmetano da koriste hrvatsku starosnu penziju za razliku od onih koji su kod poslodavca zaposleni po ugovoru o radu. Korisnici invalidskih i porodičnih penzija treba naročito da vode računa o inostranim propisima ako odluče da uđu u osiguranje dok primaju penziju.

Takođe, i neke okolnosti koje na prvi pogled nisu bitne mogu da budu važne – na primer, zaključenje novog braka pod određenim uslovima može da dovede do prestanka prava na porodičnu penziju u Sloveniji, pa se zato treba što bolje informisati kako bi se izbegle neprijatne situacije. Prekasno obaveštenje može čak da dovede korisnika i do obaveze da vrati primljene devizne penzije. Za pravu, potpunu i sigurnu informaciju uvek je najbolja sugestija da se osiguranici neposredno obrate nosiocima osiguranja kod kojih treba da ostvare pravo, zaključuju u Fondu PIO.