Da li su presretanjem „Skaja" prekršena ustavna prava

Grupa Veljka Belivuka kao i njihovi saradnici iz kavačkog kriminalnog klana bili su, uz još oko 170.000 osoba, korisnici kriptovane komunikacije „Skaj”, koju je 2021. godine presrela francuska policija. Do sada je pokrenut postupak protiv 2.200 osoba od ukupnog broja prisluškivanih, jer se iz njihovih poruka moglo zaključiti da su počinili krivična dela.

Nije poznato kako su nadležni iz Francuske presreli komunikaciju osmišljenu za zaštitu od špijunaže jer ta država ovo ne želi da otkrije. Zbog toga advokati koji brane optužene protiv kojih su ključni dokazi upravo sadržina komunikacija sa „Skaja” smatraju da je reč o nedozvoljenim dokazima. To je bila najvažnija tema na savetovanju Advokatske komore Beograda, održanom prošlog vikenda na Zlatiboru.

Građani Srbije bili su zgroženi kada su u medijima videli fotografije odrubljenih glava i unakaženih tela koje su članovi zavađenih klanova slali jedni drugima preko „Skaja” misleći da policija to ne može da vidi. Sada se postavlja pitanje da li i za ovakve poruke treba da važe odredbe zakona, Ustava i međunarodnih konvencija koje garantuju tajnost komunikacije. Da li, zbog nejasnih okolnosti pod kojima su presretnute, fotografije koje najdirektnije dokazuju zločin i otkrivaju počinioca, treba da budu izuzete iz dokaznog materijala jer su onima koji su ih slali prisluškivanjem prekršena ljudska prava?

„Pitanje je da li je prikupljanje podataka bilo usmereno protiv nepoznatog broja N. N. lica i da li su prikupljani podaci i od osoba koje nisu činile krivična dela. Ukoliko jesu, reč je o masovnom prisluškivanju koje je pod određenim uslovima dozvoljeno, kao u predmetu Evropskog suda za ljudska prava „Big brother vs UK”, samo uz primenu mera koje ozbiljno ograničavaju i kontrolišu državne organe i dobijeni podaci i pored ograničenja imaju karakter obaveštajnih informacija, a ne dokaza. Takvo presretanje komunikacije je apsolutno neustavno i nezakonito ukoliko ne postoje garancije, pogotovo uzimajući u obzir pravo na privatnost i odredbe domaćeg zakonodavstva koje govore o individualizaciji izvršioca krivičnih dela”, navodi advokat Aleksandar Popović u razgovoru za „Politiku”.

Posebno je pitanje da li je način otključavanja, dešifrovanja, skladištenja i čuvanja poruka prouzrokovao nestanak materijala sa servera. Zbog tajnosti postupka nije jasno ni da li su materijali kompletni ili nisu, jer među informacijama mogu biti i dokazi na osnovu kojih bi neko mogao da bude oslobođen.

Advokat zaključuje da je neprihvatljivo preuzeti dokaze strane države, bez zamolnice, prikupljene primenom masovnog prisluškivanja stranih državljana, protiv kojih se ne vodi krivični postupak.

„Neprihvatljivo je tretirati dobijene informacije kao ispravne koje se primenom sistema neutralnosti uvode u domaći pravni sistem po automatizmu, sa obrazloženjem da su pribavljene putem međunarodne pravne pomoći. Srbija nije članica Evropske unije, u našoj zemlji ne važi evropski nalog za istragu, međunarodna pravna pomoć je regulisana zakonom i ne prihvataju se dostavljene informacije kao dokazi po automatizmu. Kako se može ispitati da li je neki dokaz u skladu sa načelima domaćeg pravnog poretka ukoliko se ne zna način na koji je pribavljen? Prihvatanjem automatizma postojala bi mogućnost da u pravni sistem uđu i dokazi koji su pribavljeni kršenjem osnovnih prava pojedinca i princip pravičnosti postupka bio bi žrtvovan zarad efikasnosti”, objašnjava advokat.

Domaće zakonodavstvo, za razliku od mnogih evropskih koja ne prepoznaju nezakonite dokaze, predviđa da se sudska odluka ne može zasnivati na dokazima koji su u suprotnosti sa Ustavom ili drugim zakonima i opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava.

„Dolazimo u apsurdnu situaciju jer Francuska ne želi da otkrije način na koji je došla do određenih dokaza. Princip poverenja u međunarodnim odnosima na koji se pozivaju naši sudovi očigledno je jednosmerna ulica koja ozbiljno narušava suverenost naše države”, smatra Popović.

Analizom međunarodnih ugovora koje je potpisala Srbija može se zaključiti da je jedini osnov za dostavljanje podataka na način na koji je to učinila Francuska – Konvencija o međusobnom pružanju pravne pomoći i to drugi dodatni protokol koji glasi: „Nadležni organi jedne strane ugovornice mogu, ne dirajući u sopstvene istrage ili postupke i bez prethodno upućenog zahteva, dostaviti nadležnim organima druge strane ugovornice informacije, do kojih su došli u okviru sopstvenih istraga, ukoliko smatraju da bi takve informacije pomogle njihovom primaocu u pokretanju ili provođenju istrage ili postupka, ili bi mogle dovesti do upućivanja zahteva od strane te države, shodno odredbama ove konvencije ili njenih dodatnih protokola.”

Jasno je, smatra Popović, da je reč o informacijama i, u zavisnosti od toga na koji su način pribavljene, mogu predstavljati samo obaveštajni podatak koji bi podstakao državu molilju da uputi zahtev za međunarodnu pravnu pomoć, odnosno pokrene postupak prikupljanja dokaza koji se mogu koristiti u pokretanju istrage.

Evropska konvencija o ljudskim pravima svakome garantuje pravo na poštovanje privatnog i porodičnog života, doma i prepiske. Uz ovaj član postoje i ograničenja koja su moguća u skladu sa zakonom i ukoliko je neophodno u demokratskom društvu u interesu nacionalne bezbednosti, javne bezbednosti ili ekonomske dobrobiti zemlje, radi sprečavanja nereda ili kriminala, zaštite zdravlja ili morala ili radi zaštite prava i sloboda drugih. Ustav RS garantuje nepovredivost tajnosti pisama i drugih sredstava komuniciranja, dozvoljavajući odstupanja samo na određeno vreme, na osnovu odluke suda, na način predviđen zakonom i to u slučaju da su odstupanja neophodna radi vođenja krivičnog postupka ili zaštite bezbednosti RS.

„Na prvi pogled izgleda jasno da je presretanje ’Skaj’ komunikacije u skladu sa navedenim članovima jer je reč o zaštiti nacionalne bezbednosti RS, s obzirom na to da su prikupljene informacije dovele do rasvetljavanja mnogih krivičnih dela, ali uz sve to moramo obratiti pažnju na način njihovog prikupljanja i zaštitu već usvojenih i proklamovanih vrednosti, nikada ne smemo prihvatiti da cilj opravdava sredstvo, a sredstvo je u ovom slučaju potpuno nezakonito”, ocenjuje advokat Popović.

Napominje da u suprotnom, nijedan građanin Srbije neće moći u skladu s tim da zatraži mogućnost ostvarivanja svog prava podnošenjem pravnog leka nacionalnim vlastima, imajući u vidu da su odluke o nadzoru donete u inostranstvu i da u ovom trenutku ni naši organi ne znaju način na koji su sprovedene.

Uništeni dokazi

Evropolu je u januaru 2022. godine evropski supervizor za zaštitu podataka naložio da uništi sve prikupljene podatke koji nisu obrađeni u skladu sa međunarodnim pravilima i koji su čuvani duže od šest meseci. To, ukazuje advokat, znači da je već utvrđeno da je Evropol nezakonito prikupljao i obrađivao velike količine podataka u vremenskom periodu dužem nego što mu je to dozvoljeno zakonom.

Ukinuta presuda Stoliću

Dokazi sa „Skaja” prihvaćeni su u prvostepenoj presudi Božidaru Stoću, inspektoru koji je sarađivao sa kriminalcima.

„Ti dokazi su pribavljeni na zakonom propisan način, u skladu sa našim i međunarodnim propisima“, rekao je sudija Zoran Šešić. „Data je dozvola francuskih organa da se pribave od francuske policije. Ovo veće smatra da su dostavljeni na zakonit način.”

Apelacioni sud je ipak ukinuo tu presudu smatrajući da nije dovoljno argumentovano obrazloženje jer nije dovoljno reći da je taj dokaz pribavljen putem međunarodne pravne pomoći. Prvostepeni sud je, prema stavu Apelacionog suda, propustio da navede jasne i argumentovane razloge u pogledu zakonitosti dostavljene „Skaj” komunikacije, i to kroz analizu načina na koji je pribavljena u Francuskoj.