Igra u kojoj pobeđuje Đoković

To što je Novak Đoković činio prethodne nedelje u Parizu i što uopšte radi sa 36 godina sjajno opisuje misao koja se pojavila na društvenim mrežama posle još jednog njegovog podviga u nedelju uveče – tenis je igra jedan na jedan u kojoj uvek pobeđuje Đoković.

Neutoljiva glad za još jednim podvigom, novim pomeranjem granica mogućeg, njegov je pokretač koji ga vodi kroz, na prvi pogled, izgubljene situacije. Čak i kad šeta po ivici poraza, uvek je tu nešto što ga vrati na pobednički kolosek, nešto što protivnike navodi na pomisao da je prosto mitsko biće protiv koga nemaju leka, pa čak i na simpatične izjave poput one Andreja Rubljova, posle poraza u polufinalu Pariza: „Ne želim više da igram sa njim”.

- Novak je uz probleme sa leđima i lošim stomakom, bio u petoj brzini. Nije igrao odlično, ali dovoljno dobro da osvoji titulu – konstatovao je Novakov teniski otac Nikola Pilić  govoreći u „Jutru” TV Prva o najnovijem pohodu najboljeg na svetu.

Uživali smo u svim Novakovim bitkama ove godine, a bilo ih je zaista epskih i za pamćenje, istorijskih podviga. Da se još nije zasitio jasno govori i izjava posle trijumfa u Parizu gde je drugi put u karijeri „spojio” pobede na Rolan Garosu i mastersu u istoj godini.

- Idem na sve rekorde, sve što mogu da oborim! Nikad nisam imao problem da o tome otvoreno govorim. Zato me možda i ne vole. Ne pretvaram se kao neki da kažem da mi to nije cilj, a onda da se ponašam drugačije. Uvek se ponašam u skladu s onim u šta verujem – nedvosmislen je bio Novak, ujedno pecnuvši malo i Rafaela Nadala o čijim izjavama se polemisalo prethodnog meseca upravo na tu temu.

Novakova dostignuća su već za sva vremena, a samo dve nedelje ga praktično dele od još jednog, 400. nedelje na prvom mestu, a gledajući sadašnje stanje, realno je da pojuri čak i Konorsov rekord od 109 titula u karijeri, od koga ga deli još 12 trofeja.

Naredni izazov za Srbina je svakako Završni masters u Torinu (12-19. novembar) gde mu je potrebna samo jedna pobeda u Grupi da overi prvo mesto na kraju godine, samim tim i premaši već pomenutu cifru od 400 nedelja na tronu.

Ko će mu biti rivali saznaćemo u četvrtak (15) kad je planiran žreb. Đoković brani titulu, a imaće priliku da „osvoji” još jednu „sedmicu” budući da je šest puta podizao pehar na ATP finalima. Ujedno to bi bilo osmi put da završi godinu kao najbolji na svetu.

Potencijalni rivali u Italiji biće mu društvo koje je već bilo i u Parizu - Karlos Alkaras, Danil Medvedev, Janik Siner, Stefanos Cicipas, Andrej Rubljov, Holger Rune i Aleksandar Zverev.

- Čeka me velika konkurencija, svaki meč je kao finale nekog ATP turnira imajući u vidu činjenicu da je tu osam najboljih igrača sezone.

Za Novaka biće to prilika da osvajanjem novih 1.500 poena dodatno učvrsti prvu poziciju, izmakne Alkarasu, budući da ga u januaru očekuje i odbrana trofeja na Australijskom openu. Ukoliko ostvari sve pobede, Italiju može da napusti i sa 4,8 miliona dolara što je istorijska novčana nagrada na jednom turniru.

- Hoću još, hoću sve! Prvi naredni ciljevi su Torino i Dejvis kup - poručio je Novak iz Pariza. – Na oba takmičenja idem s dobrim osećajem, mnogo samopouzdanja, nisam izgubio meč od finala Vimbldona i uzbuđen sam da završim sezonu na najbolji način…

A, gde je zapravo granica? Verovatno gde je sam postavi. Činjenica da pažljivo bira turnire na kojima će učestvovati, u zavisnosti od projektovanog cilja u datom trenutku, mu daje mogućnost da dodatno sačuva telo i na taj način produži „igrački vek” na visokom nivou.

Nikola Pilić mu je već „skinuo kapu” za osvajanje Ju-Es opena:

- Ima 36 godina, a pobedio je gde su teški uslovi za igru, velika vlažnost vazduha, mečevi traju i do pet sati. Profesionalac je, ima čvrstu psihu i, ako mu telo izdrži, može još nekoliko godina da igra na visokom nivou. Osvajanje 30 gren slemova su bajke, mada, može i to da se dogodi. Ali, ja bih da budemo realniji, ja bih da vidim tih 400 nedelja na vrhu, jer to i Nadalovih 14 trofeja na Rolan Garosu su rekordi za sva vremena – jasan je bio Pilić.