Neka se čuje i druga strana

U ovoj jubilarnoj 80. godišnjici veličanstvene i herojske bitke jedinica NOVJ i POJ na Sutjesci svedoci smo poplave neutemeljenih i improvizovanih tekstova proizvoljne sadržine o NOB i posebno o herojskoj bici na Sutjesci.

Izložba koja je 19. septembra otvorena u galerijskom prostoru RTS-a predstavlja, u današnjem vremenu i današnjem okruženju, i to mora da se prizna, redak primer negovanja tradicije o NOB-u i otporu okupatoru i kolaboraciji.

Veličanstvenoj pobedi jedinica NOVJ i POJ na Sutjesci odao je priznanje ceo svet.

Na veliku žalost, priređivač izložbe je podlegao pritisku i veličanstvenu epopeju borbe protiv okupatora i kolaboracije nazvao „Najveća gerilska bitka u Drugom svetskom ratu”. Narodnooslobodilačka vojska Jugoslavije nije mogla da vodi gerilsku borbu, jer su nju već „vodile” raznorazne bradate jagnjeće brigade, koje 1945. otposlaše u Zagreb dva pisma koja počinjahu rečima „Vaša preuzvišenosti” i „Vaša svetosti”, nego je poražavala fašiste u narodnooslobodilačkom ratu.

Poštujem napore novokomponovanih istoričara da svakodnevno „pronalaze” nove „dokaze” (ali baš nikako i validna istorijska dokumenta) za svoje tvrdnje da se na tlu Jugoslavije vodila gerilska borba 1941–1945, ali do danas nisam nigde pročitao da su ti „veliki poznavaoci istorijske prošlosti na tlu Jugoslavije” ikada spomenuli šta je neprijateljska strana pisala o bici na Sutjesci.

Ali zato, da podsetim, pet dana po zvanično okončanim borbenim dejstvima, u poverljivom izveštaju nemačkoj Vrhovnoj komandi u Berlinu 20. juna 1943, glavnokomandujući nemačkih trupa u operaciji „Švarc”, general Liters piše:

„Tok borbe je pokazao da su komunističke snage pod Titovom komandom odlično organizovane, vešto vođene i da raspolažu borbenim moralom koji izaziva čuđenje. Neprijateljeva komanda bila je izvanredno pokretna, a u odbrani isto tako aktivna. Karakteristični su bili masovni napadi prikupljenim snagama na jednom mestu, izvođeni pri atmosferskim prilikama povoljnim za neprijatelja (onemogućen nalet avijacije), i to tamo gde naša artiljerija nije mogla dobro da dejstvuje.

Komunistima je uvek polazilo za rukom da ... koristeći se mrakom, maglom i kišom, dođu na odstojanje bliske borbe, prsa u prsa. Pritom su se pokazali kao fanatični, krajnje uporni, dobri borci... Naoružanje komunista bilo je dobro. Raspolažu začuđujuće velikim brojem automatskog oružja (puškomitraljezima, teškim mitraljezima, bacačima) i obiljem municije. Svi se izveštaji slažu u tome, a naši gubici to dokazuju, da tim oružjem umeju da rukuju.

Prvorazrednom obaveštajnom službom (pomoću stanovništva), umešnim korišćenjem zemljišta i kamuflažom (takođe uniformama svih vrsta), uvek im je polazilo za rukom da našim trupama postave klopke.

Nesumnjivo je da su komunisti veoma žilav protivnik, kome su dorasle samo jedinice opremljene i naoružane svim što je potrebno za vođenje borbe u planinama i naviknute na najveća fizička naprezanja u ratu.”

Tako je o epopeji Sutjeske govorio general Liters, glavnokomandujući nemačkih i kolaboracijskih snaga u operaciji „Švarc”.

A Sartr izreče: „Političari mogu da lažu, istorija ne sme.”

Miloš Lukinović,
Društvo za istinu o NOB i Jugoslaviji