Može li Ukrajina u NATO bez Krima i Donbasa

SAD intenzivno pripremaju Ukrajinu za postizanje mirovnog rešenja. Dvojica visokih zvaničnika NATO-a u razmaku od nekoliko dana najavili su istovetne preporuke: izlaz za Ukrajinu je da pristane na mir, a da onaj njen deo koji kontroliše Kijev uđe u NATO. Pošto je situacija na frontu u ćorsokaku, a slično se mogu opisati i okolnosti u vezi s isporukama naoružanja i finansiranjem rata – bivši zvaničnici otvorenim porukama pripremaju teren za obustavljanje rata, barem u ovoj fazi.

Ovaj predlog svojevremeno je izneo i bivši američki državni sekretar Henri Kisindžer, a nedavno je o toj mogućnosti govorio i bivši savetnik ukrajinskog predsednika Aleksej Arestovič. On smatra da Ukrajina treba da prođe kroz vrata NATO-a dok su još otvorena, jer za pola godine ili godinu situacija može da se promeni za Ukrajinu i mogao bi da usledi neki sporazum bez bezbednosnih garancija.

Sada je prioritet Vašingtona rat na Bliskom istoku, ali ne želi ni da iz rata u Ukrajini izađe pobeđen. Ako se ovaj rat nastavi, makar i niskim intenzitetom, vreme radi za Ruse. Sada se i na Zapadu sve češće može čuti da Ukrajinci ne mogu da pobede, da Rusi imaju višestruko veći oružani i mobilizacioni potencijal i da svaki dan ratovanja umanjuje izglede ukrajinske strane.

Na kraju, ono što je najvažnije za SAD, u ovom trenutku im ne bi odgovaralo da na ovom frontu uđu u direktan sukob s Rusijom. To je u razgovoru sa savetnikom šefa kabineta predsednika Ukrajine Andrijem Jermakom rekao bivši generalni sekretar NATO-a Anders Fog Rasmusen. Sam Jermak, međutim, nedavno je odbacio ovu mogućnost, rekavši da se ne razgovara o „delimičnom” pristupanju NATO-u i da saveznici uopšte ne pokreću ovu temu. Rasmusen je uticajan čovek u Kijevu i s Jermakom je radio na razvoju bezbednosnih garancija za Ukrajinu. Ponuda o ulasku „ostatka” Ukrajine u NATO bez novih ruskih regiona bila bi, prema proceni Rasmusena, i „signal” Moskvi.

Informacija o razgovoru koji je vođen plasirana je u javnost preko „Gardijana”, a u tekstu je precizirano da bi isključenje novih regiona Rusije smanjilo pretnju od direktnog sukoba između alijanse i Moskve i istovremeno omogućilo Kijevu da poveća svoje vojne snage. Predlog je potkrepljen potrebom za stvaranjem nove evropske bezbednosne arhitekture, u kojoj bi Ukrajina bila „u samom srcu NATO-a”.

I bivši glavnokomandujući oružanih snaga NATO-a u Evropi, admiral Džejms Stavridis, u autorskom tekstu za „Blumberg” napisao je da bi Ukrajina trebalo da se pomiri s „privremenim” gubitkom teritorija, i to po „korejskom scenariju”. Stavridis je za američku agenciju naveo da će verovatno biti potrebno da se Kijev pomiri s tim da Rusija kontroliše Krim i kopneni koridor između poluostrva i Rusije. Prema njegovim rečima, ova činjenica neće se dopasti nikome od saveznika Ukrajine. Ali, možda se neće dopasti ni Rusiji, jer neće dobiti celu Ukrajinu, nego samo „nekoliko miniranih područja na jugoistoku, što verovatno nije vredna nagrada”. Bivši komandant NATO-a smatra da Ukrajina, kao ni Južna Koreja tokom Korejskog rata, neće moći da pobedi u sukobu, pa bi borbe trebalo da se okončaju kako bi počela obnova države.

Stavridis smatra da je potrebno Ukrajini obezbediti članstvo u NATO-u na sličan način na koji je Južna Koreja stekla status punog partnera sa SAD 1953. godine. Kao što Južna Koreja nije bila u poziciji da zahteva potpunu teritorijalnu pobedu nad Severom pedesetih godina prošlog veka, Ukrajina danas nije u poziciji da zahteva potpuno povlačenje ruskih snaga sa svojih teritorija. Stavridis zaključuje da su tri lekcije iz korejskog rata važne za Ukrajinu: pronaći sredstva za obnovu što je brže moguće, dobiti stvarne i trajne garancije bezbednosti i biti spreman za pregovore o prekidu neprijateljstava.

Zapadne države već su okupirane pripremama za obnovu Ukrajine i vlada prava borba za „zauzimanje” sektora na kojima će ko raditi: mediji, elektroenergetski objekti, prečišćavanje vode, infrastruktura, stambena izgradnja. Da bi se krenulo u tu fazu, potrebno je naći rešenje koje bi donekle zadovoljilo Rusiju i obezbedilo zapadne bezbednosne interese u Ukrajini.

Rusima se ova ponuda sigurno neće dopasti, ali ona ipak znači prvi korak u priznavanju Zapada da ovaj rat protiv Rusije ne može da dobije i da su spremni da prihvate nepovratan gubitak teritorije. Do sada su sve izjave ruskih zvaničnika glasile da je glavni cilj Moskve da spreči ulazak Ukrajine u Severnoatlantski savez. Ulazak Ukrajine u NATO, bez dogovora s Rusijom, značio bi samo pomeranje sukoba na zapad, kako je rekao i sam Vladimir Putin.

Zamenik šefa ruskog Saveta bezbednosti Dmitrij Medvedev osvrnuo se na „pažljivo širenje” ideja da se Ukrajina primi u NATO bez Krima i Donbasa. „To znači da ove teritorije po njihovom shvatanju više nisu ukrajinske – što nije loše. Ali je važno ići dalje, napomenuo je Medvedev, pominjući Odesu, Nikolajev i Kijev.

U Moskvi i Kijevu svi su svesni da se bliži trenutak kad će morati da se sedne za sto i nešto dogovori. Što rat duže traje, to će se sve više odvijati pod ruskim uslovima i sve manje će ulogu igrati „korejski scenario”. Tako da se u ovoj priči Rusima ne žuri.