Sledi borba za Ligu Evrope

Hoće li se Crvena zvezda, posle još jednog slabog izdanja u Ligi šampiona, suočiti s borbom za elementarno očuvanje sportskog prestiža? Opšte je uverenje, ne samo fudbalske javnosti već i samih igrača, da je šampion u ova četiri odigrana kola najelitnijeg klupskog takmičenja malo pokazao.

Preksinoćnjim porazom (2:1) od vrlo dobrog, i na momente moćnog, Lajpciga Zvezda se oprostila i od Lige šampiona, koja će se nastaviti na proleće. Zato joj sada, dva kola pre kraja grupne faze takmičenja, preostaje borba za utehu – za mesto u Uefinoj Ligi Evrope.

Mada, ako se objektivno sagledaju svi sportski parametri, i taj cilj je, bar sa ove tačke, predalek. Posebno ako se ima u vidu činjenica da Zvezda nije na onom nivou igara i rezultata iz prethodnih godina.

U tim datim okvirima, kada „crveno-bele” očekuje i teško gostovanje u Bernu, protiv direktnog rivala za treće mesto u grupi, i činjenica da u poslednjem kolu u Beograd stiže „kaznena ekspedicija” iz Mančestera, aktuelni šampion Evrope, male su šanse da srpski šampion može da se nada nekom velikom fudbalskom čudu. Jedini bod koji je Baharov tim osvojio ove jeseni upravo je ostvaren protiv Jang bojsa i to u Beogradu.

Definitivno, ovi igrači sa ovim trenerom, koji još nije pokazao ono što se od njega očekivalo, nisu miljenici sudbine. Navijači smatraju da je to ispod nivoa kluba, koji u svojim vitrinama poseduje dva najvrednija pehara koje jedna ekipa može da osvoji. U Zvezdinoj igri je još mnogo lutanja, mnogo briga i nedovršenih fudbalskih činova.

Preksinoćna predstava pred blizu 40.000 ljudi pokazala je dva lica prvaka. Jedno, od kojeg treba što pre pobeći, gde je Zvezda u odnosu na rivala igrala samo epizodnu ulogu, nekog nemog posmatrača. Gde su fudbaleri nemačkog tima demonstrirali brzu, efikasnu i dopadljivu igru za koju domaćin jednostavno nije imao pravi odgovor. I drugo, koje budi nadu.

I pored poraza glavni junak u ekipi bio je golman. Omri Glazer je fenomenalnim odbranama spasao „crveno-bele” od težeg poraza. Još jednom se videlo da Zvezda ima slabašnu odbranu, kroz koju se protivnički igrači lako šetaju.

– Loše smo počeli utakmicu, pa smo u prvom poluvremenu delovali nemoćno. Protivnik je mogao da nam da nekoliko golova. Jednostavno, ovakvim načinom igre nemamo šta da tražimo u Ligi šampiona. Stalno pričamo da dolaze bolji dani, a oni nikako da dođu. Ovde se svako bavi nekom računicom, ali ako budemo igrali kao protiv Lajpciga ne piše nam se dobro ni u Bernu. Moramo da budemo realni, koliko god nas bolela istina, da smo zasluženo izgubili od ekipe koja je bolja od nas, – veoma je bio iskren Dragović, kao nijedan fudbaler Crvene zvezde u poslednjih nekoliko godina.

U datim okolnostima Zvezda je protiv Lajpciga bila više posmatrač. To svakako zabrinjava sve one koji su verovali u jake reči pojedinih funkcionera od kojih su neki išli toliko daleko da su najavljivali siguran plasman među dve najbolje ekipe u grupi. Bila je to samo pusta želja...

Kakva sudbina čeka Baraka Bahara? Jasno je da Crvena zvezda neće praviti oštre rezove, bar do zimske pauze, do koje je ostalo još nekih mesec dana. Ali, ukoliko se nastavi sa ovako slabim izdanjima, navijači neće trpeti situaciju iz koje kasnije Zvezda teško može da se izvuče. Navijački gnev prema Baharu, koji do sada nije pokazao emocije, može da preraste u pravi vulkan, pa da poremeti sve ono što je stvoreno u poslednjih nekoliko godina u kojima je Zvezda ostvarila punu dominaciju u domaćim okvirima i zadovoljavajuće rezultate u Evropi. Čini se da Bahara ne pogađaju toliko slabi rezultati koliko trenutna situacija u Izraelu. Taj kamen oko vrata, koji Zvezdin trener nosi od izbijanja sukoba u njegovoj domovini, izgleda da je postao pretežak, što se odražava i na ekipu, koja je u poslednja dva meseca doživela ne mala fudbalska posrnuća i to od timova čija je trenutna tržišna vrednost neuporediva sa njenim skupocenim igračima.

Ova utakmica sa Lajpcigom je pokazala da su Kanga, kada je raspoložen za igru, i Korejac Hvang dobra kombinacija na sredini terena. Kada su u drugom poluvremenu počeli da razigravaju svoje saigrače tada je i Zvezda ličila na šampionski tim. Ali, šta je sa napadačima? Olajinka, Ndijaje su daleko od željene forme, takođe i Kraso, dok je mladi Mijatović još zelen za najveću scenu. U blagom padu forme je i Lučić, koji je preksinoć dao previše pogrešnih dodavanja, što se i te kako osetilo u prvom poluvremenu.

Sada Baraku Baharu ostaje da podigne ekipu, ukoliko je u stanju. Da je iznova spremi za nove izazove u Evropi, jer će od gostovanja u Bernu, u narednom kolu, u dobroj meri zavisiti sudbina čitavog kluba. Na kraju, dosta je potrošenih kredita u ovoj godini, a Zvezdu bi mogao skupo da košta višemilionski izdatak za angažovanje Đige, Hvanga i Ndijajea. Zbog toga bi Crvenu zvezdu u sledećoj takmičarskoj sezoni mogla da čeka teška godina.

Kao da je Crvena zvezda ove sezone izabrala put kojim ѕe ređe ide. Doduše, nije sve izgubljeno. Pobeda u Bernu bi vratila poljuljano samopouzdanje, ali, kako naći put do važne pobede, kada je ekipa u blagom nokdaunu!

Nedeljković zahvalan na poverenju

Za mladog Kostu Nedeljkovića, koji će u decembru proslaviti punoletstvo, ova utakmica i poraz od Lajpciga su dobra škola i opomena pred nove obaveze:

– Ovo je moja tek druga utakmica u Ligi šampiona i jedno veliko iskustvo. Hvala treneru na poverenju i upravi što veruju u moj potencijal. Rezultat sa nemačkim timom nije onakav kakav smo želeli i čemu smo se nadali. Sada nam ostaje da učimo iz sopstvenih grešaka. Okrećemo se prvenstvenim obavezama, pa onda direktnom konkurentu u Švajcarskoj u borbi za Ligu Evrope.