Kako je Makron naljutio Tel Aviv

Izrael je ovih dana vodio još jedan rat i to protiv Francuske, s kojom tradicionalno gaji jake veze. Sukob je bio diplomatskog tipa i brzo je, bar za javnost, uspostavljeno primirje. Međutim, posledice mogu biti ozbiljne i dugoročne, pogotovu po Emanuela Makrona, koji je prvi „izvršio udar”, a potom se, kako to bar tvrdi izraelska strana – povukao mašući belom zastavicom. Upravo zato što je ostavio ovakav utisak, analitičari smatraju da francuski predsednik rizikuje da protiv sebe okrene kako domaću javnost, tako i onu bliskoistočnu, uključujući i bivše francuske kolonije.

Naime, on je na konferenciji o Gazi organizovanoj u Parizu prošle sedmice rekao da je previše civila stradalo, da borbe moraju biti prekinute i da Izrael mora da poštuje međunarodno pravo. Potom je u intervjuu za Bi-Bi-Si ponovio zahtev za obustavu vatre tražeći od Izraela da prekine kampanju odmazde koja ubija žene i decu. Ponovio je da su bebe, žene i stari ubijeni u Gazi i da „Izrael mora da prestane jer nema legitimiteta za smrt”. Uzvratio mu je izraelski premijer Benjamin Netanjahu poručivši šefu Jeliseja da je napravio „moralnu i činjeničnu grešku” kad je kritikovao postupke Izraela, jer je, kaže, Hamas taj koji sprečava evakuaciju civila dok im oni kažu da odu. Iako je upitno gde mogu da odu, Netanjahu je podvukao da oni čine sve da umanje stradanje civila, ali da neće dozvoliti Hamasu da ubistvo izraelskih građana ostane bez odgovora.

Da će do ovog spora doći moglo se nazreti čim su u etar, osim Makronovih reči, iz Pariza poslate i izjave drugih učesnika skupa o Gazi, gde je, recimo, podsekretar UN za humanitarna pitanja Martin Grifits, komentarišući izraelski zahtev civilima da se iz severnog dela presele na jug, rekao da UN ne sme da pomaže progon Palestinaca iz njihovih domova i da oni ne mogu biti deo jednostranog predloga da se „gurnu u takozvane sigurne zone”. Iz organizacije „Lekari bez granica” potom su pomenute zone nazvali „lažnim zonama”, jer je oko 30 odsto ubijenih stradalo upravo na jugu enklave. Makron je tada zatražio hitan humanitarni prekid borbi rekavši da o tome nema rasprave. Reakcija Tel Aviva bila je žestoka, pa je Makron u nedelju pokušao da smiri strasti i ublaži svoje reči. „Tajms ov Izrael” javlja da je kancelarija izraelskog predsednika Isaka Hercoga saopštila da je Makron zvao da bi razjasnio svoj stav o ratu u Gazi, da je tada rekao da nema nameru da optuži Izrael da namerno gađa civile. Iz Hercogovog kabineta je rečeno i da je francuski predsednik istakao da nedvosmisleno podržava „pravo i dužnost Izraela na samoodbranu” i rat protiv Hamasa. Hercog je potom lično izjavio da su komentari francuskog kolege izazvali „mnogo bola i uznemirenja u Izraelu”.

Iz Jelisejske palate potvrdili su da je predsednik obavio nekoliko telefonskih poziva u kojima je ponovio solidarnost s Izraelom suočenim s užasom terorističkih napada, ali su dodali i da je podsetio da njihov odgovor mora da poštuje međunarodno humanitarno pravo. Tako je ispalo da se dva predsednika nisu složila oko interpretacije onoga što je u tom razgovoru rečeno. Dok izraelski mediji prenose da je Hercog podvukao da mu je Makron rekao da Francuska „nedvosmisleno podržava pravo i dužnost Izraela na samoodbranu”, ove reči demantuju pojedine francuske diplomate. Briselski „Politiko” piše da oni tvrde da je iz Pariza podvučena neophodnost da Izrael poštuje međunarodno humanitarno pravo.

Makron je kod kuće optužen da šalje „mešane poruke”. Pariski „Figaro” ocenjuje da rizikuje da poseje nerazumevanje i okrene mnoge protiv sebe. Na Bliskom istoku je primećeno da je u prvim danima rata Pariz bio „isuviše proizraelski i u suprotnosti s diplomatskom tradicijom”. U Tunisu i Libanu demonstranti su marširali do francuskih ambasada jer su Parizu zamerili na podršci Izraelu. Makron je nakon toga više pažnje posvetio palestinskim žrtvama, što je očigledno naljutilo Tel Aviv i njihove pristalice. Potom je pokušao da „spusti loptu”, što je razočaralo one druge. Francuska ima poseban status u Zalivu, u arapskom svetu i jake odnose sa Izraelom. Ovaj položaj Makronovi ministri nazivaju problemom pozicije ravnoteže u kojoj ste zbog toga svima krivi. Drugi ga, pak, nazivaju problemom sedenja na dve stolice.