Ovčarski dani u selu Sakule
„Selo Sakule a u Banatu” jeste jedno posebno selo, kako je to govorio, slikao i pisao stanovnik ovog mesta, slikar i književnik Zoran Petrović. Iako svojim ušorenim ulicama, „kućerdama na lakat” (kako peva Đorđe Balašević), ajnfur kapijama, kibicfensterima, (u jesen kaljavim) sokacima, guskama, patkama i sada već legendarnim rodama po krovovima, predstavlja klasično banatsko selo iz filmova, serija, knjiga, ali ono to ipak nije. Mnogo je toga slično životu bilo kog sela u Banatu, ali meštani ovog malog a tako poznatog mesta od oko 2.200 stanovnika nisu dozvolili da se tradicija, običaji, nasleđe i navike izvrgnu u još jedan seoski vašar kakvih je na hiljade po čitavoj zemlji.
Stočarstvo je jedna od najrazvijenijih poljoprivrednih grana Sakula od koje je i potekla manifestacija „Ovčarski dani”. Turističku atrakciju koja privlači posetioce, takmičare, ali i turiste i TV ekipe iz inostranstva, krajem marta već više od decenije organizuje udruženje stočara.
Trka na magarcima (mada komšije zajedljivo za takmičare, svoje seljane, kažu – „trka magaraca”) pretvorena je u hepening, ispunjena ne samo takmičarskim duhom već i zagarantovanom zabavom za sve gledaoce. Najveselije je kada tvrdoglavi ljubimci porodica počnu da trče kao vetar, ali u suprotnom smeru od cilja trke, i kada ne vredi ni leskova mladica, vika, molbe i tajni adut – šećer u kockama. Urnebesne salve smeha nadjačaju svu viku, radost ili razočaranje učesnika.
Još jedan veran drug svakog pastira na vojvođanskim ali i sakulskim pustama su pulini. Kažu, jedna od najinteligentnijih rasa službenih ovčarskih pasa na svetu, već je legendarna i ovekovečena na filmskim trakama TV ekipa iz Engleske i čak daleke Australije. Padaju opklade nakon pobeda ili poraza za kupovinu najboljih i najutreniranijih. Odgajivači i treneri pulina kažu da štene dobrih roditelja dostiže cenu do 500 evra, a iskusni, utrenirani psi je skoro i nemaju, jer ima onih koji bi za „Cigana” ili „Curu” platili i više hiljada evra, ali se po tradiciji takvi psi ne prodaju.
Jer, ko bi prodao najvernijeg druga koji kontroliše dvadeset ili više ovaca kada se zna da trening jednog ovčarskog pulina, bez obzira na njihovu nesvakidašnju inteligenciju, traje i po dve-tri godine. Nakon toga „razumeju” i ispunjavaju i najteže zahteve, čak i da preskačući po leđima stada izdvoje traženo grlo.
Mnogo je događanja u Sakulama, od takmičenja za najboljeg ovna (primerci teški i do pola tone), do pravljenja tradicionalnog „čobanca” – ovčijeg paprikaša. Na etnobazaru mogu da se kupe rukotvorine od vune i gline, stočarska obuća i odeća, a ovčarski bal tradicionalno zatvara ovu sjajnu manifestaciju. Turizam ovog kraja ima i „brdvočing” ili posmatranje više od 200 vrsta ptica u jedinstvenom okruženju bara, močvara i mrtvaja, u dolini pitoresknog, divnog zelenog Tamiša, raju za sportske ribolovce, ali i sve vrste eko-turizma.
Pored uzgajanja vinove loze od koje se spravljaju autohtone sorte crnog i belog vina, ikonostasa, slika iz legata Zorana Petrovića, etnoradionica i kuća, ovo, buduće, turističko odredište ima, kako kažu seljani, na uncut Barandi (ovekovečenoj u poznatoj TV seriji), najviše aktivnih gnezda bele rode u čitavoj Srbiji pa im ne treba poziv da se vrate rode već da nagrnu turisti, jer u ovom banatskom mestašcu ima šta da se vidi.