Radikali protiv Dejvida Tolberta

U kampanju za izbor novog haškog tužioca uključili su se ovih dana i članovi stručnog tima haškog optuženika Vojislava Šešelja, kome suđenje treba da počne 7. novembra.

Oni su protiv Tolberta zbog toga što je on, kako kaže Šešeljev glavni pravni savetnik Zoran Krasić, dok je bio zamenik sekretara "pokazao da Šešelja doživljava kao političkog zatvorenika".

Mandat glavne haške tužiteljke Karle del Ponte ističe krajem godine, a njenog naslednika Savetu bezbednosti pre 31. decembra predložiće generalni sekretar Ujedinjenih nacija Ban Ki Mun. Najozbiljniji kandidat za novog tužioca je Belgijanac Serž Bremerc, donedavno zamenik glavnog tužioca stalnog Međunarodnog krivičnog suda u Hagu, ali 18 tužilaca Haškog tribunala vode već nekoliko meseci pozadinsku bitku da za naslednika Del Ponteove bude imenovan njen sadašnji zamenik Amerikanac Dejvid Tolbert. Pišu peticije, alarmiraju nevladine organizacije da ih podrže...

Zoran Krasić krivi Tolberta što Šešelj od decembra 2003. do jula 2004, dakle "više od sedam meseci nije mogao da okrene telefon". Tolbert ga je kao zamenik sekretara kaznio – prvi put zato što je bio nosilac izborne liste radikala na parlamentarnim izborima. Drugi put zato što mu je stranka postigla dobre rezultate, pa "da ne bi mogao da učestvuje u pregovorima o formiranju vlade". I treći put zato što su bili predsednički izbori. Krasić ove tvrdnje ilustruje kopijama Tolbertovih odluka kojima je (u to vreme se nalazio na funkciji zamenika sekretara suda) lideru radikala zabranjivao svaku komunikaciju.

U odluci od 11. decembra 2003. godine, Tolbert je Šešelju zabranio svaku komunikaciju telefonom, osim s članovima uže porodice, pravnim savetnikom i diplomatskim ili konzularnim predstavnicima, i to "pod uslovom da ove olakšice ni na koji način ne koristi za stupanje u kontakt sa sredstvima javnog informisanja, a da kontakti sa porodicom budu nadgledani". Pozvao se na činjenicu da je lider SRS-a uoči parlamentarnih izbora u Srbiji od 28. decembra 2003. "davao izjave sredstvima javnog informisanja, koristeći pri tom pritvorske jedinice, te su te izjave potom objavljene u sredstvima javnog informisanja". Kada je sekretarijat saznao da je Šešeljeva stranka 25. decembra omogućila novinarima, na konferenciji za štampu SRS-a, da čuju Šešeljevu telefonsku izjavu, 29. decembra mu je zabranjena i komunikacija sa porodicom. Ostavljena mu je samo mogućnost da do 10. januara 2004. komunicira s pravnim savetnikom i diplomatskim ili konzularnim predstavnicima. Potom je sam Tolbert odlučio da zabrana ostane na snazi i narednih 30 dana. Kako piše u obrazloženju, zamenik sekretara je ovu odluku doneo, između ostalog, "imajući u vidu da rezultati parlamentarnih izbora u Srbiji, održanih 28. decembra 2003. godine, govore da je politička stranka na čijem se čelu optuženi nalazi, osvojila 82 od ukupno 250 mesta u Narodnoj skupštini Republike Srbije".

Izražavajući zabrinutost što je optuženi "i dalje pokazivao sklonost da prkosi", Tolbert mu je, počev od 10 februara, kaznu produžio za još 30 dana, ali mu je ovog puta dozvoljena komunikacija sa članovima uže porodice pod uslovom da se nadgleda onako kako odredi upravnik pritvorske jedinice.

Pismo koje je Šešelj 15. aprila 2004. uputio Tomislavu Nikoliću, zameniku predsednika SRS-a, a koje je objavljeno u štampi 21. aprila 2004. godine, poslužilo je kao povod zabrani uz obrazloženje da je "optuženi izneo tvrdnje o nedoličnom ponašanju službenika suda, uključujući sudije, službenike Tužilaštva i Sekretarijata". "Uzimajući u obzir predsedničke izbore u Srbiji koji će se održati 13. juna 2004. godine", Tolbert odlučuje da Šešelju do 13. juna ostane na snazi prethodna zabrana. A zatim, "imajući u vidu da postoji mogućnost da se drugi krug izbora održi 27. juna 2004", Tolbert kaznu još jednom produžuje do 1. jula 2004.

Krasić tvrdi da je posle ovoga Tolbert odmah napredovao i postao zamenik Karle del Ponte i da će sada, ako postane glavni tužilac, on da "sprovede politički progon".

Pedesetjednogodišnji Dejvid Tolbert u tribunalu se prvo zaposlio kao šef kabineta predsednika suda 1996. godine. Obrazovao se na Univerzitetu Severne Karoline i na Univerzitetu u Notingemu, gde je magistrirao pravo 1990. godine. Predavao je međunarodno pravo i ljudska prava na postdiplomskim studijama u Ujedinjenom Kraljevstvu i dugo radio kao pravnik i advokat u Sjedinjenim Američkim Državama.

Pre nego što je počeo da radi u Haškom tribunalu bio je šef Generalnog pravnog odeljenja Agencije Ujedinjenih nacija za pružanje pomoći palestinskim izbeglicama, a od 2001. do 2003. bio je izvršni direktor Pravne inicijative za srednju Evropu i Evroaziju Udruženja američkih pravnika, koja upravlja programima razvoja vladavine prava širom istočne Evrope i bivšeg Sovjetskog Saveza (ABA/CEELI).
Lj. Milisavljević

--------------------------------------------------------------------------

Del Ponte demantuje Florens Artman

"Đinđić mi je rekao: ’Daću vam Mladića’. Mislim da je to bilo u februaru 2003, tačno je da mi je obećao izručenje generala. Rekao je, sećam se dobro, da treba da sačekamo proleće jer sprovodi reformu policije. Nažalost, bio je ubijen", izjavila je Karla del Ponte za jučerašnje izdanje frankfurtskih Vesti, a prenosi B92. Haška tužiteljka je time prvi put demantovala tvrdnje svoje bivše portparolke Florans Artman, koja u knjizi "Mir i kazna" tvrdi da je premijer Srbije Zoran Đinđić tražio pomoć NATO-a za hvatanje Ratka Mladića, i to u vreme hapšenja Slobodana Miloševića, u junu 2001.
Florans Artman je napisala da je Đinđić tražio asistenciju NATO-a "u roku od četiri sata" za hvatanje Mladića, ali Karla del Ponte navodi da se toga ne seća.
Na pitanje da li Srbija uopšte nešto čini po pitanju hapšenja Mladića, ona je rekla da "Srbija čini nešto, ali da ima i teškoća". "Neću sada javno da govorim o tim teškoćama. O tome ćemo kada Mladić bude uhapšen", rekla je ona.
P. R.