Zelenski sprema novi rat

Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski u ratu je sa svojim generalima. Ova vest dobila je na važnosti u prethodnih nekoliko nedelja tokom koji se sve više govori da se pod pritiskom Zapada sprema smena aktuelnog predsednika Ukrajine, a zamena Zelenskom bi trebalo da stigne upravo iz redova vojske. Svesni da načelnik ukrajinske vojske Valerij Zalužni uživa više poverenja javnosti od predsednika, savetnici Volodimira Zelenskog demantovali su izveštaje da postoji sukob između ukrajinskog lidera i vrhovnog komandanta vojske.

Zelenski je ukorio glavnokomandujućeg Oružanih snaga Ukrajine Valerija Zalužnog koji je u izjavi za "Ekonomist" rekao da je situacija na frontu slična onoj kao u Prvom svetskom ratu što stavlja obe zaraćene strane u pat poziciju u kojoj njegova zemlja neće ostvariti proboj planiran velikom kontraofanzivom. Zalužni je istakao da je kontraofanziva u ćorsokaku i da Ukrajina treba da se pripremi za stacionarni rat. 

Ubrzo je i “Njujork tajms” počeo da piše o sukobu koji tinja između Zelenskog i Generalštaba.

Kontraofanziva

Zelenski koji je sve vreme insistirao na tezi da će Ukrajina pobediti u ratu i uspeti da natera rusku vojsku na povlačenje van granica njegove zemlje demantovan je vestima sa fronta na kojem kontraofanziva, delimično sponzorisana novcem i oružjem sa Zapada, nije donela očekivane rezultate.

Naprotiv, kontraofanziva koncentrisana na području Zaporožja donela je teške gubitke ukrajinskoj vojsci. Ponovo pokrenuta bitka za Bahmut kao ključni strateški i simbolički važan grad takođe je doživela neuspeh i koštala ukrajinsku vojsku mnogo života i opreme. Antagonizam između političkog i vojnog vrha zemlje dodatno je pojačala činjenica da se Generalštab protivio pokušaju da se povrati kontrola nad Bahmutom, znajući da su Rusi u priličnoj meri utvrdili svoje položaje.

Istovremeno, Zelenski insistira na odbrani Avdijevke, malog grada poznatog po proizvodnji koksa kao jednog od glavnih resursa za visoke peći u industriji čelika. Ukrajinci su tako, pokušavajući da kontraofanzivom obuhvate što veću teritoriju počeli da gube teren oko Avdijevke. Svemu je prethodio manevar u kome je 54. mehanizovana brigada kao jedna od najboljih vojnih jedinica ukrajinske vojske premeštena u Kupjansk, a odbrana Avdijevke prepuštena je daleko manje obučenoj i sposobnoj teritorijalnoj odbrani i pešadijskoj brigadi.

Odbrana Kupjanska bila je važna Ukrajini jer je ovaj grad ključni železnički čvor važan za snabdevanje snaga oko Harkova, drugog najvećeg grada u zemlji. Gubitak Kupjanska gotovo izvesno označio bi početak velike bitke za Harkov.

Zalužnijevo objašnjenje i poređenje sa situacijom u Prvom svetskom ratu kada su zaraćene strane kopale rovove, utvrđivale položaje i potom se gađale artiljerijom samo su deo onoga što se zaista dešavalo. Druga strana priče je da su Nemci izgubili rat jer nisu mogli da se održe zbog nedostatka opreme i hrane. Pridruživanjem SAD saveznicima, ravnoteža se izgubila u potpunosti i ishod je bio neminovan.

Plaćen za rat

Nevolja za Zelenskog postaje još veća ukoliko postane jasno da inostranu podršku može da dobije samo ako rat traje. Nikakvo primirje niti dogovor sa Rusima ne bi bio gledan sa blagonaklonošću sponzora.

Zalužnji je izneo zahteve za oružjem i tehnologijom kakvu Ukrajina nikada neće dobiti sa Zapada i tako dodatno stvorio probleme Zelenskom.

I sam Zelenski tražio je naravno dodatnu opremu, naročito avione znajući da Rusi imaju prevagu na nebu, ali ukrajinski predsednik je kao zalog dao obećanje da će njegova vojska naterati rusku vojsku na povlačenje van granica Ukrajine.

Ukrajina je tražila 100 do 150 aviona F-16 iako nema kapacitete za smeštanje i naoružavanje ovih letelica kao ni obučene pilote za upravljanje moćnim lovcima. Prethodno su Ukrajini dopremljena dva rastavljena aviona F-16 i sada ih ukupno ima pet, ali se prethodno moraju sastaviti.

Nekoliko starijih modela F-16 aviona nikako nisu dovoljni da se u bici na nebu Ukrajina suprotstavi Rusiji koja je u okviru utvrđivanja položaja na frontu dopremila pokretne PVO sisteme.

Šanse starih evropskih F-16 protiv modernih ruskih aviona podržanih PVO sistemima ne deluju nimalo izgledno, ali Zelenski je na ulog već stavio previše.

Zelenski između Amerike i Izraela

Zelenski sada pokušava da ubedi američki Kongres da Ukrajini odobri još novca, uključujući i pomoć za plaćanje državnih službenika, vojske, pa čak i penzija, a cifra za to na godišnjem nivou iznosi 16,3 milijarde dolara.

Ukupno, Kijev traži 61,4 milijarde dolara, od čega bi 45 bilo uloženo u vojsku. Za taj iznos planirana je kupovina pet nosača aviona i opremljivanje vojske nakon čega bi verovatno morali ponovo da traže novac.

Predsednik SAD Džozef Bajden predložio je da se pomoć Ukrajini daje u okviru pomoći Izraelu u ratu protiv Hamasa jer bi tako nepopularno izdvajanje novca za Kijev prošlo ispod radara blagonaklono gledanog finansiranja izraelske vojske. Zelenski je u tome video dobru priliku da poseti Izrael kako bi izrazio solidarnost, ali i poistovetio borbu Izraelaca sa Ukrajinom. Ukrajinski predsednik uporno je pokušavao da dođe do predsednika Izraela Jicaka Hercoga i predsednika vlade Benijamina Netanijahua u nadi da će Izraelci zaboraviti optužbe Kijeva izrečene prošle godine kada su označeni kao krivci za približavanje Rusije i Irana.

Zelenski je, takođe, od Izraela tražio oružje, posebno koncentrišući svoje zahteve na odbrambeni sistem Gvozdena kupola.

Na drugoj strani, Izrael se protivio davanju svoje najnaprednije tehnologije Ukrajini, strahujući da bi mogla dospeti u posed Rusa. Pored toga, Izraelci nisu želeli da rizikuju svoje odnose sa Moskvom.

Deluje da je poseta Zelenskog Izraelu bila režirana u Vašingtonu bez blagonaklonog pristanka vlade u Jerusalimu. Netanijahu je ipak rekao ne.

Napori Vašingtona propali su kada je za vest saznala javnost u Izraelu koja nikako ne odobrava povezivanje američke pomoći njima sa Ukrajinom, naročito kada već u Senatu postoje oprečna mišljenja o tom pitanju.

Zelenski se povukao ističući krivicu Rusije i navodeći da je rat na Bliskom istoku odvukao pažnju sa Ukrajine čime je Moskva ispunila svoj cilj.

Sada, čak i u slučaju odlaska Zelenskog u Izrael, poseta neće imati propagandnu vrednost kakvu je prvobitno planirano da ima.

Pregovori Rusije i Ukrajine

Sve više se govori o nezvaničnim pokušajima mirovnih pregovora Kijeva i Moskve. Za to vreme Vašington i dalje daje pomoć Ukrajini, ali nade koje su polagali polako se završavaju kao i kontraofanziva.

Zelenski se naravno protivi bilo kakvoj vrsti pregovora sa Moskvom, shvatajući da bi postizanje mirovnog rešenja moglo da ubrza kraj njegove političke karijere koja se sada zasniva isključivo na obećanju pobede nad Rusima.

- Nemam nikakve kontakte sa Rusima. Stav moje zemlje i naroda je da nema pregovora sa teroristima jer njihova reč ne znači ništa. Ne možemo verovati teroristima jer se oni uvek vraćaju – rekao je Zelenski.

Drugi problem je percepcija Moskve u kojoj se rat u Ukrajini naziva “specijalnom vojnom operacijom”, verovatno najdužom u istoriji, u kojoj posle početne inicijative ipak nisu uspeli da ostvare svoje ratne ciljeve i munjevito završe intervenciju. Umesto toga, pred sobom su dobili novi Avganistan, odnosno dug i iscrpljujući sukob koji ima za cilj ekonomsko i vojno iznurivanje Rusije. Upravo tako može se opravdati dopremanje naoružanja Ukrajini koje je uvek bilo dozirano i umereno taman toliko da zaustave Ruse, ali ne i da se u potpunosti odbrane.

Rusi su svoju “specijalnu vojnu operaciju” u krajnjoj liniji shvatili kao sukob sa NATO, pa nema sumnje da će u pregovore pokušati da uključe i Alijansu, odnosno Vašington. Tako će i Moskva dobiti političko pokriće za neuspeh na ratištu i izbeći da naspram sebe kao pandan ima Ukrajinu već čitav Severnoatlantski pakt kako bi u svojoj javnosti opravdali ulogu velesile kakvu na vojnom nivou ipak nismo videli.

Najverovatnije da će ruski ciljevi u pregovorima biti obezbeđivanje zauzetih teritorija sa većinskim ruskim stanovništvom i pokušaj da NATO zauvek odustane od pretenzija na Ukrajinu.

Sukob sa generalima

Izvesno je da Zelenski gubi podršku vojne komande, ali ostaje pitanje da li je to dovoljno za političke promene u Ukrajini. Mnogo toga još uvek zavisi od borbi na frontu.

Za nekoliko nedelja Rusi bi već mogli da zauzmu Avdijevku, a ni na drugim delovima fronta ukrajinskoj vojsci ne ide baš najbolje, ponajviše jer im sve više nedostaje ljudstva.

Pored vrha vojske, Zelenskom preti još veća opasnost od vrha obaveštajnih službi Ukrajine. General Kiril Budanov šef Glavne uprave za obaveštajne poslove i Vasilij Malijuk šef vojne obaveštajne službe predstavljaju pravu sivu eminenciju Ukrajine. Savez obaveštajnih službi i generala mogao bi da dovede do pritiska na politički vrh zemlje da se otpočnu pregovori sa Rusima ili čak do smene Zelenskog. U krajnjem slučaju, znajući da su obe službe naslednice KGB-a, a dva naroda istovetnih karakteristika, što je u političkom delovanju naročito izraženo, Zelenski bi pod okriljem delovanja kožnih mantila vrlo lako mogao da nestane sa političke scene.

U svakom slučaju, jasno je da se situacija ne razvija dobro po Ukrajinu ni na frontu, a ni na međunarodnom planu. Vojska na terenu to vrlo dobro zna, generali to znaju, službe to znaju. Zna li Zelenski i hoće li promeniti politiku ili će čekati neizbežno.