Da li Albanija postaje nova Lampeduza

Rim se okrenuo Tirani, a Beč Londonu u potrazi za rešenjem migrantske krize, verovatno i zbog toga što najnoviji burni samit lidera EU u Granadi zbog blokade Poljske i Mađarske još nije iznedrio zajednički evropski odgovor na ovaj gorući problem.

Tek što je početkom novembra Austrija poručila da će slediti primer Velike Britanije, koja namerava da sve tražioce azile „privremeno” deportuje u Ruandu, Italija je najavila izgradnju centara u Albaniji za smeštaj ilegalnih migranata.

Nakon potpisivanja sporazuma s albanskim kolegom Edi Ramom u Rimu premijerka Đorđa Meloni je rekla da će italijanska vlada finansirati otvaranje dva migrantska centra u proleće 2024, koji će moći da obrade 36.000 zahteva na godišnjem nivou.

„Smatram ovo kao istinski evropski sporazum i želim da kažem da pokazuje da je moguće raditi zajedno na upravljanju migracionim tokovima”, rekla je Melonijeva.

Izvor iz njenog kabineta rekao je da je cilj plana odvraćanje migranata i sprečavanje trgovine ljudima i da će se odnositi samo na migrante koje na moru spase italijanska obalska straža ili mornarica, a ne dobrotvorne organizacije.

Migranti će boraviti u ovim privremenim centrima dok Italija razmatra njihove zahteve za azil, rekla je Melonijeva i dodala da se plan neće odnositi na trudnice, decu i osetljive kategorije ljudi.

Centri će se graditi u luci Šenđin i oblasti Đader na severozapadu Albanije. Obezbeđenje i policijske snage pružiće Albanija.

Govoreći na italijanskom, Rama je rekao da njegova zemlja nema kapacitet da bude jedino rešenje za problem migranata, ali ima obavezu da pomogne Italiji. Kako je dodao, pomoć koju su italijanski građani i institucije pružili Albancima tokom devedesetih godina prošlog veka, nakon pada komunističkog režima, jeste dug koji se ne može vratiti: „Zato, ako Italiji treba pomoć, Albanija je spremna”.

Opozicija i u Italiji i Albaniji ovaj sporazum o migrantima dočekala je „na nož”. Rikardo Mađi, lider italijanske liberalne stranke Više Evrope, u objavi na mreži „Iks” (Tviter) kaže da je plan „zastrašujući” i da će centri biti „neka vrsta italijanskog Gvantanama”.

Beljind Kelići iz Demokratske stranke Albanije poručio je da je ovo izdaja i najveća nelojalnost koju Rama može da pokaže prema svojoj zemlji.

„Najveći antialbanac danas zove se Edi Rama, jer svake godine protera stotine hiljada mladih ljudi iz zemlje i onda ih zameni ilegalnim imigrantima”, napisao je Kelići na platformi „Iks”.

Andrea Kosta, predsednik udruženja za pomoć migrantima „Baobab ekspirijens” sa sedištem u Rimu, za Bi-Bi-Si kaže da je ovaj sporazum zatekao sve što pokazuje da se imigraciona politika italijanske vlade „kreće u pogrešnom pravcu”.

Kosta kaže da ovi centri rizikuju da postanu „kao Lampeduza u albanskom zaleđu”, misleći na italijansko ostrvo koje je jedna od glavnih luka za dolazak ljudi koji žele da stignu u Evropu.

On se takođe osvrnuo na pokušaj britanske vlade da pošalje hiljade tražilaca azila u Ruandu, rekavši: „Ne znamo da li će centri u Albaniji biti neka vrsta Gvantanama, Lampeduze ili Ruande – ili od svega pomalo.”

London je Ruandi već dao 140 miliona funti za prihvatanje 5.000 azilanata, ali još nije isporučio nijednog migranta ovoj afričkoj zemlji. I dok vlada Rišija Sunaka čeka da Vrhovni sud u decembru konačno oceni zakonitost ovog, po mnogima spornog, aranžmana o deportaciji migranata, austrijski ministar unutrašnjih poslova Gerhard Karner u Beču je s britanskom koleginicom Suelom Barverman potpisao sporazum o migraciji i bezbednosti. Prema ovom dogovoru Beč želi da „kopira” britansku šemu za slanje migranata iz Austrije u neku treću zemlju dok čekaju da im se reši zahtev za dobijanje azila.

Za razliku od plana Londona, koji namerava da nelegalnim migrantima kupi avionsku kartu za Ruandu u jednom smeru, Beč će omogućiti migrantima da se vrate u Austriju ako dobiju azil. Svi koji budu odbijeni biće vraćeni u matične zemlje.

Britanski premijer Riši Sunak podstiče evropske partnere da preispitaju međunarodne sporazume o azilu, uključujući konvenciju o izbeglicama i Evropsku konvenciju o ljudskim pravima, suočeni sa svetskom migrantskom krizom.