Život ne priznaje međe

Niš – Nije prošao nezapaženo potez jednog Šumadinca koji je nedavno zadivio sve – kupio je hektar zemljišta u svom selu, uz pomoć geometra izdelio ga na 25 parcela od po četiri ara, s namerom da ih daruje svakome ko želi da na tom placu sagradi porodičnu kuću i trajno se naseli. Kako je ispričao, namera mu je bila da vrati život u svoje selo, a da nove komšije poštedi troškova kupovine zemljišta. Posebno je naglasio da se raduje danu kada će se u selu ponovi čuti plač novorođenčadi, budući da su među budućim žiteljima njegovog sela i mladi bračni parovi...

I na jugu i jugoistoku Srbije počelo je oživljavanje seoskih naselja, koja su se poslednjih decenija praznila i odumirala. Najnoviji primer u niškom kraju je selo Kosmovac, na obroncima Suve planine, u opštini Bela Palanka. Tokom poslednjih dvadesetak godina Kosmovac se pominjao samo po nekoliko ne baš potpuno uspešnih pokušaja obnove tamošnjeg srednjovekovnog manastira. Ove jeseni, međutim, glavni likovi priče o ovom selu u siromašnom delu Srbije jesu devojke iz Albanije, koje se udaju za neoženjene u Kosmovcu i drugim mestima i selima na jugoistoku naše zemlje. U početku su, pričaju, nacionalno mešoviti brakovi nailazili na podozrenje okoline, ali su novi supružnici vremenom pokazali da je ljubav i želja za zajedničkim životom jača od svega, pa i od predrasuda.

Potpuno isto događa se i u potkopaoničkim selima, odnosno u opštini Kuršumlija. Poslednji u nizu primera je nedavna ženidba jednog žitelja sela Sagonjevo, koji je posle desetak odlazaka u Albaniju tamo pronašao nevestu i doveo je u svoj zavičaj. Njegova priča je posebna jer su roditelji Albanke iz predostrožnosti zahtevali da im budući zet i finansijski garantuje da će njihova ćerka imati bolji život u Srbiji. Mladoženja je prodao bika i tim novcem „kupio” nevestu. Ali, novi supružnici ističu da u toj „zaštitnoj klauzuli” ne vide ništa sporno, niti ih je takav početak omeo da žive u slozi i ljubavi.

Definitivno, neki od tabua iz prošlosti, posebno oni koji se tiču višedecenijske netrpeljivosti između Srba i Albanaca, gube uporište u stvarnosti. Čak i činjenica da su žene i devojke koje dolaze iz Albanije muslimanske ili katoličke veroispovesti. To više baš nikome ne smeta.

A sve je počelo 2008. godine, kada je osnovano Udruženje „Neženje iz Stare Raške”. Tada je grupa „momaka u godinama” inicirala prvu akciju međuetničkog braka i kada je praktično i započeo talas srpsko-albanskih brakova. Kako je tada objašnjeno, u Albaniji muškarci odlaze sa sela u gradove za boljim životom, a u selima ostaju neudate devojke. U Srbiji je pak stanje suprotno – neoženjeni muškarci ostaju sami u ruralnim sredinama, a devojke odlaze u veća mesta, zapošljavaju se, udaju i tamo ostaju da žive…

Srećom, život je, kao i uvek, pronašao ravnotežu, ne mareći za ružniju prošlost i predrasude, pronašao ravnotežu. Na opštu radost i zarad svetlije budućnosti opustelih srpskih sela.