U središtu uragana

14.11.2023. – U ponedeljak smo održali naš mesečni sastanak Saveta za spoljne poslove. Razgovarali smo prvenstveno o dramatičnoj situaciji u Gazi i ratu protiv Ukrajine. Ta su dva sukoba vrlo različita, ali i međusobno povezana. Moramo da zauzmemo principijelan stav prema Gazi i mnogo više se posvetimo postizanju mira na Bliskom istoku, a da istovremeno ostanemo ujedinjeni u podršci Ukrajini „koliko god bude trebalo”.

Moramo mnogo više da se posvetimo postizanju mira na Bliskom istoku, a da istovremeno nastavimo da pružamo podršku Ukrajini „koliko god bude trebalo”.

Pred EU su dva velika ispita u Ukrajini i Izraelu–Palestini. Rat besni na istočnoj granici Evrope već gotovo dve godine, mnogo duže nego što je Putin mislio, uveren da će za nekoliko nedelja ruska vojska ući u Kijev i uspostaviti marionetski režim, poput onog u Belorusiji. Zahvaljujući otporu Ukrajine i međunarodnoj podršci, do toga nije došlo.

Evropa je ispunila svoj zadatak

Evropa je ispunila svoj zadatak: EU je ekonomski i vojno u ogromnoj meri podržala Ukrajinu. Obučili smo više od 30.000 ukrajinskih vojnika, a naša vojna podrška sada je dostigla 27 milijardi evra. Uveli smo 11 paketa sankcija i pripremamo dvanaesti, s novim zabranama uvoza i izvoza, merama za pooštravanje gornje granice cena nafte i borbu protiv zaobilaženja sankcija.

„Putinovom režimu je rat potreban kao instrument njegovog političkog opstanka. Moramo se pripremiti za dugotrajni sukob, u kojem Rusija ne može da pobedi, ali čiji kraj može da odloži.”

Međutim, moramo da budemo realni: pobeda Ukrajine nad Rusijom u ovom trenutku nije izgledna. Putinovom režimu je rat potreban kao instrument njegovog političkog opstanka. Moramo se pripremiti za dugotrajni sukob, u kojem Rusija ne može da pobedi ali čiji kraj može da odloži. Uz očekivane izbore u SAD, koji bi, kako se Putin nada, mogli da ugroze podršku Sjedinjenih Država Ukrajini, Putin veruje da će demokratije konačno pokleknuti. Moramo dokazati da nije u pravu i ostati ujedinjeni u pružanju podrške Ukrajini „koliko god bude trebalo”.

Najveća garancija bezbednosti koje možemo dati Ukrajini je članstvo u EU

Evropska komisija je prošle nedelje preporučila otvaranje pristupnih pregovora EU s Ukrajinom. Takođe radimo na garancijama bezbednosti za Ukrajinu. Predložio sam uspostavljanje namenskog višegodišnjeg fonda u okviru Evropskog instrumenta za mir kako bismo osigurali našu vojnu podršku Ukrajini tokom narednih godina. Međutim, mi nismo vojni savez i najveća garancija bezbednosti koju možemo dati Ukrajini jeste da je učinimo punopravnom članicom evropske porodice.

Drugo veliko pitanje je situacija u Izraelu i Palestini nakon užasnog terorističkog napada Hamasa 7. oktobra, koji smo najoštrije osudili. Mesec dana kasnije, u Gazi se odvija humanitarna tragedija.

Moramo pokazati da je optužba za dvostruke standarde lažna

Kao što sam objasnio i prošle sedmice na kongresu Stranke evropskih socijalista, iako su ova dva sukoba vrlo različita po svojim uzrocima i akterima, istovremeno su i međusobno povezani. Mnoge zemlje u takozvanoj južnoj hemisferi zaista nas vide kao nekog ko primenjuje dvostruke standarde u pogledu međunarodnog prava u Ukrajini i Gazi. Svojim delima i rečima moramo pokazati da je ova optužba lažna.

Naravno, podržavamo pravo Izraela da se, suočen s užasnim terorističkim napadima koje je pretrpeo, brani. No, kao što je predsednik Obama rekao u jednom inspirativnom tekstu, bitan je način na koji se Izrael brani. Izrael je dužan da poštuje međunarodno humanitarno pravo i nastoji da svede civilne žrtve na minimum. Neprihvatljivo je uskraćivanje vode, hrane, struje i goriva celom opkoljenom civilnom stanovništvu.

„Vojna strategija koja zanemaruje posledice po civile rizikuje da budući mir između Palestinaca i Izraelaca bude gotovo nemoguć. Pa ipak, mir je jedina istinska dugoročna garancija za bezbednost Izraela.”

Prema navodima zdravstvenih vlasti, u Gazi ima već više od jedanaest hiljada žrtava, od kojih su oko polovine deca. Vojna strategija koja zanemaruje posledice po civile neće uspeti, jer rizikuje da budući mir između Palestinaca i Izraelaca bude gotovo nemoguć. Pa ipak, mir je jedina istinska dugoročna garancija za bezbednost Izraela.

Izbeći širenje sukoba na region

U narednim danima moramo izbeći širenje sukoba na region i postići trenutnu deeskalaciju. Moramo postići humanitarne pauze, prekid vatre, primirja... nije važno kako ćemo to nazvati, ono što jeste važno je da se ograniči patnja civilnog stanovništva i omogući oslobađanje izraelskih talaca.

Potrebno je osigurati redovan dotok humanitarne pomoći u Gazu svakog dana u potrebnim količinama, uključujući i gorivo. Veliki broj kamiona čeka na granici, a novca ne manjka. Potrebni su i sigurni koridori koji će dovesti ovu pomoć svim ljudima kojima je potrebna, evakuirati sve ranjene i bolesne, kao i strane državljane. Potreban nam je veći kopneni pristup Gazi, a proučavamo i kiparski predlog da se otvori pomorski koridor do enklave. Međunarodni crveni krst takođe mora da dobije pristup taocima koji su u rukama Hamasa, a koje Hamas mora da oslobodi.

Trenutna dešavanja u Gazi posledica su političkog i moralnog neuspeha međunarodne zajednice. Trideset godina nakon sporazuma iz Osla, međunarodna zajednica nije uradila ono što je trebalo kako bi rešenje s dve države postalo realnost. Danas je broj izraelskih doseljenika na okupiranim palestinskim teritorijama gotovo tri puta veći nego pre 30 godina i ova teritorija je podeljena u arhipelag nepovezanih područja, što znatno otežava sprovođenje rešenja s dve države koje međunarodna zajednica zahteva već 76 godina. Moramo podjednako braniti pravo Palestinaca i Izraelaca na slobodu, bezbednost i dostojanstvo.

Tri „da” i tri „ne”

Nakon što se budu konsolidovala humanitarna primirja, što nije slučaj u ovom trenutku, moraćemo preći s pomoći na političko delovanje. Momentalna politička tranzicija moraće da se zasniva na sledećim principima o kojima smo razgovarali na Savetu za spoljne poslove. Sumiraću to kroz tri „da” i tri „ne”.

Kao prvo, ne bilo kakvom prisilnom raseljavanju Palestinaca izvan Gaze u druge zemlje.

Kao drugo, teritorija Gaze se ne može smanjivati i izraelske odbrambene snage ne bi smele da trajno ponovno okupiraju Gazu, niti bi smelo da bude povratka Hamasa u Gazu.

Kao treće, Gaza ne može biti odvojena od ostatka palestinskog pitanja: rešenje za Gazu mora da bude unutar okvira rešenja palestinskog problema u celini.

A tri „da” tiču se aktera koji treba da rade na rešenju.

Najpre, Palestinska samouprava treba da upravlja Gazom, a njenu prirodu, ulogu i legitimitet treba da definiše Savet bezbednosti UN.

No, ovoj samoupravi svakako će biti potrebna podrška.

To bi bilo drugo da, koje se odnosi na snažnije učešće arapskih zemalja. Trenutno, arapske države ne žele da razgovaraju o „danu posle”, jer su fokusirane na tragediju koja se danas odvija. Ali nema rešenja bez njihove snažne opredeljenosti koja nije samo finansijska. Nije reč samo o fizičkoj rekonstrukciji, nego o davanju političkog doprinosa izgradnji palestinske države.

Treće da odnosi se na veću angažovanost EU u regionu.

„Za EU, pitanje nije samo pomoći da se ponovno izgradi Gaza, što smo već nekoliko puta uradili, nego pomoći da se izgradi potpuno suverena palestinska država, koja može da vrati dostojanstvo Palestincima i postigne mir s Izraelom.”

Za nas, takođe, pitanje nije samo pomoći da se ponovo izgradi Gaza, što smo već nekoliko puta uradili, nego pomoći da se izgradi potpuno suverena palestinska država, koja može da vrati dostojanstvo Palestincima i postigne mir s Izraelom.

To mora biti naš cilj i ono na šta ćemo se obavezati. Inače, rizikujemo da ostanemo u spirali nasilja, te bi naša bezbednost mogla da bude sve više ugrožena: ovaj konflikt ima potencijal da kreira ozbiljnu nestabilnost u celom svetu. Mi Evropljani, iz vlastitog interesa, ali takođe iz moralne i političke odgovornosti, moramo da se mnogo više obavežemo na postizanje mira između Izraela i Palestine. Značajan deo buduće globalne uloge Unije, naročito kad su u pitanju naši odnosi sa zemljama južne hemisfere, zavisiće od naše predanosti rešavanju ovog konflikta.

„Znatan deo buduće globalne uloge Unije zavisiće od naše predanosti rešavanju izraelsko-palestinskog konflikta.”

U narednim danima posetiću Izrael, Palestinu, Bahrein, Saudijsku Arabiju, Katar i Jordan, kako bih o ovim pitanjima i predlozima razgovarao s brojnim vodećim akterima u regionu.

Potreba za mirovnim sporazumom između Jermenije i Azerbejdžana

Na kraju, takođe smo razgovarali s ministrima spoljnih poslova EU o situaciji između Jermenije i Azerbejdžana. Treba da pomognemo da se Jermenija zaštiti od svake unutrašnje ili spoljne destabilizacije. Kao prvi korak, osnažićemo našu civilnu misiju u toj zemlji. Pregovori između Jermenije i Azerbejdžana moraju da se nastave i potrebno je zaključiti mirovni sporazum. Posvećeni smo nastavku posredovanja koje je inicirao predsednik Evropskog saveta Mišel. Takođe smo poslali jasnu poruku Azerbejdžanu da će svako kršenje teritorijalnog integriteta Jermenije imati ozbiljne posledice po naše odnose.

U EU, nalazimo se u središtu uragana, svedoci smo sukoba u mnogim regionima oko nas. Da bismo odbranili naše vrednosti i interese i zaštitili bezbednost naših građana, treba da razmišljamo i delujemo principijelno i strateški.

*Visoki predstavnik Evropske unije za spoljne poslove i bezbednosnu politiku i potpredsednik Evropske komisije