Železnički muzej na skretnici – za Dunav ili Topčider stanicu

Dunav ili Topčider stanica u igri su da budu nova adresa Železničkog muzeja čije su prostorije u Nemanjinoj ulici tesne za sve njegove eksponate, zbirke i građu. To je za naš list kazao Goran Vesić, ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture. Odluka na koju lokaciju će biti preseljen Železnički muzej još nije donesena, traži se najbolje rešenje, dodaje Vesić i ne krije da je njemu bliža ideja da to bude Dunav stanica jer je na trasi budućeg linijskog parka i bliža je gradu.

– Ni Dunav ni Topčider stanica nisu dovoljno velike, ali bi mogle da se dograde i da se prostor oko njih iskoristi za muzejsku postavku na otvorenom. Svetska banka je zainteresovana da podrži ovaj projekat, a osim toga imamo oko 100 starih lokomotiva od kojih neke imaju i po 120 godina i za koje ćemo raditi projekte rekonstrukcije. Neke od njih bi mogle da budu izložene na železničkim stanicama na brzoj pruzi – ističe Vesić.

Železnički muzej osnovan je 1. februara 1950. godine kao jedini u ondašnjoj Federativnoj Narodnoj Republici Jugoslaviji sa zadatkom da čuva baštinu železnice. Rešenje o osnivanju potpisao je Todor Vujasinović, ministar železnica FNRJ. Ujedno, bio je to tek drugi tehničko-istorijski muzej u Srbiji. Prvi upravnik bio je Dragoljub Janković, a prva stalna postavka – „Kroz istoriju jugoslovenskih železnica” – otvorena je 30. aprila 1953.

Ova jedinstvena ustanova u regionu baštini predmete i dokumenta kojima ne mogu da se pohvale ni bogatiji muzeji u svetu. Muzejski fond broji oko 3.500 predmeta, raspoređenih u četiri osnovne zbirke: Tehničku, Istorijsku, Umetničku i Zbirku primenjene umetnosti. U Arhivu se nalazi više od 134 metra tehničke dokumentacije, u biblioteci ima oko 8.500 naslova i više od 1.200 jedinica periodike. Galerija sadašnjeg muzeja prostire se na oko stotinak kvadrata. Tu mogu da se vide originalne kape železničara, fenjeri s početaka razvoja železnice, tablice s prvih lokomotiva, oko 40.000 fotografija i razglednica, makete čuvenih lokomotiva, umetničke slike Petra i Branka Omčikusa, Ivana Radovića, Miće Popovića, Emanuela Vidovića …

Osim „ekspoziture” Železničkog muzeja, u zgradi „Železnica” u Nemanjinoj postoji i svojevrsni „muzej na otvorenom” – Odeljenje uzanog koloseka Požega. U ovom odeljenju čuvaju se neki od najstarijih i najvrednijih eksponata, poput lokomotiva uzanog koloseka. Najznačajnije među njima su „Rama”, za koju se smatra da je dovukla prvi voz u Sarajevo, zatim „Milan”, prva lokomotiva koja je građena u Kraljevini Srbiji 1882. godine, kao i lokomotiva „Kostolac”, koja uživa status kulturnog dobra. Povodom obeležavanja stogodišnjice završetka Velikog rata, novembra 2018, ova lokomotiva bila je izložena u Francuskoj.

Železnički muzej nalazi se u sastavu privrednog društva „Železnice Srbije” AD.

Kada je 2017. godine prvi put spomenuto da u zgradi nekadašnje Železničke stanice na Savskom trgu treba da se otvori muzej ili galerija, železničari su predložili da deo prostora u ovoj zgradi

bude popunjen eksponatima iz istorije železnice. Oni su smatrali da svojim izgledom i funkcionalnošću zdanje na Savskom trgu sasvim odgovara toj nameni. Jer, od 1884. do 1889. godine ova stanica bila je poznata po najvećem broju putnika u ovom delu Evrope, ali i po prevozu robe, kako domaće tako i iz inostranstva. Još na Berlinskom kongresu 1879. odlučeno je da Beograd bude najveći železnički čvor i spona između Zapadne Evrope, ovog regiona i Istoka. Kroz nekadašnju Železnički stanicu prolazili su čuveni „Orijent ekspres” i „Simplon orijent” – duže vreme najpopularniji luksuzni voz na svetu.

Predlog o preseljenju muzeja u nekadašnje zdanje glavne stanice nije prihvaćen pa će se u njemu naći Istorijski muzej.