Desanti predsednika Srbije

Vreme je za kratku rekapitulaciju. Približavaju se vanredni izbori zakazani za 17. decembar. Novih, tvrdi se, neće biti do 2027.

Konačno smo dobili potvrdu da imamo polupredsednika, šefa države koji se meri procentima – iako to nigde ne piše u Ustavu pa ni i jevanđelju na kojima se predsednik Srbije zakleo. Neću biti predsednik ukoliko opozicija pobedi, izjavio je Aleksandar Vučić i time stavio tačku na nadanja lakovernih da ga funkcija obavezuje da štiti interese svih građana.

Mnogi sumnjaju u dobrovoljnu abdikaciju čoveka koji je sinonim želje za vlašću. Izvesno je samo da Vučićeva poruka narodu da će ostati siroče ukoliko naprednjaci ne pobede, može da se tumači kao apel kolebljivom delu njegove koalicije i kao poziv za okupljanje i stranačku sabornost. Pretnja povlačenjem je zluopotreba predsedničkog položaja. Nije trebalo da Vučić podnese ostavku na položaj šefa SNS-a. Mesto predsednika Republike SNS mu pripada, pa se pitam zašto se uopšte kandidovao za funkciju predsednika Republike Srbije.

Vučić je taj koji je mnogima u Srbiji koji se ne slažu sa njegovom autoritarnom politikom dao puno pravo da sada kažu: on nije moj predsednik. Faktički ćemo imati i glasanje za predsednika koji je svoj položaj uslovio motivacionom ostavkom: pobedom ili porazom naprednjaka.

Tako raspolućena Srbija izlazi na lokalne, pokrajinske i opšte izbore. Nepetost raste. Nezadovoljni poljoprivrednici blokirali ulaz u Rafineriju Novi Sad. Događaji u Bavaništu, gde su neke lokalne naprednjačke velmože blokirale kuću jednog od učesnika protesta poljoprivrednika, samo je jedan od mini-incidenata koji lako mogu da eksplodiraju na nivou republike. Pošto policija kaže da ne može ništa da uradi, paori su traktorima branili svog komšiju i psovali predsednika koji tvrdi da „razume svoj narod”. Čuvaj se besa strpljiva čoveka.

Iako bi posmatrano isključivo kroz prizmu politike delovalo da Srbija ostaje i dalje podeljena oko dileme demokratizacija ili odbrana teritorijalnog integriteta, redak zajednički imenitelj koji je moguće izvući iz raspoloženja birača je prioritet koji građani daju ekonomskim temama. Od izbora u aprilu 2022. primetan je pad standarda i kupovne moći usled visoke inflacije. Cene osnovnih životnih artikala poskupele su i za više od 50 procenata. Ovo su prvi izbori na kojima će glasati mnogi gladni birači.

To je najranjivija tačka vlasti koja pokušava da se brani jevtinom retorikom o nikad većim platama i penzijama. Veoma angažovan kao stranački pozadinac, Vučić je rešio da aktivira sve potencijale. Mora da mu interne analize govore da je situacija daleko od trijumfa. Sa rezervne klupe pozvan je Tomislav Nikolić, a sa Šešeljevim radikalima sklopljen je savez za beogradske izbore – koji i dalje nude najveću šansu opoziciji da skine naprednjake.

Socijalisti su sebi najavili premijersko mesto, sa konsultacijama sa SNS-om ili bez njih, ali su sigurni u svoj koalicioni potencijal koji će, moguće, biti osnažen naprednjacima koji nisu spremni da podrže evropski put, još manje prihvate evropski plan za Kosovo.

Naprednjacima se žurilo, što zbog zapadnih pritisaka da se Kosovo reši, ali i zato što kratak rok od 45 dana ne dopušta opoziciji solidniju konsolidaciju. Izborni uslovi, pre svega medijski, nisu promenjeni. Repertoar nije posebno inovativan.

Pritisci i ucene zaposlenih u javnom sektoru. Kapilarni glasovi. Brigade fiktivno preseljenih, posebno za Beograd, registri Matičnih knjiga umrlih koji nisu upareni sa biračkim spiskom, restriktivna pravila glasanja u inostranstvu. Trikovi Republičke izborne komisije. Propagandna mašinerija režima je u petoj brzini.

Udarci ad hominem na kandidate proevropske opozicije i prljava kampanja nisu iznenađenje. Malo zastraživanja malo šećerlema. Vučićev vazdušno-kopneni desant cilja grupe mladih i starijih: iz helokoptera novac, na terenu glasovi. Lako može da se pokaže da je to varljiv manevar, ali režim ništa ne košta. Predsednik časti koga hoće novcem i one građane koje ne bi da predstavlja.

Ekonomija je i najranjivija tačka svekolike opozicije koja svoje šanse povećava zahvaljujući grupisanju na 2+1 ideološki jasno definisana bloka, jedan građanski, proevropski i dva državotvorno patriotska. Ali dok se trude da sruše feudalnu palanku koju su naprednjaci napravili od Srbije, ni oni ne nude dovoljno konkretnih rešenja za oporavak privrede koja, da nema infrastrukturnih radova koji počivaju na zaduživanjima, ne bi imala nikakav rast pošto proizvodnje gotovo da nema.

Kosovo koje se ranije aktuelizovalo uoči izbora, nije u vrhu prioriteta građana. Uprkos slabo prikrivenoj podršci koju dobija sa Zapada kao „čovek rešenja” kososvskog pitanja, Vučić bi da nepopularne odluke po svaku cenu odloži za period posle izbora i formiranja vlade. Kosovo nije adut ni proevropske opozicije koja se konačno odlučila da podrži evropski plan normalizacije. Desnica koja sebe zove patriotskom, oko toga je jasna: Kosovo je Srbija.

Koliko će ljudi izaći na birališta? Vlast ima disciplinovano biračko telo. Za druge se nikad ne zna. Mnogima entuzijazam odnesu kiša ili sneg. Što najviše šteti opoziciji, čije šanse rastu sa izlaznošću negde oko 70 odsto.

Koliko će biti apstinenata? Najviše me brinu mladi. Iako istraživanja kažu da nešto više od dve trećine te generacije čije stavove ne formiraju televizije – jer ih ne gledaju – smatra da bi bilo bolje da dođe do promene vlasti, nisu spremni da glasaju. Oni bi radije u ruke uzeli pasoš nego glasački listić. Ta nezainteresovanost za politiku, to uverenje da njihov glas ništa ne može da promeni, loša je vest za opoziciju i još lošija za demokratiju.

Šta će biti dan posle 17. decembra uz vlast koja želi da ostane po svaku cenu? Srbija ne sme da stane, naprenjački je poklič. Ne, krajnje je vreme da Srbija stane, da se pogleda u ogladalu, presabere i spreči nastavak raspada društva i države. Pa da onda krene napred, šte nije lako. Srpski političari ne pokazuju dozu zrelosti kakva bi se očekivala u smutnim geostrateškim vremenima, a ponovo se potvrđuje da je biračko telo u velikoj meri jednostrano obavešteno, konzervativno i uplašeno.

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista