Lekovita pitoma planina

Postoje tri legende o tome kako je Zlatibor dobio ime. Jedna kaže da je po borovima sa žutom četinom boje starog zlata koji su nekada pokrivali talasaste padine. Od tih borova ostao je samo jedan u selu Negbine. Po drugoj zbog bogatstva borove šume kojom su doseljenici iz Crne Gore i Hercegovine bili oduševljeni pa su govorili: „Zlatan je to bor!” Treća kazuje da je ime dobio po suvatima (pašnjacima) koji s jeseni dobijaju zlatnožutu boju, boju zlata.

Ova pitoma planina podjednakoje i letnji i zimski turistički centar sa najdužom tradicijom među vrhovima Srbije. Za zvaničan početak turizama na Zlatiboru smatra se dolazak kralja Aleksandra Obrenovića na Kulaševac 1893. godine, kada je taj kraj dobio ime „Kraljeve vode”. Klimatski uslovi, harmoničan odnos među pošumljenim predelima i prostranim livadama prekriveni živopisnim biljem, brojne rečice, potoci i jezera, zdrava i nezagađena voda, čist vazduh magnet su za brojne turiste. Zlatibor ima veliki broj sunčanih dana,ali i karakteristična vazdušna strujanja (kontinentalna i mediteranska). Blago zatalasana visoravan je od 700 do 1.500 metara nadmorske visine prožeta je četinarskim šumama čije blagotvorno dejstvo umiruje i leči.

Pored pešačenja, planinarenja ili bavljenja nekim od sportova, postoje mogućnosti za odlazak na izlete ili boravak u seoskim domaćinstvima. Mnogobrojni velnes centri, programi mršavljenja, odvikavanje od pušenja, anti-stres programi i drugo, dopunjuju turističku ponudu. Posebna atrakcija je letenje zmajem samostalno ili sa instruktorom, a od ove godine je moguće iznajmljivanje kvad-motocikla na četiri točka. Postoji pet uređenih staza, a najatraktivnija i najduža, oko 40 kilometara, je ona koja povezuje ovoatraktivno turističko mesto sa Mokrom Gorom.

Oni mirnijeg duha mogu se provozati Šarganskom osmicom, posetiti Kusturičin Drvengrad, muzej na otvorenom Sirogojno, kuću čuvenih proroka Tarabića u Kremni, Stopića pećinu, jesti pastrmku u selu Gostilje pored vodopada, boraviti na obalama Crnog i Velikog Rzava i probati specijalitete ovog kraja u vodenicama koje i dalje melju žito (proja i kačamak), posetiti selo Mačkat i probati pršutu, proveriti zdravlje ili pohađati neki od programa na Čigoti.

Ljubitelji lova i ribolova mogu ovde zadovoljiti svoju strast. Ovo je i „sportska” planina, kako za rekreativce (leti kupanje, mnogobrojni sportovi na otvorenom, zatvoren bazen u Institutu „Čigota”) tako i za profesionalne sportiste. Kažu, ako se pripremaju na ovoj planini, ostvaruju vrhunske rezultate na takmičenjima.

Ovde se boravi tokom cele godine, privatno ili poslom. Zlatibor ima idealne uslove za razvoj kongresnog turizma. Veliki broj kongresa, seminara, sastanaka i naučnih skupova održava se u kongresnoj sali „Srbija” ili u sali Instituta „Čigota”, kao i u većini hotela.

Cene u hotelima na bazi polupansiona su od 1.800 do 4.400 dinara, apartmani se iznajmljuju po ceni od 15 do 20 evra na dan, pansion u zdravstvenom centru je od 2.590 do 3.235 dinara, noćenje u privatnom smeštaju je od 680 do 1.250 dinara. Cene u ovom delu godine su niže čak za 30 odsto.

-----------------------------------------

Sirogojno

„Staro selo” je muzej na otvorenom u kojem je prikazana arhitektura, unutrašnje uređenje zgrada, način privređivanja i organizacija porodičnog života ljudi brdsko-planinskih predela –„dinarski tip”. Ovde se možete upoznati sa kulturom, tradicijom i običajima, ali i naučiti ponešto od starih zanata ili tradicionalne pripreme namirnica, kroz različite radionice i škole. Domaća hrana i specijaliteti ovog kraja nikoga ne ostavljaju ravnodušnim. Takođe, može se prenoćiti u vajatima ili u motelu u centru sela. Muzej radi svakodnevno, tokom cele godine. Od 1. aprila do 1. novembra, od 9 do 19 časova, a od 1. novembra do 1. aprila od 9 do 16 časova. Cena ulaznica je 120 dinara, za đačke ekskurzije 70 dinara, a deca do sedam godina ne plaćaju ulaz.