Čini dobro, ne kaj se, zlo čini, nadaj se

Užice – Mučne stranice počinjenih zločina i njihovih tragičnih posledica otvorila je na 28. festivalu „Bez prevoda” predstava „Naš razred” Gradskog dramskog kazališta „Gavela” iz Zagreba. Kroz priču o antisemitizmu u Poljskoj tokom ratnih godina, po često igranom delu poljskog pisca Tadeuša Slobođaneka (nagrađenom prestižnom evropskom nagradom). U stvari, univerzalnu priču o zločinu i mržnji ma gde bili, banalnosti zla, gresima surovih očeva koje ispašta nedužno potomstvo.

U osnovi je istinita priča iz rata u jednoj poljskoj varoši gde su žitelji pomogli ubijanju 1.600 svojih sugrađana Jevreja i uselili se u njihove kuće. Komad „Naš razred”, u režiji Jasmina Novljakovića, taj događaj oslikava životima vršnjaka iz razreda. Ispočetka skladnog, sa zajedničkim željama tih školaraca da postanu zidari, kočijaši, vredni ljudi. A po odrastanju mržnjom zadojenih u ratu, kada mladi Poljaci katolici počinju da proganjaju Jevreje iz svog razreda. Sve se završava jevrejskim stradanjem, nekadašnji drugovi iz školskih klupa ubijaju jedni druge.

Zamajac tome, naravno, daju okupatori Poljske: nemački fašisti i Staljinov NKVD. Zaslužena kazna ipak ne stiže ove zločince iz razreda, u poratno doba kreću novim stazama. Ali kao zreli ljudi doživljavaju strašne lične tragedije, stradaju im deca. Samo jedna Poljakinja iz tog razreda, devojka Zoha koja u ratu nije činila zla, već krišom pomagala Jevrejima da prežive, uspela je da izbegne surovu sudbinu i nastani se u Americi.

Ovu pozorišnu priču nadahnuti zagrebački glumci (Martina Čvek, Hrvoje Klobučar, Ivan Grčić, Antonija Stanišić Šperanda, Enes Vejzović, Natalija Đorđević, Janko Rakoš, Filip Križan i Ivica Pucar) izveli su kao vredan kolektivan čin. Svi iz glumačke ekipe su na sceni tokom čitavog komada, sa emocijom koja dopire i do publike. Dugim aplauzima po završetku predstave užički ljubitelji teatra su ispratili njene aktere. Potom glasajući, komadu „Naš razred” dodelili ocenu 4,1.

Za okruglim stolom nakon izvođenja zapažena je bila izjava glumice kazališta „Gavela” Antonije Stanišić Šperande:

– Hteli smo, zapravo, povezati celu tu priču s nama i današnjicom. Da niko od nas nije samo dobar ili samo zao i da su okolnosti te koje čine ubicu. Kad smo počeli s probama, nakon mesec dana je počeo rat u Ukrajini i bilo je devastirajuće shvatiti da to nije stvar prošlosti, nego da se iste stvari mogu dogoditi danas, sutra. Nedavno sam pročitala predivnu misao Pola Valerija, koji je rekao da ratove vode ljudi koji se ne poznaju i ne mrze zbog odluka ljudi koji se poznaju, mrze, ali se ne ubijaju – rekla je Antonija.

Nakon što je na ovom festivalu sinoć odigran „Ivanov” Narodnog pozorišta iz Sarajeva, slede u naredne tri večeri „Očevi i oci” Narodnog pozorišta iz Beograda, „Nesporazum” Crnogorskog narodnog pozorišta i „Otac” Ateljea 212, posle čega žiri proglašava dobitnike „Ardaliona”.