Napušteni važni objekti u Nišu

Pre nekoliko meseci pisao sam o napuštenim gradilištima novih objekata u Nišu i gradnji neodgovarajućih novih višespratnih stambenih objekata koji se uglavljuju na mesta srušenih ranijih privatnih zgrada u široj centralnoj zoni Niša.

Nažalost, spisak takvih slučajeva je poduži, pa ovom prilikom vredi pomenuti još nekoliko primera.

U delu kompleksa izmeštenog nekadašnjeg „Niš ekspresa”, na bivšem Bulevaru Lenjina, pored dva ogromna nova tržna centra, gradi se impozantan stambeno-poslovni blok. Samo nekoliko stotina metara od te lokacije, u Ulici Branka Krsmanovića, stoji nezavršena ogromna osmospratna zgrada, koju je niški univerzitet počeo da gradi za stanove svojih kadrova pre skoro dve decenije. Izgradnja je prekinuta pre više od deset godina, kad je zgrada bila kompletno građevinski izgrađena, a godinama posle toga oko nje su i dalje stajale skele, a ovo zdanje s ogromnim brojem stanova i danas stoji nedovršeno.

Jedan od primera napuštenih značajnih objekata u Nišu je i Antituberkulozni sanatorijum u Knez Selu. Izgrađen je još 1939. godine, u doba značajnog niškog gradonačelnika, kasnije ministra i predsednika vlade Dragiše Cvetkovića.

U to vreme, a i mnogo posle toga, sanatorijum je bio jedan od najmodernijih zdravstvenih objekata, a poslednjih godina je zapušten i u sve lošijem stanju.

U Nišu je izgrađeno, ili se gradi, više novih industrijskih kompleksa. Nažalost, neki od nekadašnjih industrijskih giganata prestali su da postoje. Industrijski kapaciteti ogromne Elektronske industrije rasparčani su privatizacijom i prodati raznim firmama. Ispred kompleksa EI prostire se jadno prazan parking prostor, podsećajući da je u toj industriji nekad radilo više od 20.000 radnika.

Još tragičnija sudbina zadesila je ogromnu nišku Mašinsku industriju. Njena izgradnja započeta je još 1884. godine da bi nastavila da se razvija izgradnjom niškog železničkog čvora. Osamdesetih godina prošlog veka, samo u kompleksu pored niške železničke stanice, bilo je u funkciji više od 150.000 kvadratnih metara industrijskih kapaciteta, u kojima je radilo više od 10.000 radnika. U institutu MIN-a radilo je više od 1.000 inženjera, a železnički vagoni, lokomotive i druga procesna oprema izvoženi su širom sveta. A danas skoro svi objekti u tom industrijskom kompleksu zvrje prazni i sve više propadaju iako je Niš i danas jedan od najznačajnijih železničkih čvorova na Balkanu.

Treba se nadati da će neki novi mladi ljudi u gradskoj upravi Niša pokušati da ožive i ponovo stave u funkciju takve napuštene kapacitete.

Mr Mihailo Medvedev,
arhitekta, Niš