„ALO!" NE VOLI ZNAK PITANjA

Prekjuče je zaglavlju „Presa” dodato: „broj 1.000”. Prigodnom beleškom na četvrtoj strani u dnu, obeležen je izlazak hiljaditog broja. Koristim priliku – kako bi se to reklo u zdravicama – da se pridružim čestitkama.

Osim broja u zaglavlju, „Pres”na prvoj strani donosi još jednu retkost. Umesto već otrcanog „EKSKLUZIVNO”, piše: OTKRIVAMO. I mi reč za trku imamo.

A šta to „Pres” otkriva?

Nadnaslov: „Beograd spremio odgovor Podgorici”, naslov: „Srbija stavlja Đukanovića na crnu listu”, podnaslovi: „U slučaju da Crna Gora u naredna dva dana prizna nezavisnost Kosova, Beograd planira da zabrani ulaz u Srbiju svim predstavnicima režima u Podgorici... Prepisaćemo isti recept koji su SAD primenile u borbi protiv režima Slobodana Miloševića, kaže za Pres sagovornik iz državnog vrha.”

A taj je, naravno, „insistirao na anonimnosti”. I dodao: „Crnoj Gori niko nije postavio uslov da prizna Kosovo kako bi ušla u EU ili u NATO. Crna Gora, za razliku od Makedonije, nema ni problem nemogućnosti da se formira vlast bez albanskih partija. Sve to zna Milo Đukanović, koji je sada sebe i svoju državu doveo u jako nezgodnu situaciju...”

Kako već pravila novinarskog zanata nalažu, „Pres” je pitao Crnogorce šta o tome misle. Član Predsedništva vladajućeg DPS-a u Crnoj Gori Miodrag Vuković ovako je besedio:

„Kada god Srbija treba da krene napred, neko joj stavi okove na noge. To je prati već 15 godina. Takve pretnje i potezi mogu samo da naškode Srbiji i njenim građanima, kao i kreatorima ovakvih ideja. Uostalom, zar Srbija nije ljuta na države članice EU koje su priznale Kosovo? Povukla je ambasadore, pa ih vratila! Zar Srbija nije pričala da će blokirati Kosovo, pa opet ništa? Zar nije rekla da će Crnogorci umreti ako se otcepe, da će biti ’Berlinskog zida’ između nas?...”

Upitan da li će Crna Gora priznati Kosovo pre glasanja u UN, odgovorio je okolišno, ali jasno da je Crna Gora „mala, nezavisna i racionalna država koja se ponaša bez emocija”.

Došlo vreme da je bezosećajnost vrlina.

I „Alo!” prekjuče nagoveštava jubilej. „Još 10 dana do rođendana”. Tada će im biti godinica dana. Gotovo tri puta su mlađe od „Presa” ali su zato „najveće dnevne novine u Srbiji”. Tako im piše u zaglavlju. Mada je „Borba” veća, pisao sam već, ali oni ne haju. Mladi su, pa vole da su najveći, najbolji, najjači i tako dalje.

Tako su na prvu stranu stavili, ogroman, noseći naslov: „Dana na čelu Upravnog odbora ’Telekoma’”. Navodeći, u podnaslovu, šta je po zanimanju, ko je, piše da je „supruga Vuka Drašković, predsednika Srpskog pokreta obnove”. Objavljena je i njena, još veća slika. Od naslova veća. U tekstu, međutim, nigde niko ne tvrdi da će ona biti predsednik rečenog Upravnog odbora. Naprotiv. Danica Drašković je nedvosmisleno negirala ove tvrdnje jer „razgovori o tome još nisu počeli”. Drugih sagovornika i nema. Novinar piše da bi „trebalo ” da će „najverovatnije...” Samo na jednom mestu piše: „Izvor ’Alo!’ kaže da će se sve znati narednih dana” (pa kako kad se u „Alo” već zna? – prim. S.S.), „ali da je preliminarni dogovor da SPS-u pripadne mesto direktora PTT-a, većinskog akcionara ’Telekoma’ a kao budući direktor se pominje Zoran – Baki Anđelković, dok bi G17 plus dobio mesto predsednika UO PTT-a (Željko Ivanji). Prema ovoj preraspodeli, SPO, odnosno Danici pripalo bi... ” 

Pa bar da su stavili znak pitanja na naslov...

„Kurir” u nedelju razmatra jednu „golu istinu”. To je naslov. A radi se o tvrdnji izvesnog Dejana Nestorovića koji je optužio brata Nataše Jovanović (funkcionerke SRS-a) da je kriv za napade na policiju i nasilje na mitingu Srpske radikalne stranke. I to prijavio policiji. A zašto je u naslovu istina „gola”? Zato što pomenuti Dejan nije bilo ko, već „striper”. To ne znači da crta ili voli da čita stripove, već da živi od toga što se skida go.

E, pa takva jedna ličnost oljagala je Natašu dibidus: „...ona je poslušnik Vojislava Šešelja i pravi poltron (...) Dejane, u politici nema ljubavi ni mržnje, samo gazi i ideš gore...“

Nataša je porekla da uopšte poznaje pomenutu osobu (uz tekst je objavljena fotografija gde su ona i Šešelj sa njim, zagrljeni), ali to nije za ovu priliku vredno posebne pažnje kao sledeće reči Nataše Jovanović: „To što je on vama napričao, to su sve gluposti i budalaštine. Ne mogu da verujem da tako renomiran i ugledan list daje publicitet tom čoveku.”

Nije prvi put da radikali nazivaju „Kurir” renomiranim ili ozbiljnim listom.

Takav je za radikale –sve dok njih ne dira.