Evropa je izbačena iz globalne trke

Evropa je izbačena iz globalne trke. U trenutku kad istok i jug naše planete nezaustavljivo idu u promene, kad se Amerika ponovo vraća u svoju izolacionističku ljušturu iz vremena pre svetskih ratova, Stari kontinent kao da je zastao zbunjen. Godine lagodnog života pod bezbednosnim i ekonomskim okriljem prekoatlantskog moćnika, kad su jeftini prirodni resursi iz bivših kolonija stajali tu, nadohvat ruke, a demokratsko društveno uređenje bilo tek izgovor za „ratove po potrebi”, nepovratno su minule.

Hegemonija Zapada sve ubrzanije se topi. Jednako vojna, kao i društvena, pa i filozofska. Razbuktavaju se novi sukobi u kojima se pobednik (ako takvog uopšte može da bude) ne vidi unapred. Nastupa vreme multipolarnog sveta, a za takvu tektonsku promenu potrebno je biti pripravan. Kako sada izgleda Evropa, u tom smislu, ozbiljno kasni.

Kako piše američki „Nešenel interest”, dominacija Zapada u međunarodnim odnosima, zasnovana na tri ključna stuba, znatno je oslabila. Prvi takav stub bio je dominantan položaj kao svetskog ekonomskog centra moći, koji je opstajao puna dva veka.

Drugi stub ogledao se u činjenici da je upravo Zapad uspostavio zvanična tela u sferi međunarodnih odnosa i trgovine, što mu je omogućilo ključnu ulogu u definisanju pravila globalizacije. Naravno, prema sopstvenim potrebama.

Treći stub je uverenje da je za SAD, koje su po raspadu Sovjetskog Saveza postale praktično jedina superdržava, ključni zadatak da aktivnije sarađuju s Evropom kako bi unapredile neoliberalni politički i ekonomski model, a sve u nastojanju da se postigne univerzalna zajednica. Prevlađujuće ubeđenje tog doba bilo je da smo došli do „kraja istorije”, kako je pisao američki filozof Fransis Fukujama devedesetih godina prošlog veka, definišući pobedu liberalne demokratije nad totalitarnim režimima po okončanju hladnog rata.

Danas, međutim, pomenuti oslonci su počeli da pokazuju sve svoje slabosti, bez vidljive mogućnosti da povrate nekadašnju efikasnost. Ispostavilo se da koheziono jačanje Zapada nije ostalo bez odgovora ostatka sveta. Naime, ne samo da je pojačalo podozrenje ostalih učesnika u međunarodnim zbivanjima, nego je doprinelo i njihovom međusobnom zbližavanju, pa i stvaranju ozbiljnih saveza, među kojima je danas svakako najaktuelniji BRIKS, kao odgovor zagovornicima Fukujamine filozofije.

Pokazalo se da demokratija, kakvu je definisao Zapad, nema odgovore na suštinske probleme koje nameće podela na bogate i siromašne ili razvijene i nerazvijene. Ubrzani razvoj komunikacionih tehnologija pokazao je da je ceo svet samo zajednička kuća u kojoj je svaki stanar, ma koliko bio zapostavljen, jednako važan. Degradacija makar jednog njegovog dela (ekonomska, socijalna) svakako će uticati i na ostale. Više ni okeani nisu dovoljna zaštita od spoljnog uticaja. A taj uticaj danas može da se sprovodi brojnim metodima: od slanja raketa s razornim glavama, do talasa precizno usmerenih migracija.

U takvom kovitlacu se zatekla Evropa, vekovima uverena da je centar civilizacije i da joj samim tim pripada i ono što nije njeno. Rat u Ukrajini i sankcije uvedene Rusiji počeli su da ruše taj mit. Mnogi putevi su zatvoreni, novi se teško otvaraju. Zavisnost od stranih energenata, tuđih tehnologija, radne snage, pa i tržišta, ogolila je činjenicu da zapadni deo našeg kontinenta odvojen od istoka i ostatka sveta, pa i Amerike, nije ni na korak do samodovoljnosti.

To je svakako razlog i za sve glasniju kampanju onih koji su za veću samostalnost u okvirima Evropske unije, pre svega kad je reč o ratovima koje po svetu vode SAD. Takođe, povratak autoritarnih partija, takozvane desnice, jedna je od reakcija na neefikasnost EU, u kojoj se plate za isti rad neprimereno razlikuju po različitim zemljama. Oslonac na Ameriku kao zemlju neograničenih mogućnosti pokazao se kao lošiji izbor od okretanja sopstvenim snagama i saradnji s neposrednim susedima.

Sve pomenuto nateralo je mnoge da počnu da razmišljaju svojom glavom. Mađarska traži nove saveznike, Slovačka se odriče starih, Hrvatska se prilagođava novoj realnosti, Poljska bezrezervno stavlja pod američku komandu… Analitičari već predviđaju povratak vremenu zatvorenosti u nacionalne države. Naravno, ne onakve kakvu poznajemo iz vremena pre stvaranja EU, ali svakako različite od doba „Evrope bez granica”.

Odgovor na sadašnju situaciju svakako postoji, ali potrebno je prethodno priznati grehove prošlosti i svetu se okrenuti otvorenog srca. A to je za Stari kontinent, navikao da se oko njega sve vrti, teška odluka.