Žurka na Kolarcu

Sad se već nazire šta je selektor ovogodišnjeg Bemusa želeo ali, nažalost, Bemusova publika to nije znala, ili nije prepoznala, tako da je koncert sjajnog nemačkog duvačkog ansambla preskočila, a nova publika kojoj je ovaj nastup posvećen – nije dovoljno bila obaveštena o njegovom pravom sadržaju. Zanimljivo je bilo videti kako se tokom koncerta pravi smena: jedni su otišli, jer nisu dobili očekivano, a brojni mladi ljudi koji su čekali ispred vrata Kolarca pušteni su naknadno u salu, nagrnuli na balkon i burno navijali.

Neobični nemački ansambl sastavljen od solista jednog od najboljih evropskih i svetskih orkestara internacionalnog je sastava, čine ga muzičari iz SAD, Austrije, Švajcarske i drugih zemalja, a predvodi ih Škotlanđanin Bob Ros, dirigent, animator i konferansije, koji govori mnoge jezike, a viceve je pričao čak i na srpskom!

Ono čime su podigli na noge publiku moglo bi se definisati kao čista zabava vrhunskih profesionalaca, ljudi u poznim godinama, ansambla koji čini pet trubača, zatim horna, tromboni, tuba, udaraljke. Svi su dobili priliku da se istaknu i kao solisti, svi štimuju savršeno, ne zna se da li dišu i kako uzimaju vazduh (da li uopšte i dišu ili sami emituju zvuke?), sviraju između klasične i pop muzike u inventivnim aranžmanima, želeći da pobegnu od najozbiljnije ozbiljne muzike kojoj su svakodnevno posvećeni u orkestru.

Umesto Vagnerovog „Prstena Nibelunga” za koji treba nedelju dana, kako reče Ros, oni će Vagnera predstaviti u nekoliko minuta, ali –sjajno, efektno, užareno, da ga svi zavole... A to je i jedini cilj.

Teško je nabrojati sve kompozicije sa programa jer je njih najavljivao vešti komunikator Bob Ros. Počelo je sa Gabrijelijem, nastavilo se sa škotskim igrama, sa Mocartovom „Malom noćnom muzikom”, Albinonijevim „Adađom”, a onda sa melanžom muzike Glena Milera, teme Pinka Pantera, i popularnih numera Eltona Džona. Pojavio se i „jedan novi komad”, kako su rekli, Betovenovo klavirsko delce „Za Elizu”, pa zatim i marš iz „Aide”, fascinantno izvedeni za različite grupe solista, četiri trube, dijalog truba i trombona, a na solo tubi čak i „Bumbarov let”! Sentimentalni poj solo trombona (dirigent je vadio maramicu iz džepa i svi su glasno šmrkali!), pa dijalog dve alpen horne koje su zauzele pola scene i koje naša publika do sada uživo ne verujemo da je imala priliku da vidi i čuje, završene su salvama aplauza, „bisevima”, radošću publike, dobrim raspoloženjem, savršenstvom muziciranja...

Bemus je ove večeri bio dobra žurka i zabava.