Đoković: Dođoh, videh, pobedih

Kad god bi Đoko, kako ga Francuzi zovu, napravio grešku i lopta završila izvan terena ili u mreži, odjeknuli bi frenetični aplauzi radosti i oduševljenja. A kad se sprema da izvede servis odjednom bi neko iz publike iz sve snage urliknuo. A ono „ua” ili „uuu”, to je već „klasika”. Svi su izgledi da se ova goropadna publika ozbiljno „prekontala”, loše procenivši sa kakvim mentalnim kapacitetima raspolaže Đoković, kome provokacije publike više pomažu nego što odmažu

Ono što je postalo više nego očigledno jeste to da je beli sport postao specijalitet balkanskog poluostrva (trio Đoković–Dimitrov–Cicipas), a da su među najboljim teniserima Sloveni (Đoković, Dimitrov, Medvedev, Rubljov, Hurkač)

Nije nimalo lako igrati na pariskom teniskom masters turniru 1.000 u Akor areni, koja može da primi 15.300 gledalaca. Tu, eto, ponašanje jednog, ne baš zanemarljivog dela publike poprima oblik nimalo pristojnog ponašanja, a kog na Balkanu nazivamo – ponašanje „jalijaša”.

„Nežnosti” ovih gledalaca na svojoj koži najviše su osetili Medvedev i svetski prvak, Srbin, Novak Đoković. Išlo je to dotle da je, recimo, krajnje isprovocirani Medvedev, inače među teniserima poznat kao mirna i staložena osoba, u jednom trenutku bio primoran da posegne za onim gestom koji nazivamo „srednji prst”. Kasnije je na konferenciji za štampu Medvedev pojasnio da pariskoj publici uopšte nije pokazao „srednji prst” nego da je gledao stanje svojih noktiju.

Međutim, to što je ova razularena „ragbi publika” radila Medvedevu jeste pravi mačji kašalj u poređenju s onim šta je radila našem Đokoviću. Elem, kad god bi Đoko, kako ga Francuzi zovu, napravio grešku i lopta završila izvan terena ili u mreži, odjeknuli bi frenetični aplauzi radosti i oduševljenja. A kad se sprema da izvede servis odjednom bi neko iz publike iz sve snage urliknuo. A ono „ua” ili „uuu”, to je već „klasika”.

Sa ovim „neandertalskim problemom” teniskog turnira u dvorani Bersi, suočio se i njen novi direktor, inače nekadašnji vrhunski francuski teniser Sedrik Piolin. Ne sećamo se da li je publika ovaj isti repertoar provokacija imala i kad je direktor ovog turnira počev od 2012. godine bio isto tako veliki francuski teniser Gi Forze, inače dobro poznat zaljubljenicima teniske igre kao redovna mušterija i žrtva nekadašnjeg kralja asova, sadašnjeg Đokovićevog trenera, Gorana Ivaniševića.

Svi su izgledi da se ova goropadna publika ozbiljno „prekontala” u svojim prljavim računima loše procenivši sa kakvim mentalnim kapacitetima raspolaže teniski prvak sveta, Srbin, Novak Đoković. Valjda je ovog puta, kada je Đoković sedmi put osvojio ovaj turnir, a u onom stilu veni, vidi, vici (dođoh, videh, pobedih), shvatila da provokacije publike Đokoviću više pomažu nego što odmažu.

Biće da publika nije znala da je Novak Đoković gledao sve filmove u čijim naslovima na filmskim plakatima stoji reč Pariz. Ne zna ova i zbog veličanstvenih uspeha Đokovića do očaja dovedena publika, a što ni ne krije da kipti od opake ljubomore i zavisti prema našem teniskom asu, da je Novak Đoković, ili „Lun, kralj ponoći”, gledao čak i filmove „Gori li Pariz” i „Ponoć u Parizu”, a o filmu Bernarda Bertolučija „Poslednji tango u Parizu”, da i ne govorimo.

Svako navija za onog tenisera kojeg više voli i ceni. Tako, eto, baš mi se fućka kad neki bez ikakve mere glorifikuju Federera uzdižući ga u nebesa i tvrdeći da je on imao do danas neprevaziđen lepršav teniski stil, a da je Nadal neprikosnoveni kralj teniske šljake, na kojoj se zaista „šljaka”. Čak sam posve ravnodušan i kad Nadalov ujak Toni bez prestanka hvališe svog Rafaela. Ujak je ipak ujak.

Jako priželjkujem, a i naš Novak sigurno, da se Nadal zdrav vrati na teniske terene pa da Đoković i on nastave da svode međusobne račune. Njihov sadašnji međusobni skor je vrlo tesan, ali je ipak na strani Đokovića – 30:29.

Ima Đoković od Nadala jednu pobedu više, ali vrednu...

Preostaje još samo malo pa će se navršiti 400 sedmica otkako je naš as na prvom mestu ATP liste. Zasad ima tri hiljade poena više od drugoplasiranog dvadesetogodišnjaka Španca, Alkaraza. A ni italijanska mlađana uzdanica, Janik Siner, nije daleko.

Ono što je postalo više nego očigledno jeste to da je beli sport postao specijalitet balkanskog poluostrva (trio Đoković–Dimitrov–Cicipas), a da su među najboljim teniserima Sloveni (Đoković, Dimitrov, Medvedev, Rubljov, Hurkač).

Videćemo, vrlo skoro, kako će se stvari odvijati na skorašnjem i najvažnijem ovogodišnjem završnom teniskom turniru u Torinu.

*Diplomirani žurnalista i profesor sociologije