„Odmor bašibozuka" biće izložen kad stigne u Srbiju

Jelena Medaković, direktorka Muzeja grada Beograda, potvrdila je u razgovoru za naš list lepu vest ‒ vredno delo jednog od naših najvećih slikara Paje Jovanovića (1859‒1957) pod nazivom „Odmor bašibozuka” kupljeno je prekjuče za Muzej grada Beograda na aukciji u „Sadebiju” u Londonu i uskoro dolazi u zemlju.

Ovo ulje na platnu, dimenzija 68 sa 60,5 centimetara (bez rama 41 sa 32,5 centimetara), kako nam kaže naša sagovornica, plaćeno je 240.000 funti „na čekiću” (bez poreza i provizija).

Procenjena vrednost ovog dela našeg velikana iznosila je između 70.000 i 100.000 funti, ali se očekivalo da krajnja suma bude veća jer se i 2018, takođe u „Sadebiju” na aukciji našla Jovanovićeva slika „Dva bašibozuka ispred kapije”, početna cena bila je 150.000 funti, a prodata je za tri puta veću sumu. Prethodno je 1999. njegovo delo „Ukrotitelj zmija” prodato u „Kristiju” za oko 168.000 evra. Treba dodati i to da se Jovanović školovao i živeo u Beču i da je radio i stvarao u Londonu pa kao takav dodatno budi interesovanje stranih kolekcionara.

Muškarac prikazan na slici, odnosno bašibozuk, poznat je kao pripadnik neregularnih pešadijskih i konjičkih vojnih snaga osmanske armije, a što je i navedeno u opisu lota slike.

Kakve su okolnosti pratile ovu kupovinu i u kakvom se društvu našao naš Paja Jovanović?

Slika je ponuđena u okviru kolekcije orijentalne umetnosti i dekorativnih predmeta i nameštaja iz 18. veka iz rezidencije Belgravija u centru Londona. Izuzetni primerci orijentalne tematike poznatih evropskih slikarskih imena bili su na aukciji uz našeg čuvenog Jovanovića, čija je slika bila jedna od najlepših i najvrednijih među ponuđenima. Inače, sliku je porodica Belgravija kupila takođe na aukciji krajem osamdesetih godina prošlog veka. Bili smo za nju dugo zainteresovani jer i pored toga što imamo 211 dela Paje Jovanovića u našem muzeju nemamo nijednu sliku iz orijentalne faze njegove, a toj tematici on je posvetio dobar deo svog opusa. Njegova vrlo reprezentativna dela iz ove faze mogu se naći u raznim svetskim privatnim kolekcijama.

Da li je i koliko bilo teško izboriti se za sliku na samom nadmetanju?

Stresno jeste bilo da se ceo proces isprati bez greške jer su naše reakcije na samoj aukciji morale da budu munjevite ali je najlepše kada imate podršku kakvu smo mi ovog puta imali. Ona je stigla od predsednika Aleksandra Vučića, ministra finansija Siniše Malog i ministarke kulture Maje Gojković. Ova aukcija je bila za nas jedinstveno iskustvo, ne samo meni u mom profesionalnom životu nego i mojim kolegama, koji su učestvovali i sve budno pratili. U timu nas je bilo nekoliko, na više kompjutera i više telefona, i to je trajalo nekoliko dana, učestvovali smo i u predaukcijskim ponudama. Tu smo videli kako se kreće interesovanje za sliku i mogli donekle da predvidimo kako će se odvijati aukcija.

Za sliku je inače bilo zainteresovano i nekoliko naših kolekcionara.

Moram da im zahvalim, sa njima samo bili u kontaktu, oni su se povukli u našu korist, dok smo sa jednim tokom cele aukcije ostali na vezi da ukoliko dođe do nekih nepredviđenih situacija i budemo prinuđeni da možda odustanemo, on bude taj koji bi umesto nas sliku kupio. Jer svi smo se složili da je slika izuzetna.

Da li postoji još nešto što je čini posebno važnom?

Postoji. To je, između ostalog, i kataloška slika, navedena u katalogu koji je izdao Narodni muzej Srbije i to je vrlo bitno. Nemaju sve slike jednog autora podjednaku važnost za muzejske kolekcije, ali ova zbog toga ima. Kataloškom delu ovog tipa mesto je u kolekciji srpskog muzeja, a najpre u kolekciji Muzeja Paje Jovanovića, odnosno Muzeja grada Beograda, jer on je poklonom svu svoju zaostavštinu zaveštao upravo Muzeja grada Beograda. U njoj je više od 650 predmeta.

Kada bismo mogli da očekujemo dolazak slike u Srbiju i hoće li je publika tada i videti?

Učinićemo sve da ona doputuje što pre, preksinoć smo dobili i zvaničnu dokumentaciju od „Sadebija” i odmah ulazimo u zvaničnu proceduru sa Vladom Srbije i Ministarstvom spoljnih poslova da bismo našli najbrži i najjednostavniji put za njen dolazak. Svakako će biti, kad stigne ovde, brzo odmah i javno prikazana jer to je u interesu svih naših građana. A i njima bih zahvalila, brojnim pojedincima koji su znali da smo bili u uvom poduhvatu i koji su slali poruke podrške preko mreža. U našoj zbirci mogli su da vide Pajine radove intimističke, portrete i možda i najlepše njegove aktove i deo pejzaža, ali ovaj period, ponoviću, vrlo popularan na svetskom nivou, nisu mogli. Na prethodnoj aukciji 2018. nismo učestvovali, ali sada smo zadovoljni što smo načinili podvig.

Nestvarni svet orijenta

U pitanju je vredno i kvalitetno delo iz opusa koji Paju Jovanovića i karakteriše pored nacionalne tematike, a to je orijentalno slikarstvo, kaže o kupljenoj slici Igor Borozan, profesor na Odeljenju za istoriju umetnosti Filozofskog fakulteta u Beogradu.

– Ono ima sve ključne odrednice njegovog slikarstva tog perioda, a reč je o stvaranju predstave imaginarnog drugog. Naime, za razliku od svog profesora i mentora na Bečkoj akademiji Leopolda Karla Milera, koji je bio najcenjeniji orijentalistički slikar srednje Evrope toga perioda i koji je zahtevao da se orijentalno slikarstvo zasniva na što stvarnijem prikazu, da to ne bude fantazija iz sveta Magreba, Bliskog i Dalekog istoka i Balkana, upriličena za bogate engleske i francuske naručioce, Jovanović je nastojao suprotno. Već od studija stupio je u kontakt sa engleskim trgovcem slika Volisom i odlučio da prikazuje nestvarni svet orijenta, slobodne i lascivne žene i snažne i moćne muškarce u imaginarnom okruženju i toposima, na kojima se mešaju realnost i fikcija – objašnjava Borozan i dodaje:

–U ovom slučaju Paja aranžira jednu sceničnu, dekorativnu, kostimografsku predstavu u kojoj bašibozuk izgleda dominantno i preteće u jednoj fiktivnoj odžakliji, koju, poput još jednog našeg velikog slikara Đorđa Krstića, Jovanović samostalno slika i označava kao orijentalno mesto odmora. Jovanović je inače i putovao, istraživao arbanaška plemena, bio u Maroku, Egiptu… Sa tih putovanja on je i donosio predmete koji se daju videti i na ovoj slici, poput nargila. Sve je to proučavao verno i precizno u skladu sa svojim akademskim slikarstvom ‒ da se stvarnost idealizuje ali da ipak počiva i na stvarnim elementima. Svi ti predmeti se mogu videti na njegovoj predstavi ateljea u Minhenu. Tadašnja moda orijentalnog slikarstva naravno nije u vezi samo sa Jovanovićem, već je ta tematika bila zastupljena kod engleskih i francuskih slikara, s tim što kod njega nema nužnog kolonijalnog diskursa, već on stvara scenu koja budi maštu o svetu koji nije dotaknut progresom i tehnologijom.