Zašto Šmit poredi Dodika s Don Kihotom

U TV emisiji „Fejs tu fejs” samozvani visoki predstavnik Kristijan Šmit uporedio je predsednika RS Milorada Dodika s Don Kihotom koji se bori protiv vetrenjača. Takvo poređenje bilo bi opravdano samo ako je Šmit sebe video kao neku devastiranu i iznemoglu vetrenjaču, koju većina putnika namernika ne želi ni da vidi. Jer BiH se do sada nagledala dosta takvih međunarodnih tobožnjih dobronamernika, koji su svojim „kopljima” probadali osnovne temelje Dejtonskog mirovnog sporazuma, umesto da bdiju nad njim.

Gotovo da je neverovatna Šmitova samozvanost.

Prvo je sa svojim kopljem banuo u BiH, kao građanin Nemačke, a ne kao visoki predstavnik legalno izabran u Savetu bezbednosti. Doduše, to su blagonaklono gledale i neke vodeće zapadne zemlje, koje se, inače, zaklinju u legalnost.

Zatim je počeo da uređuje, preti i čak neovlašćeno preuzima zakonodavnu ulogu, direktno kršeći Dejtonski mirovni sporazum i entitetske ustave, valjda smatrajući lokalno stanovništvo domorodačkim, neukim, kao što su nekad njegovi zemljaci (početkom prošlog veka) smatrali stanovnike zlosrećne Namibije ili drugi protektori i kolonizatori svoje potčinjene.

Kao „paravan” mu je poslužio i „neobični”, anahroni Ustavni sud sa troje stranaca i dvoje nekadašnjih visokih funkcionera bošnjačke Stranke demokratske akcije, u kojem, sem dvoje hrvatskih predstavnika, nema nijednog predstavnika iz trećeg, konstitutivnog (srpskog) naroda. Valjda su on i tih troje stranaca, koji donose presudne odluke, pametniji i obrazovaniji nego svi ostali građani BiH. Stoga se sada mnogi pitaju zašto uopšte izlaziti na naredne izbore kad je volja stranaca presudna, a njihova nevažna.

Najzad, koliko se stvarno Šmit brine za državnu imovinu BiH, i uopšte za BiH, pokazao je i njegov nedavni susret sa šefom hrvatske diplomatije Grlić Radmanom u Zagrebu, samo dan posle ekološke katastrofe kod Osijeka, kad su otrovni talasi stigli i do BiH. Nijedan medij nije preneo njegovu eventualnu zabrinutost zbog te havarije, kao ni zabrinutost zbog planirane i tek naknadno prolongirane gradnje odlagališta nuklearnog otpada u neposrednoj blizini granice s BiH i predivne reke Une.

Uostalom, on o ekološkim problemima nije brinuo ni u svojoj Nemačkoj, kada je, kao nemački predstavnik, dao blagoslov za dalju upotrebu opasnih pesticida u EU, što mu je zamerila i moćna kancelarka Angela Merkel.

A da on i njegov ured pomnije vode računa o državnoj imovini, valjda bi znali i da se na svega nekoliko kilometara od sedišta OHR-a nezakonito seče šuma upravo s državnih parcela. Kao i da je svojevremeno na najlepšem delu „perspektivne vojne imovine” izgrađena američka ambasada. Neće valjda sada tražiti povrat te imovine i od Amerikanaca kad se tako „domaćinski” brine o gotovo svakom pedlju zemlje u kojoj ga mnogi smatraju nedobrodošlim.

Slobodan Stajić,
publicista, Sarajevo