Istina o ratu

Kao dugogodišnjem čitaocu, iz jutra u jutro, dan mi počinje s „Politikom”, bio studentski, profesorski, a sada i penzionerski, na Dunavu, u Novom Sadu. Gospodo, urednici, pozdravljam vas sada uz svoju veliku radost zbog istorijske pobede, mišlju i glasom pisane reči, 21. oktobra, kada se istina oglasila, svedokom rata, na sudu pravde, prvi put, javno savremenicima, kao sa ostrva slobode, u „Politici”, iz rubrike – slobode mišljenja građana – Među nama, pod naslovom „Treba se držati činjenica”, uvaženog borca za istinu o srpskom građanskom ratu, u tragičnoj oružanoj deobi Srba: Srba protiv Srba, na uništenju srpskog naroda. Svojim se mišljenjem i profesijom oglasio, gospodin, moj uvaženi kolega iz penzije Predislav Daničić. Evo nam, Srbi, za srpski narod zaratio je još jedan Daničić, dostojan borcu za srpski jezik i pravopis, u reformi srpskoga jezika sa Vukom Karadžićem, Đuri Daničiću.

Gospodin profesor Predislav Daničić, progovorenom pravdom, kazao je neporecivu istinu naše istorije, rata komunističkog, građanskog srpskog rata, istinu o ulozi u tome ratu, među Srbima, Josipa Broza Tita (Valtera). I da je cilj te borbe, u Drugom svetskom ratu, bio rušenje Kraljevine Jugoslavije, sa svojim saveznicima na rušenju. Krajnji cilj Tita i titoista bilo je osvajanje vlasti u Jugoslaviji. Diktaturom, marionetskim planom i programom, sistema Golog otoka. Narod naš, u ratu i posle rata, svojim položajem i slobodama, bio je, i do danas, svedok istini svoje istorije rata i mira. Dvadeset prvi oktobar ove, 2023. godine, u rubrici Među nama bio je istorijski praznik naroda, vas urednika i čitalaca, mislećih i slobodarske „Politike”. Za taj dan, datum slobode, kojim ste našim čitaocima otvorili novi vidikovac istine, bez koje nema slobode, što je istorijski zadatak „Politike”, hvala vam, jednako kao i profesoru, gospodinu Daničiću, borcu za istinu života, koji je pokazao ko je i kakav treba da je profesor, u službi svog naroda, iznad svih politika. Jer kosmosu su takvi ljudi potrebni. Razmislite na koju ćete stranu stati.

Krsto N. Bajović,
profesor književnosti i srpskog jezika u penziji, Novi Sad