Zagrljaj sa MMF-om nekad labav, nekad čvrst

Srbija je upravo promenila tekući aranžman sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF). Iz stendbaj ugovora koji je po prirodi više obavezujući, kontrolni i finansijski, jer podrazumeva i uzimanje njihovog novca, prešli smo na onaj „blaži”, savetodavni, iz predostrožnosti, koji ne predviđa uzimanje njihovih sredstava. To je dogovoreno prilikom nedavne druge „kontrole” sprovođenja ciljeva.

Od 2014. godine, skoro deset godina, mi imamo neku vrstu aranžmana sa ovom međunarodnom finansijskom institucijom. Kuriozitet je da smo u proteklih godinu dana čak dva puta menjali prirodu već sklopljenog aranžmana. Prvo smo u decembru 2022. godine savetodavni zamenili stendbaj aranžmanom, a sad smo mu se opet vratili.

Šta ekonomisti kažu na tu „gimnastiku”?

Mihailo Gajić iz nevladine organizacije LIBEK (Libertarijanski klub) kaže da smo do sada ispunili zacrtane ciljeve, čak i više od toga, jer će deficit biti manji od planiranog, a to njih najviše zanima.

„Iz saopštenja MMF-a koje je uvek sročeno diplomatski vidi se da oni imaju ovde samo dva zacrtana velika cilja. Prvi je fiskalna održivost, da deficit bude nizak i da javni dug ne raste. Obrnuto bi značilo da država dođe u probleme da ne može da izmiruje obaveze međunarodnim poveriocima. Druga stvar koja ih interesuje jeste energetski sektor. Upravo njegovo ’iskakanje’, kao sa EPS-om, kada je termoelektrana prestala da radi, zbog čega je ’Srbijagas’ trošio više gasa nego što je planirano po visokim cenama, iziskuje podršku tim preduzećima. To bi značilo ponovo visoke budžetske subvencije”, kaže ovaj ekonomista.

Dodaje da smo imali nešto veći rast javnih prihoda nego što je bilo predviđeno prvobitnim budžetom, a dodatno vlada se obavezala da će povećanje javnih rashoda, kao što su subvencije za poljoprivrednike, da nadomesti povećanjem akcize. Tako da će se u narednu godinu preneti ne samo povećanje javnih rashoda već i povećanje prihoda kojim će se to finansirati.

I to što ne uzimamo dodatne pare od MMF-a jeste signal investitorima da smo u boljoj situaciji i da ćemo moći da se zadužujemo po nižim kamatama.

Pojašnjava da je MMF relativno skoro uveo programe koji su čisto savetodavnog karaktera i Srbija je jedna od prvih pet zemalja koje su ga sklopile. S te strane i mi imamo malo popusta kod njih. Ta njihova praksa se pokazala kao korisna i proširena je primena i na druge zemlje. Njegov cilj nije da državi obezbedi sredstva za vraćanje dugova, već da pomogne u reformama koje bi ubrzale privredni razvoj. Zato smo mi tako dugo u tim aranžmanima sa njima. I politički se to pokazalo korisnim, jer kada treba da se izvrši neka reforma ili potez koji nije popularan, postoji narativ eto mi nismo želeli, ali MMF to traži od nas.

Dodaje da u aranžmane sa MMF-om ulaze privrede koje imaju problem, loši đaci koji njihovom podrškom pokušavaju da reše probleme, uz dodatak da imaju veći pristup kapitalu.

„Kada neka država ima aranžman sa njima to je signal stranim investitorima koji ulažu državne hartije od vrednosti da će država da vodi smislenu ekonomsku politiku, odnosno da će imati odakle te pare da im vrati. To dovodi do toga da će kamate po kojima se oni zadužuju biti niže, a to je važno za državu i nas kao poreske obveznike”, kaže Gajić.

Ljubomir Madžar, profesor Ekonomskog fakulteta u penziji, kaže da bi promena prirode aranžmana trebalo da je bolja za nas, iz obavezujućeg u fakultativan i savetodavan. To bi značilo da MMF smatra da smo manje finansijski ugroženi u javnim finansijama nego do sada. Pod uslovom da nema nekih drugih motiva koje mi ne možemo znati. Jer u tim pregovorima uvek ima elemenata koji ne idu u javnost, a mi vidimo samo ono što nam oni kažu.

„Nema većeg patriote za Srbiju od MMF-a. Ta saradnja je izvanredno korisna za nas. On više radi za Srbiju nego naša vlada i ništa nam nije tako pomoglo da popravimo, unapredimo ekonomiju kao ta veza sa MMF-om i Svetskom bankom. Posebno MMF nas tera na finansijski disciplinu, bio je velika brana u našoj razornoj sklonosti da trošimo mnogo više nego što prihodujemo. Svetska banka takođe radi na reformama, propise napravimo, ali nismo uvek uspešni u primeni u životu”, kaže Madžar.