Izborno bijenale

Kada bismo zamislili, a nije teško, da se umesto parlamentarnih izbora za mesec dana održava muzički bijenale, mnogo lakše bismo mogli da se orijentišemo u zaglušujućem višeglasju koje nas trenutno okružuje.

Predstavimo u tom cilju i po redu prijavljivanja takmičare koji upravo imaju tonske probe za decembarski nastup.

Prvi na listi je poznati solista u pratnji nekoliko pratećih vokala. On će se predstaviti izvođenjem popularnih arija sa kojima je već više puta pobeđivao na sličnim takmičenjima osvojivši srca publike.

Duet Pača i Dalma nastupa izvođenjem kompozicija koje su nedavno i ekskluzivno za njih komponovali Betoven i Šopen. Očekuje se da će ih oni ovoga puta pevati piano. Ne pijano, već tiho, u pola glasa, čuvajući se za završnu kadencu u kojoj bi, kako se nadaju, po ko zna koji put do izražaja mogao da dođe Pačin raskošni glas koji pokriva neverovatnih sedam oktava.

Jedan stari kontrabas koji je davno izgubio dobar glas predstaviće se pesmom „Ima jedan kućerak u Sremu”.

Kamerni orkestar Starozavetne dveri uvežbava splet najlepših kosovsko-metohijskih pesama I igara. Odvojeno od njih, nastupiće šansonjer koji svoju nadu u uspeh zasniva na veri u retro ukus mlađih generacija. On će se predstaviti pesmom „Vidovdan”, ali na francuskom jeziku.

Mađarske igre ćemo, nažalost, ovoga puta slušati bez prve violine. Orkestar je preuzeo mladi cimbalista za koga se veruje da će ovo klasično delo izvesti s nasleđenim nadahnućem i za isti groš.

Hor briselskih dečaka i devojčica okupljen samo za ovu priliku, čine bivši rokeri i rokerke, pankeri i pankerke, narikači i narikače, te pop pevači i iste takve pevačice. Očekuje se da će centralno mesto u njihovom nastupu zauzeti stari hit – „Uaaa Vuuu”. Kako stara pesma zvuči u novom aranžmanu publika je premijerno već mogla čuti na TV Dark i TV Unhappy.

Očekuje se da će se, osim do sada prijavljenih, na bijenalu pojaviti i jedan tužni ulični verglaš kome je bilo lakše da ujedini sve nacije ovog sveta nego svoju partiju, kao i dva duvača koji sada duvaju u istu tikvu, mada je jedan od njih nekada bio prva truba „Egzita”.

Publika će na kraju, po običaju, imati priliku da čuje i skladbu „Ljepa naša”, kao i nekoliko šargijaša koji sviraju različite melodije. Najveću novost ovogodišnjeg bijenala predstavljaju VIS Stručnjaci ‒ podržani od poznatih i nadaleko čuvenih antisluhista. Oni će ‒ svi zajedno, publici predstaviti svoj psihodelični opus. Mada se od pevanja leba neće najesti, stručnjaci veruju da bi nakon lustracije svih ostalih takmičara na sledećem bijenalu, koje bi po njihovom računu trebalo da se održi 6. oktobra 2000. godine, mogli najzad da trijumfuju.

Na radost mnogih, ove godine nećemo čuti tamburaški orkestar iz Novog Sada, koji nije uspeo da prikupi potpise osam tamburaša, pa će oni koji žele da čuju vrcave bećarce njihovog barda morati na tamburica fest u Deronje ili kod Marića u jutarnji.

Ovakva kakofonija, u kojoj se ističe jedino solo bariton, teško da će iznedriti simfoniju za čije je izvođenje ipak potreban simfonijski orkestar koji Srbija, zapravo, nikada nije ni imala. Da stvar bude teža potrebna su joj bar dva takva i makar jedan big bend kako bi mogla da se pojavi na „Evroviziji”.

Okupljanje takvog orkestra i izvođenje simfonije, kao što je poznato, otežavaju apokaliptični zvuci šote koji, kao indijanski tam-tam, odjekuju iz srca Srbije i odzvanjaju prostorom u kome se održava bijenale podstičući ionako zaglušujuću kakofoniju.

Držeći do svoje tradicije, Srbi u sve većem broju smatraju, međutim, da na „Evroviziju” i ne treba ići sve dok se ne promene pravila i dok se u Muzikferajnu, milanskoj Skali i Berlinskoj filharmoniji ne dozovu pameti i ne dopuste izvođenje glamočkog gluvog kola, a posle kome kako drago.

Tako stvari izgledaju na sceni, a iza nje za kompletan ugođaj brinu ton majstori, rasvetljivači i naravno producenti. Među potonjima se posebno ističu medijski šolak Kulak i crveni buržuj, a odnedavno i vlastelin Mitar od Dedinja, koji će i ovo bijenale iskoristi da masi predstavi muzičku elitu, a sebi podigne još jedan hram, samo malo veći od onog svetosavskog na Vračaru.

I ove godine najveću pažnju publike će privući izvođenja na javnoj sceni. Mada je bina ofucana, a kulise potrgane jer je tu scenu, ima tome gotovo deset leta, pod svoje uzeo kum Ankl Festera, tradicija i šarm stare dame, koja sada već opasno zaudara, ipak čine svoje i sva je prilika da će odoleti i ovoj medijskoj hunti.

Kao što nema sajma knjiga bez pljeskavica, tako nema ni muzičkog bijenala bez publike. Mada, kao što je govorio drug Marko, publika nije ni potrebna ako je bijenale dobro organizovano, ipak je posećenost važna. Bez publike bijenala gube smisao. Međutim, publika želi simfoniju a ne kakofoniju.

Oni koji žele da podsticanjem kakofonije zagluše najači glas, ne razumeju da publika ne želi buku i larmu. Ako nema simfonije radije će slušati zapevanje uz gusle nego hor ambicioznih i nedozrelih mediokriteta.

Profesor na Filozofskom fakultetu u Beogradu

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista