Ukra­ji­na opet iz­me­đu Tram­pa i Baj­de­na

Ka­ko se pri­bli­ža­va­ju no­vi ame­rič­ki pred­sed­nič­ki iz­bo­ri, a da sum­nje u le­gal­nost pret­hod­nih ni­su ni pre­sta­le, ob­na­vlja se ulo­ga uti­ca­ja Ukra­ji­ne u nji­ma. Ki­jev opet sta­vlja ulo­ge na glav­ne kan­di­da­te. Kao i ta­da, ka­da je na pro­šlim iz­bo­ri­ma „igra­la” na Džo­ze­fa Baj­de­na, ko­ji je Ki­je­vu bio do­bro po­znat iz vre­me­na dok je bio pot­pred­sed­nik, i sa­da se u Ukra­ji­ni od­vi­ja pra­vi špi­jun­ski tri­ler. U pri­ču su ume­ša­ni, na­rav­no, i Ru­si. Pri­ča je kom­pli­ko­va­na jer je po­ve­za­na sa špi­ju­na­žom, pred­sed­nič­kim kan­di­da­ti­ma i uno­snim po­slo­vi­ma.

Ini­ci­jal­na vest gla­si da je u uto­rak u dvo­me­seč­ni pri­tvor po­slat biv­ši po­sla­nik stran­ke Slu­ge na­ro­da Olek­san­dr Du­bin­ski, ko­ji je to­kom če­tvo­ro­go­di­šnjeg za­la­ga­nja za Do­nal­da Tram­pa i Vla­di­mi­ra Pu­ti­na sa­da za­vr­šio u za­tvo­ru. Du­bin­ski je op­tu­žen za uče­šće u kri­mi­nal­noj gru­pu ko­ju je pred­vo­dio biv­ši ukra­jin­ski na­rod­ni po­sla­nik An­drej Der­kač. On je, pre­ma na­vo­di­ma ukra­jin­ske oba­ve­štaj­ne slu­žbe, ra­dio za Ru­se i ob­ja­vio snim­ke te­le­fon­skog raz­go­vo­ra ta­da­šnjeg pred­sed­ni­ka Ukra­ji­ne Pe­tra Po­ro­šen­ka i Džo­ze­fa Baj­de­na. Ali ob­ja­vlje­ni su i raz­go­vo­ri Po­ro­šen­ka s ru­skim ko­le­gom Vla­di­mi­rom Pu­ti­nom, ko­ji su vo­đe­ni „ugod­nim to­nom”.

Da­kle, Du­bin­ski je op­tu­žen za oba­vlja­nje in­for­ma­tiv­nih i sub­ver­ziv­nih ak­tiv­no­sti u ko­rist Ru­ske Fe­de­ra­ci­je. Pre­ma is­tra­zi, imao je kod­ni na­ziv Pi­no­kio i bio je deo kri­mi­nal­ne or­ga­ni­za­ci­je ko­ju je for­mi­ra­la Glav­na upra­va Ge­ne­ral­šta­ba Oru­ža­nih sna­ga Ru­si­je. Na­vo­di se da je Du­bin­ski ši­rio la­žne po­dat­ke o ru­ko­vod­stvu Ukra­ji­ne, po­seb­no ob­ja­vlji­va­njem „Der­ka­če­vih tra­ka” o uti­ca­ju Ki­je­va na pred­sed­nič­ke iz­bo­re u SAD 2019. go­di­ne.

Sam Du­bin­ski, ko­ji se na­la­zi u za­tvo­ru u Ki­je­vu, ne­gi­ra kri­vi­cu i tvr­di da je ceo slu­čaj iz­mi­šljen zbog nje­go­vih oštrih kri­ti­ka pred­sed­ni­ka Vo­lo­di­mi­ra Ze­len­skog i nje­go­vog sa­vet­ni­ka An­dri­ja Jer­ma­ka. Sve je po­če­lo da se od­mo­ta­va 2019. go­di­ne, ka­da je Ze­len­ski po­stao pred­sed­nik Ukra­ji­ne, a u SAD po­če­la pred­iz­bor­na pred­sed­nič­ka kam­pa­nja u ko­joj je Baj­den bio glav­ni kon­ku­rent Tram­pu.

Ka­ko je već po­zna­to, Baj­den je imao mr­lju u vi­du po­slo­va svog si­na Han­te­ra i nje­go­ve po­ve­za­no­sti s ne­kim ki­ne­skim in­ve­sti­to­ri­ma. Ali klju­čan je bio nje­gov ula­zak u ukra­jin­sko ener­get­sko pred­u­ze­će „Bu­ri­zma”, u či­ji je uprav­ni od­bor ušao po­sle pu­ča na Maj­da­nu, a u vre­me dok mu je otac bio pot­pred­sed­nik SAD.

Me­di­ji su još ta­da pi­sa­li da je vla­snik „Bu­ri­zme” an­ga­žo­vao Han­te­ra Baj­de­na ka­ko bi do­bio po­li­tič­ku za­šti­tu. O to­me je jav­no go­vo­rio i biv­ši ge­ne­ral­ni tu­ži­lac Ukra­ji­ne Vik­tor Šo­kin, ko­ji tvr­di da je ot­pu­šten 2016. po Baj­de­no­vom na­re­đe­nju Po­ro­šen­ku, jer je tu­ži­lac vo­dio is­tra­gu pro­tiv „Bu­ri­zme”. Do­kaz su i ti ob­ja­vlje­ni raz­go­vo­ri Baj­de­na i Po­ro­šen­ka. Šo­kin tvr­di da je za ob­u­sta­vlja­nje is­tra­ge, ko­ja je uka­zi­va­la na ko­rup­tiv­ne ele­men­te po­ve­za­ne s Baj­de­no­vi­ma, Ukra­ji­na do­bi­la mi­li­jar­du do­la­ra, o če­mu je na po­sre­dan na­čin go­vo­rio Baj­den u tom te­le­fon­skom raz­go­vo­ru s Po­ro­šen­kom.

Tramp je „uhva­tio” ovaj ta­las i 2019. po­čeo da pri­ti­ska Ze­len­skog da se na­sta­vi is­tra­ga u ve­zi s Baj­de­no­vi­ma. Ta­da su na­ru­še­ni od­no­si u okru­že­nju ukra­jin­skog pred­sed­ni­ka: oli­garh Igor Ko­lo­moj­ski (fi­nan­sij­ski i po­li­tič­ki otac Ze­len­skog) za­lo­žio se za is­pu­nja­va­nje Tram­po­vih že­lja, a uz nje­ga su bi­li po­me­nu­ti Der­kač (za ko­ga se ne zna gde je) i Du­bin­ski (ko­ji je u pri­tvo­ru). Ne­ki dru­gi bli­ski sa­rad­ni­ci Ze­len­skog su bi­li pro­tiv, a pred­sed­nik je, sve­stan ozbilj­no­sti si­tu­a­ci­je, po­ku­ša­vao da bu­de ne­u­tra­lan i da pri­ču gur­ne u stra­nu. U sep­tem­bru te, 2019. go­di­ne ame­rič­ki Kon­gres je za­po­čeo po­stu­pak opo­zi­va Tram­pa pod op­tu­žbom da je vr­šio pri­ti­sak na Ze­len­skog ka­ko bi na­neo po­li­tič­ku šte­tu Baj­de­nu.

U je­ku pred­iz­bor­ne kam­pa­nje 2020. go­di­ne Der­kač je ob­ja­vio snim­ke raz­go­vo­ra Po­ro­šen­ka i Baj­de­na. Pro­tiv nje­ga ta­da ni­je vo­đe­na ni­ka­kva haj­ka jer je Ze­len­skom od­go­va­ra­lo da usred afe­re bu­de nje­gov pret­hod­nik Po­ro­šen­ko. Ka­da je Baj­den po­be­dio na iz­bo­ri­ma, stvar se pre­o­kre­nu­la za ukra­jin­ske uče­sni­ke: 2021. su SAD uve­le sank­ci­je i Ko­lo­moj­skom, ko­ji je ta­da kre­nuo si­la­znom pu­ta­njom i pre ne­ko­li­ko me­se­ci je pri­ve­den, i Du­bin­skom, ko­ji je iz­ba­čen iz vla­da­ju­će stran­ke Slu­ga na­ro­da.

Po­čet­kom ra­ta u Ukra­ji­ni pro­tiv Du­bin­skog je po­kre­nut po­stu­pak za iz­da­ju jer je bio uz Der­ka­ča, ko­ga je slu­žba bez­bed­no­sti op­tu­ži­la da ra­di za ru­sku voj­nu oba­ve­štaj­nu slu­žbu. Pre­ma na­vo­di­ma ukra­jin­ske is­tra­ge, Der­kač je vo­dio mre­žu pri­vat­nih bez­bed­no­snih kom­pa­ni­ja, ko­je je pla­ni­rao da is­ko­ri­sti za pre­u­zi­ma­nje vla­sti u ze­mlji na­kon ru­skog ula­ska u Ukra­ji­nu.