Posveta borcu Živojinu Laziću

U izdanju „Čigoja štampe” iz Beograda na ovogodišnjem Sajmu knjiga, knjiga „Amanet” posvećena solunskim ratnicima imala je dostojno mesto. Pre svih to je posveta Živojinu Laziću, borcu iz Velikog rata 1914–1918. Činilo se da je o ovom herojskom ratu sve zapisano i ispričano za proteklih sto godina, ali se i ovoga puta pokazalo da uvek ima šta da se „dopriča”.

Autori knjige „Amanet” Mirjana Belić Koročkin Davidović i Radivoje Davidović ispričali su neke detalje o Velikom ratu i o Živojinu Laziću, mitraljescu Drinske divizije. To je i priča o jednom običnom borcu koji je u rat „stupio” sa dvadeset godina i proveo pune četiri godine (1914. do 1918). Sve dane i noći provedene širom Srbije zapisao je i u svom „Dnevniku”, u rovu odmah posle borbi ili za vreme odmora. Posle rata ponudio ga je raznim izdavačima. Ugledao je svetlost dana 1978. godine, kada je posle mnogo čekanja trinaest dana objavljivan u „Politici”. Kuriozitet je i to što će i onaj ko bude imao ovu knjigu moći da ga pročita u originalu i da ga sačuva i preda „u amanet” svojim potomcima baš kako je i deda Živojin želeo!

 Živojin Lazić je posle objavljivanja „Dnevnika” postao jedan od mnogih poznatijih solunaca. Tada je već imao „ozbiljne” godine pa je za sve bio čika Živojin a kasnije i deda Živojin.

 Kud god se putovalo sa „starim ratnicima” soluncima, u organizaciji Društva za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova Srbije do 1918. godine, bio je pozivan. Odazivao se gotovo do poslednjeg dana. Kao što su u knjizi opisane sve borbe u kojima je učestvovao, opisane su i njegove posete širom naše zemlje a i inostranstva. U tim posetama pričao je svojim saputnicima i vojnicima u kasarnama o junaštvu našeg naroda i rodoljublju. Susreo se sa mnogim generalima koji su učestvovali u oslobađanju gradova u Srbiji. Bio je pozvan na veliku proslavu u Parizu, povodom proslave Dana primirja u Prvom svetskom ratu, 11. novembra 1985. godine, gde se rukovao s predsednikom Miteranom.

 O Živojinu Laziću je snimljeno nekoliko dokumentarnih filmova u produkciji „Filmskih novosti” u režiji Dragana Mitrovića. Njegov lik pojavljuje se u čuvenoj pozorišnoj predstavi „Solunci govore”, čija je premijera bila 1981. godine u Narodnom pozorištu u Beogradu, koja se i danas igra u nekim pozorišnim kućama. Pesnici su mu ispevali pesme, a za knjigu odabrane su tri koje na najbolji način opisuju malog, velikog, nadasve velikog rodoljuba kakav je bio Živojin Lazić.

Značajno je pomenuti da je u ovoj knjizi, takođe, zapisano da će Mauzolej, podignut na ostrvu Vidu, posvećen ratnicima iz Velikog rata, čija je gradnja počela 1939. godine, ali je Drugi svetski rat prekinuo, biti dovršen ove godine. To potvrđuje i Nikola Selaković, ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. Autori „Amaneta” Davidovići, ovu važnu vest stavili su u svoju knjigu.

 Još jedno znamenje na čast srpskim ratnicima našlo se u „Amanetu”. Reč je o Srpskoj kući koju godinama čuva i pazi kustos Ljubomir Saramandić. Deo kuće pretvoren je u Muzej o boravku Srba na Krfu od 1916. do 1918. Srpska kuća se nalazi u centru grada Krfa, a prvu postavku muzeja je uradio general-major u rezervi Milorad Prelević.

  „Knjiga koja se pojavila na ovogodišnjem Sajmu knjiga (2023) biće referenta literatura za buduće istraživače lika i dela velikog srpskog junaka i one koji budu hteli da saznaju najvažnije podatke iz njegove biografije”, napisano je u recenziji Zvonimira Pešića, novinara i publiciste.