Mini-samitom zadovoljni samo veliki

Od našeg stalnog dopisnika
Brisel, 5. oktobra – Bliska saradnja i koordinisanje budućih poteza, ključne su reči sa jučerašnjeg mini-samita u Parizu na kojem su lideri četiri najrazvijenije države Evropske unije usaglašavali zajedničku strategiju izbegavanja pogubnih domino-efekata finansijske krize koja ozbiljno potresa Uniju. Premda se izjava nemačke kancelarke Angele Merkel da „svaka zemlja mora preuzeti sopstvenu odgovornost na nacionalnom nivou” može tumačiti kao signal nejedinstva EU u pogledu na aktuelnu krizu, poruka o koordinisanom delovanju možda nije samo puka fraza o zajedništvu u nevolji. Makar kada je reč o velikima.

Jer da je ranije bilo odgovarajuće koordinacije, verovatno bi izostala nedavna odluka Vlade Irske da ponudi dvogodišnju garanciju klijentima na sve uloge, obveznice i kredite, što je Dablinu omogućilo ogromnu prednost u odnosu na konkurenciju iz inostranstva. Tako je novac zaista počeo da pristiže „na sigurno” u šest najvećih irskih banaka početkom oktobra, a Nemci, kao i mnogi drugi u EU, dok su gledali kako se pare iz njihovih trezora sele na Ostrvo, ovaj potez Dablina ocenili su kao veoma nekorektan.

Zapadni mediji danas različito vrednuju jučerašnje zajedničko dostignuće lidera Francuske, Italije, Nemačke i Velike Britanije, a istinski domet zasedanja po svoj prilici je negde između ocene da je mini-samit bio potpuni promašaj i one da je Unija pokazala impresivno jedinstvo.

Uprkos tome što je na njemu prvobitni plan o osnivanju 300 milijardi evra vrednog EU fonda „za spasavanje” ugroženih banaka i zvanično odbačen, ovaj skup je nazvan „samitom nade” jer predstavlja početak utvrđivanja novog „pravilnika u svetskoj ekonomiji”, preneli su francuski mediji. Neki od njih su otišli korak dalje pripisujući svom predsedniku Sarkoziju ulogu spasitelja koji je „prodrmao Evropu”. Italijanski „Korijere dela sera” navodi da „Evropa stoji čvrsto”, dok britanski mediji ocenjuju samit u Parizu kao „priliku za promene” i ističu stvarne napore država članica Unije da prevaziđu podele. Istovremeno u Nemačkoj besni istinska finansijska nepogoda koja preti da potopi „Hipo nekretnine” banku, jer se ispostavilo da je prvobitni plan o njenom spasavanju uz pomoć 35 milijardi evra propao. Sada se pominju višestruko veće sume, a o svemu tome naciji će nešto više reći kancelar Merkelova u obraćanju koje se očekuje večeras. Što se nemačkih medija tiče može se reći da je kriza ove velike banke zasenila i jučerašnji mini-samit.

U zemljama izvan „velike četvorke” vesti iz Pariza nisu odjeknule kao naročit podstrek, već se može reći da su dočekane sa gorčinom jer se nekoliko „malih” država Unije žalilo što su isključene iz strateških razgovora. To juče nisu skrivali u Finskoj i Švedskoj.

Nema entuzijazma u španskom „Paisu” koji navodi da „u EU čak i mala kriza može biti razarajuća zbog nedostataka institucionalnog okvira i političke volje”. Španski ministar ekonomije Pedro Solbes usprotivio se ideji Angele Merkel da se krizom banaka može upravljati na nacionalnom nivou.

– Ne mogu da vidim rešenje na nacionalnom nivou. Ono mora doći od Evrope (EU) – požalio se Solbes u izjavi za „Mundo”.

Portugalski ministar finansija Fernando Tekseira dos Santos izrazio je zabrinutost za glasove svih 27 država članica Unije, prenela je lisabonska novinska agencija „Lusa”.

– Svi doprinosi da se osigura evropsko finansijsko tržište su dobrodošli. Zbog toga se o zaključcima koji su proizašli sa subotnjeg zasedanja u Parizu mora diskutovati među svim članicama EU – kazao je Santos.

Prvu formalnu priliku za diskusiju o ovim i drugim predlozima za borbu protiv finansijske krize u EU lideri 27 članica imaće u Briselu 15. i 16. oktobra na redovnom EU samitu.