Pšenica podiže cenu hleba

Iako je od poslednjeg poskupljenja prošlo samo mesec i po dana, privatni pekari u Beogradu najavljuju još jednu promenu cena hleba. Prema njihovoj računici, vekna opet treba da poskupi zato što ne može da se umesi i ispeče za manje od 35 dinara. Najavljeno povećanje cene za više od pet dinara oni pravdaju činjenicom da je nemoguće od brašna tipa 500, koje košta najmanje 24 dinara za kilogram, mesiti veknu za nedavno dogovorenih 29,5 dinara.

Ukoliko se njihove najave obistine, poskupljenje će, osim građana Srbije, neprijatno iznenaditi i ministra trgovine Predraga Bubala kome sigurno neće biti svejedno što pekari krše obećanje koje su pred njim dali pre nepuna dva meseca.

Na sastanku u Ministarstvu trgovine krajem avgusta utanačeno je da cena hleba tipa 500 bude 29,5 dinara i da se ne povećava narednih godinu dana. Predmet razgovora bilo je i poskupljenje ulja, pa su osim pekara u diskusiji učestvovali i uljari, kao i predstavnici najvećih domaćih trgovinskih lanaca.

Generalni direktor "Klasa" Momir Lazić, koji je prisustvovao avgustovskom sastanku, istakao je juče da će on i njegove kolege pokušati da pronađu kompromis sa ministarstvom.

– Uslovi poslovanja su se u međuvremenu promenili. Kad smo postigli dogovor kilogram brašna se prodavao po ceni od 20 do 22 dinara. Sada ga je nemoguće platiti manje od 24 dinara. Situacija se menja iz dana u dan. Danas ne mogu sa sigurnošću da tvrdim koliko će kilogram brašna koštati u ponedeljak. Ukoliko nam država sa robnim rezervama ne izađe u susret, onda nema drugog rešenja. Nemoguće je u izmenjenim uslovima držati stari nivo cena. U avgustu je trebalo da bude dogovoreno da hleb košta 32 dinara, ali su se onda trgovci odrekli dela svojih zarada i tako smo stigli do cene od 29,5 dinara – istakao je Lazić i dodao da su zalihe brašna kod pekara sada već pri kraju.

I dok iz Unije privatnih pekara upozoravaju da nas svega 10 do 15 dana deli od poskupljenja, Lazić nije mogao da precizira kada će doći do korekcije njihovih cenovnika. Ali mogao je da tvrdi, sasvim izvesno, da će do sledeće žetve biti mnogo sastanaka sa nadležnima o ovoj temi.

Kako kaže, u siromašnijim zemljama iz regiona,  poput Makedonije i BiH, hleb je skuplji nego kod nas. Skuplje je, kaže, i brašno... Ali niko ne može naterati mlinare da svoj proizvod prodaju na domaćem tržištu kad izvozom mogu da zarade više.

Naš sagovornik tvrdi da je još u julu predvideo šta će se, zbog suše, dešavati sa cenom brašna. Pitali smo ga da li je možda i krajem avgusta, kada je dogovor sa ministrom oročen na godinu dana, naslućivao da je on (dogovor) unapred osuđen na neuspeh. Lazić je odgovorio da se i tada bunio i da je i kasnije izjavljivao da će držanje dogovorene cene biti moguće jedino ukoliko na tržištu ne dođe do osetnih promena.

U Ministarstvu trgovine objašnjavaju da im nikakav zvaničan dopis od pekara nije stigao. Kako kažu, ne mogu da komentarišu da li u ovom trenutku mogu da im izađu u susret i da li ima dovoljno robnih rezervi, pre nego što ih pekari obaveste o svojim namerama.

Predstavnici pekarskih industrija se, sa druge strane, nadaju da će, pošto preko "Žitovojvodine" saopšte svoje namere, naići na razumevanje nadležnih u ministarstvu.

--------------------------------------------------------------------------

Meso, za sada, pod kontrolom

Prema rečima Momira Jovanovića, generalnog direktora novosadske "Neoplante", za sada potrošači ne treba da strahuju od novog poskupljenja mesa. Ponuda na tržištu je stabilna, a nestašica nema, ističe naš sagovornik.

– Ne mogu sa sigurnošću da tvrdim šta će se u mesnoj industriji dešavati do kraja godine, jer cena svinja raste. U takvoj situaciji može doći i do nekih promena u cenama – ističe Jovanović.
A. Nikolić

--------------------------------------------------------------------------

Limit i za izvoz brašna

Ministar poljoprivrede Slobodan Milosavljević najavio je juče da će to ministarstvo Vladi Srbije uputiti predlog da se produži primena Uredbe o zabrani izvoza pšenice, kukuruza, suncokreta i soje.

Nova uredba bi bila modifikovana i limitiranjem izvoza proizvoda od pšenice i kukuruza, kao što su brašno, griz ili prekrupa, kako bi se stanovništvu do iduće žetve obezbedile dovoljne količine osnovnih poljoprivredno-prehrambenih proizvoda po prihvatljivim cenama, rekao je on na konferenciji za novinare.

Milosavljević nije mogao da precizira do kada bi nova uredba važila, navodeći da bi to moglo da bude verovatno do naredne žetve i dodao da se sve usaglašava sa drugim ministarstvima, te da bi predlog mogao da se nađe pred vladom naredne sedmice.

Kao jedan od osnovnih razloga za produženje uredbe on je naveo nepostojanje tržišnih viškova osnovnih ratarskih kultura u Srbiji.

Ministar poljoprivrede je istakao da sada važeća uredba o privremenoj tromesečnoj zabrani izvoza, koja je na snazi od 4. avgusta, nikome nije nanela štete i da nije uticala na cenu žitarica u zemlji, koja je visoka.

Uredbom je sprečeno da se desi ogroman rast cena ratarskih kultura, prehrambenih proizvoda, stočne hrane, a sprečila je i pokolj stoke u Srbiji, što bi imalo nesagledive posledice, s obzirom na vreme potrebno za obnavljanje stočnog fonda, rekao je on.

Ukoliko bi se izvoz dozvolio, kako je kazao, već do kraja godine Srbija bi i sama morala da uvozi žito, ali po znatno višim cenama i problematičnog kvaliteta. Milosavljević je dodao da nema reči opravdanja za destimulisanje ratarske proizvodnje u prethodnom periodu, jer bi, da se to nije desilo, Srbija danas mogla da na raspolaganju ima milion tona žita viška i između dva i tri miliona tona kukuruza.

Zbog takve destimulišuće politike Srbija je ove godine izgubila između sedamsto miliona i milijardu dolara od izvoza, naglasio je on.

Mogli smo, kako je naveo, umesto 500 miliona dolara suficita, koliko će poljoprivreda i prehrambena industrija imati ove godine, da imamo možda i dve milijarde dolara.

Ministar poljoprivrede je najavio da će zbog svega toga naredne godine država stimulisati povećanje setvenih površina, kao i povećanje prinosa ratarskih kultura.
Beta

--------------------------------------------------------------------------

Konkurs za kratkoročne kredite

 Sva registrovana poljoprivredna gazdinstva moći će od danas da konkurišu za još jednu tranšu kratkoročnih kredita vrednu 1,5 milijardi dinara, najavio je Milosavljević.

Registrovani poljoprivrednici moći će da konkurišu kod 11 banaka za dobijanje kreditnih sredstva iz budžeta koja se nude na 12 meseci, sa efektivnom kamatnom stopom od šest odsto godišnje i bez valutne klauzule, rekao je on na konferenciji za novinare. Zahtevi će moći da se podnose kod Hipo Alpe Adrija banke, Čačanske banke, Evrobanke EFG štedionice, Agrobanke, Panonske banke, Komercijalne banke, Univerzal banke, Folks banke, Vojvođanske banke, Kredi banke i Metals banke, naveo je Milosavljević.

Ove godine su već isplaćivani kratkoročni krediti iz revolvinga u iznosu od 3,9 milijardi dinara za 33.197 korisnika, podsetio je on.
Beta