Nikola Tesla centralna tema

Trodnevni Svetski filozofski forum u Atini, kojim će biti obeležen Svetski dan filozofije, koji je 2005. ustanovio Unesko, okupio je učesnike iz 53 zemlje, među kojima je i Srbija. Centralna tema skupa, prema rečima ambasadora Ljiljane Nikšić, jeste Nikola Tesla. Nikšićeva koja je i nacionalni koordinator strateške kampanje „Tesla energija mira”, navela je da je na njenu inicijativu jedna od sesija na forumu posvećena gorostasu čovečanstva Nikoli Tesli. Dodala je da je u tom cilju predstavljena Deklaracija o Nikoli Tesli, koju su usvojile 53 zemlje članice. Na ovaj način podržana je Teslina filozofija života i mira na Zemlji i njegova tri principa. Prvi ‒ činiti sve za dobrobit čitavog čovečanstva, drugi – ne činiti ništa protiv prirodnih zakona i treći – ostati dosledan sebi i svom poreklu, za šta se zalagao u svom memorandumu iz 1921. godine.

Forum je iskorišćen za pokretanje nekoliko inicijativa, a jedna od njih se odnosi na stavljanje pod zaštitu Uneska kao svetske baštine čovečanstva jedine Tesline preostale laboratorije izgrađene 1901. na Long Ajlendu.

„Tesla je jedan od retkih naučnika koji se posvetio ostvarivanju mira razvijajući izume koji mogu da spreče ratove. Čovečanstvu je ponudio ideal naučnika koji oseća i zna da se istina naučnog napretka nikada ne može i ne sme odvojiti od blagostanja čovečanstva. Tesla je stub i podsetnik na prave vrednosti ljudskog roda. Svoj pacifizam otelotvorio je kroz tri vrste pronalazaka: mašine za sprečavanje oružanih sukoba, energetske štitove i razvoj tele-automatizacije. Bio je vizionar i pronalazač sa preko 700 patenata. Okrenuo je industrijske točkove čovečanstva u 20. veku, na kojima se zasnivaju dostignuća u 21. i šire”, kazala je između ostalog Nikšićeva na forumu.

Svetski filozofski forum je u obrazloženju usvajanja Deklaracije o Tesli između ostalog naveo da je ovaj naučnik prema Enciklopediji Britanika uvršten na listu 10 najznačajnijih ljudi u istoriji čovečanstva. Istaknuto je i da je Tesla jedan od retkih naučnika koji se posvetio ostvarivanju mira, razvijajući izume koji mogu da spreče ratove. Deklaracija je usvojena i „suprotstavljajući se trendu pogrešnih tumačenja njegovog porekla koja posthumno vređaju njegova uverenja i principe lojalnosti sopstvenom narodu, protiv kojih se i sam borio zloupotrebama i dao javnu izjavu u sopstvenom memorandumu iz 1921. novinarima, gde je i podvukao svoje srpsko poreklo. Kao i prepoznajući da je Nikola Tesla simbol kritičke i nezavisne misli, čovek koji je prosvetlio čovečanstvo puštajući u rad prvu hidroelektranu na svetu 12. januara 1897. na Nijagarinim vodopadima i sanjao da električna energija koju je stvorio bude besplatna za sve ljude na planeti”. Deklaracija je i priznanje da je Nikola Tesla mogao da sakupi stotine miliona dolara i postane najbogatiji čovek na svetu da je želeo bogatstvo, ali nije. Činio je sve što je mogao samo da bi služio čovečanstvu, a za svoje usluge nije želeo ništa.

Usvajanjem ove deklaracije pokrenute su i inicijative za osnivanje međunarodnog Tesla komiteta, Tesla fonda, uspostavljanje međunarodne Tesla nagrade.

Svetski filozofski forum će Svetski dan filozofije koji Unesko obeležava svakog trećeg četvrtaka u novembru, obeležiti i skupom u Manili. „Jedna od ključnih tema ovogodišnjeg simpozijuma koji je predviđen da ima svoju završnicu na Delfima, poznatim po proročanstvima i okupljanju intelektualne aristokratije antičke Grčke, jeste razmišljanje o izazovima pred kojima se nalazi čovečanstvo hodajući po tankoj liniji između atomskog mira i atomskog rata”, navela je Nikšićeva, preneo je Tanjug.

Strategija Uneska je da svake godine na Svetski dan filozofije naglasi značaj filozofskog mišljenja za bolje razumevanje sveta i rešavanje globalnih problema.

Nikšićeva podseća da u zvaničnoj poruci povodom Svetskog dana filozofije, generalni direktor Uneska svake godine promoviše nove agende za održiv razvoj, a kako bi se ciljevi agende 2030. sproveli u delo, potrebne su veštine u vezi sa filozofijom i humanističkim naukama, kao što su kreativnost i kritičko mišljenje, ali i razmišljanjima o sebi i planeti.

Ključna misija Svetskog dana filozofije predstavlja širenje multikulturalizma i jedinstva u različitostima, predstavlja opomenu da je svet nedeljiv već jedan i jedinstven i da šta god da se desi na jednom kraju planete, tiče se svih građana.

Prema rečima Nikšićeve, značaj ovakvih okupljanja je višestruk „u vreme mrežocentričnih hibridnih ratova, kada naša civilizacija živi u atomskom miru, kada se postavlja filozofsko pitanje ‒ biti ili ne biti”, odnosno ako ćemo biti, onda šta i kako raditi i kako sačuvati našu civilizaciju i planetu od pretnje atomskog rata i potpunog poništavanja civilizacijskih dostignuća čovečanstva.