Zelenski između Bajdena i Hamasa

Nervoza u Kijevu se pojačava. Vojne operacije ne teku po planu. Oružje sa Zapada dovoljno je da Ukrajincima omogući da nastave da se bore, ali nedovoljno da oslobode izgubljene teritorije. Rat na Bliskom istoku unosi strahove da će finansijska i vojna pomoć saveznika početi da kopni, dok se pojačavaju debate iza scene o mogućem kompromisu ili zamrzavanju sukoba.

Svakako frustriran „nerealnim očekivanjima” o brzom uspehu na bojnom polju, predsednik Volodimir Zelenski počinje da se žali na Zapad koji „potcenjuju” dostignuća njegovih snaga. Suočen sa sumornim analizama koje govore da dugo najavljivana ukrajinska kontraofanziva nije dala očekivane rezultate, Zelenski sada podseća da su u prvim danima agresije februara 2022. mnogi sumnjali da Ukrajina može da izdrži konflikt sa superiornijom ruskom armijom duže od nekoliko dana, maksimum nedelja. Podseća da i posle 21 meseca Ukrajina nije pobeđena iako ne želi beskonačni rat sa „teroristom Vladmirom Putinom”.

Niko ne poriče da je kontraofanziva na jugu i istoku daleko manje uspešna od prošlogodišnje kada su Ukrajinci povratili gotovo polovinu teritorija izgubljenih početkom 2022. Operacije pokrenute početkom leta na jugu nisu donele proboj koji su lideri u Kijevu obećavali a zapadni saveznici očekivali. Tokom pet meseci intenzivnih borbi napredovalo se manje od 15 kilometara. Kopnena veza Krima i Rusije nije prekinuta.

Zelenski ima odgovor: Zapad nije obezbedio dovoljno savremenog oružja da bi se probile ruske fortifikacije, od opreme za čišćenje mina, radara i sistema za elektronsko ometanje, preko oklopnih vozila i dronova do najvažnijeg: aviona koji bi blokirali dejstva ruske avijacije i dronova. Savremeni tenkovi i taktički raketni sistemi isporučeni su jesenas, suviše kasno da bi doprineli uspehu kontraofanzive i povratku izgubljene teritorije.

Da li je na pragu treće zime ratovanje u zastoju, kako tvrdi glavnokomandujući ukrajinskih snaga general Valerij Zalužni. „Dostigli smo nivo tehnologije koja nas stavlja u zastoj. Verovatno neće biti dubokih i lepih prodora” ukoliko Ukrajina ne uspe da ostvari tehnološki balans sa Rusijom, smatra ukrajinski komandant.

„Ljudi su umorni. Svako je umoran... ali ovo nije zastoj”, uzvratio je Zelenski zabrinut da bi „zastoj” moga da znači i zastoj pomoći. Iako je njegov optimizam sve više u kontrastu sa porukama koje dolaze iz vrhova armije, predsednik pojednostavljeno poručuje da sa zapadnim partnerima samo treba pojačati rad na vazdušnoj odbrani i oslobađanju neba kako bi trupe na terenu mogle da preduzmu ofanzivne akcije.

Razlike u stavovima vojne komande i predsednika postale su javne. One između ukrajinskih i američkih zvaničnika se prikrivaju, ali u Vašingtonu može da se čuje nezadovoljstvo načinom na koji je vođena kontraofanziva: umesto po taktici NATO, svela se na rat iznurivanja karakterističan za sovjetsku vojnu strategiju. Ukrajinske snage sada su suočene sa problemima koje su Rusi imali u prvim danima invazije i kasnije tokom skorije ofanzive na Bahmut.

Potvrđuje se staro pravilo ratovanja: teže je napadati nego se braniti. Dronovi brzo otkrivaju svaki pokret trupa a precizno vođena municija olakšava gađanje neprijateljskih trupa i tenkova.

U takvim okolnostima, sve češće se čuje poruka Amerikanaca i Evropljana da je vreme za sporazum sa Kremljom, ali to deluje nerealno. Putin nije spreman za kompromise. Dok god može da produžava rat, on neće odustajati. Kao ni Zelenski, koji kaže da nema pregovora dok Rusija drži i pedalj ukrajinske teritorije.

Ukrajinci nemaju izbora nego da nastave da se bore. Njihova taktika asimetričnog ratovanja pokazuje određene rezultate – ne na kopnu, nego na moru. Dronovi i krstareće rakete nanele su velike štete ruskoj crnomorskoj floti primoravajući je da komandu iz Sevastopolja prebaci istočnije, za Novorosijsk. To je omogućilo da Ukrajina nastavi sa izvozom žita, ali situacija duž 1.000 kilometara duge linije fronta daleko je od sjajne.

Rusi pokušavaju da napreduju na pet sektora a problemi Kijeva nadilaze čuvanje teritorije. Stratezi Kremlja pripremaju novu seriju napada na energetsku infrastrukturu. Ukrajinski zvaničnici mora da se pitaju da li su spremni za još jedan pokušaj da se ljudi zimom primoraju na predaju. Kada se zemlja zaledi, očekuje se da Rusi pokrenu kopneni blickrig.

Povrh svega, Ukrajincima je jasno da je rat u pojasu Gaze okrenuo fokus sveta ka Bliskom istoku i da to komplikuje napore da se sačuva visok stepen podrške Kijevu. „Mislim da je to jedan od ciljeva Ruske Federacije. To je činjenica. Vidimo rezultat”, kaže Zelenski optužujući Moskvu da je „sponzorisala” palestinski Hamas kako bi napadom na Izrael odvratio pažnju sveta od rata na istoku Evrope i tako doprineo padu entuzijazma Zapada da pomogne ratni napor njegove zemlje. „Siguran sam da Rusija stoji iza i da sponzoriše Hamas. I Iran, takođe”, smatra Zelenski pokušavajući da barem deo globalne pažnje vrati na rat koji je sada u senci konflikta na Bliskom istoku.

Iako to ne pokazuje, ukrajinski predsednik strahuje da bi naredne godine na američkim predsedničkim izborima Donald Tramp mogao da se vrati u Belu kuću. Njegovo tvrdo republikansko krilo otvoreno preispituje obim pomoći Ukrajini. Pozivaju se na američke poreske obveznike koji brinu od finansiranja rata kome se ne vidi kraj. Neki tvrde da je na podršku Kijevu već potrošeno suviše novca, da nema rezultata i da je bolje vojnu pomoć usmeriti prema Izraelu koji je u ratu sa Hamasom. Sekretar za odbranu Lojd Ostin upozorio je senatore da bi u slučaju smanjenja fondova Ukrajini Putin dobio rat. „Garantujem vam da bi bez naše podrške Putin bio uspešan.”

Pred predsednikom Džoom Bajdenom je zadatak da omogući nesmetani nastavak finansijske i vojne pomoći Ukrajini, ali deo paketa od 106 milijardi dolara sada odlazi Izraelu. Amerikanci postaju umorni iako na pomoć Ukrajini troše 0,65 odsto federalnog budžeta. Umorni su i Ukrajinci, ali znaju da ne smeju da se predaju.

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista