Sušna godina i pljusak optužbi

Niš – Topla i suva jesen donela je jugu i jugoistoku Srbije probleme sa snabdevanjem vodom, ponajviše u predelima na većim nadmorskim visinama. To naročito važi za sela podno vrhova Suve planine, ali još i više za visoravni, gde je još od prošlog proleća veliki broj goveda na ispaši, kao i mnogo divljih konja.

Pre nekoliko sedmica pojedina udruženja i organizacije ukazale su na težak život bez vode na prevoju Rakoš u opštini Gadžin Han. Sa ovog prevoja može se putevima do planinskih vrhova Mosor, Trem i Sokolov kamen. Celo područje od davnina je poznato po izvanrednim predelima, a krajolik nazvan „Srpskom Švajcarskom” oduvek je, kao i sada, privlačio turiste. Sa tamošnjih vrhova vidi se ceo srpski jug i jugoistok – Niš, Pirot, Bela Palanka, Babušnca, Gadžin Han, Vlasotince i ostala mesta su „kao na dlanu”.

Elem, pošto od sredine leta nije bilo kiša, nestalo je vode, i udruženja i organizacije koje su ukazale na ovaj problem okrivile su rukovodstvo opštine Gadžin Han za nebrigu i nemar prema životinjama na planini.

Demantujući optužbe kao neosnovane i tendenciozne, u ovoj lokalnoj samoupravi izneli su procene da na visoravnima ispod Mosora, Sokolovog kamena i Trema još od sredine prošlog proleća ima blizu hiljadu goveda na ispaši. Na stotine goveda je iz sela gadžinhanske opštine, ali mnogo ih je više iz okoline Vlasotinca, Bele Palanke ili Babušnice. Vlasnici, koji povremeno obilaze svoju stoku, očigledno čekaju da se vreme pogorša, pa da goveda vrate u sela. Takođe, precizirano je da je na visoravnima i nekoliko stotina divljih konja.

Rukovodstvo Gadžinog Hana iznelo je podatak da od sredine avgusta, kada je bilo jasno da je vode za piće sve manje ili je uopšte nema, svakodnevno iz inače siromašnog opštinskog centra odlazila najpre po jedna, a kasnije i po dve velike cisterne vode. Dakle, akcija dopremanja vode do pojila za stoku na visoravnima traje već puna dva i po meseca, o čemu postoji dokumentacija u opštinskom centru. I trajaće, kažu, do prvih obilnijih kiša. Iz Gadžinog Hana ističu da u ovoj godini nije registrovana uginuće nijednog grla goveda ili divljih konja usled nedostatka vode.

Posle svega rečenog, postavlja se pitanje na čemu su temeljene optužbe za nebrigu na Rakošu i iznad njega. Kao što se ne zna zašto bi se i od koga branili u centru Zaplanja i demantovali, kako kažu – neistinu?

Definitivno je nevolja bilo i prethodnih godina tokom sušnih perioda, ali je uvek intervenisano slanjem cisterni u „žedne” predele. Zašto je onda nekome trebalo da konstruiše problem tamo gde on, sva je prilika – ne postoji.