Ko je majmun u bosanskoj džungli

Iako je blagovremeno poslao redovni šestomesečni izvještaj visokog predstavnika (v.p.) o stanju u BiH, Šmit se nije pojavio na sednicu SB UN. On je to objasnio kao svoju ličnu odluku da ne ide, što je teško poverovati zato što se pozivi na tako važno mesto ne otkazuju, kao i zato što je imao obavezu da pisani izveštaj usmeno brani. Pitanje je da li je uopšte pozvan ili mu je otkazano.

Da li su ambasadori zapadnih zemalja stalnih članica procenili da je vreme da prestanu sa lakrdijom lažnog v. p.? Ili je sam Kristijan Šmit shvatio da je njegovo lažno predstavljanje ne samo nedostojno nego i beskorisno? Ili su i oni i on hteli da izbegnu kontraizveštaj Srpske u kome se ponovo otvara poblem Šmitovog statusa? Ne, ni jedno ni drugo ni treće ili sve pomalo! Oni odande su mu javili da ne dolazi jer im, pored uzmicanja u Ukrajini i nevolja na Bliskom istoku, samo još treba Šmit sa problemima koje je sam izazvao u BiH. Ruski amabasador pri UN Nebenzja biće ionako u prilici da im natrlja nos već povodom prva dva globalna neuspeha i ne treba im još i ovaj treći, lokalni. Ne samo na zasedanju SB nego i uživo, gde je izmišljeni i umišljeni v. p., svestan da mu sat otkucava, krenuo na sve ili ništa.

Kada bi Šmitu upalilo sve što je naumio, bio bi u rušenju Dejtonske BiH uspešniji nego svih šest regularnih v. p. zajedno. Oni su otimali od RS nadležnosti, malo pomalo, a on sve odjednom, i to bez mandata SB UN. Doterao je da sa njim u RS niko neće da razgovara zato što nikog nije uspio da ubedi da je v. p. UN u BiH. Nije mu pomoglo ni što ga je Vučić, na molbu Merkelove, jednakratno oslovio kao v. p., ni to što je Gutereš sakrio zapisnik sa sednice na kojoj je ostao samo propali kandidat za v. p., pa ni to što su u Sarajevu prećutkivali da je prijavljen samo kao nemački diplomata.

Iako danas više niko nema iluzije o etičkim performansama savremenih zapadnih političara, koji anonimno i prećutno stoje iza Šmita, ipak sumnjam da bi se čak i Toni Bler, koji je laganjem o Sadamovom tajnom oružju dao alibi za uništenje Iraka, lažno predstavio kao v. p. UN u BiH. Toni je inteligentan, njegove laži su otkrivene naknadno, tek pošto su Amerikanci upali u Bagdad i više im nisu ni trebale kao povod za agresiju. A Kris (Šmit)? On je slagao da je v. p. prethodno i pre nego što je stigao u BiH i laž ponavlja sa germanskom disciplinom i upornošću. I da su mu, recimo, odozgo rekli da je Napoleon Bonaparta, on bio navukao čizme i sa maršalskom palicom, preko Kozje ćuprije dojahao na Baščaršiju i, umesto na bonska, pozivao bi se na imperatorska ovlašćenja.

Mator čovek sa ministarskom referencom u jednoj ozbiljnoj evropskoj državi, nesuđeni kandidat te zemlje za v. p. ispred UN, a laže naivno kao dete. I još se u tu laž toliko uživeo da na lokalne demokratski izabrane političare viče, lupa šakama o govornicu, naziva ih majmunima, preti im, sudski ih goni zato što ga ne slušaju, umesto oni njega zbog lažnog predstavljanja. Doprinela je i podrška sarajevske mahale: „Ako ne valja kaurima, nama, bogme, valja, pa makar i ne bio v. p. dohaka li Dodiku, oprostićemo Amerikancima što mlave braću muslimane u Gazi. Ako ga kauri u SB neće za v. p., mi ćemo ga za hadžiju.” Dovoljno da Šmit poveruje da je kolonijalni protektor. Neverovatan moralno-psihološki lik koji će biti izučavan kao tragikomična pojava u političkoj istoriji BiH.

No, i takav kakav je, Šmit je u nečemu ipak uspeo u Bosni? Svakako ne kao v. p., jer on to nije, bez obzira na to što ga neki tako titulišu. Uspeo je kao skandal-majstor: on, naime, nije samo skandalozna pojava nego i generator skandaloznih odluka koje ga drže u centru pažnje. Naprosto, možete da ga ignorišete u pola BiH, možete da poništite sve njegove odluke, možete da mu otkažete sve službene kontakte, ali ne možete da ne reagujete na sve njegove provokacije, poput one da entitetske granice ne postoje. Ali, evo kako u intervjuu sarajevskom „Oslobođenju” od 17. 09. 2023. svoju poziciju u BiH objašnjava sam Šmit:

„Ovo je kao pozorište. Ovo je kao da majmuni nastupaju u cirkusu. Ja sam akreditovani diplomata. Možda u Banjaluci ne vide to tako, ali to me uopšte ne zanima. EU je jako iritirana. Ako se odigravaju ovakve gluposti, to ne vodi BiH ka članstvu u EU. Ja sam uvek spreman na šalu. Međutim, ne mogu se gluposti valjati jedna za drugom. Trebalo bi da razgovaramo pristojno, kao ljudi. Dodik vara ljude zato što iznosi lažne tvrdnje. On ne zna koliko podrške dobijam iz Republike Srpske, jer ljudi tamo žele razumnu politiku a ne cirkus.”

„Majmuni u cirkusu!?” Uprkos svemu, neverovatno je da nemački diplomata srpske političare poredi sa majmunima, a ako je pak mislio na sebe, preterao je u samokritici. „Politički cirkus” možda i može, ali pitanje je ko su producent, režiser, glumac, a ko publika.

Pozivajući se, ovom prilikom, na svoju „diplomatsku akreditaciju”, Šmit i sam indirektno priznaje da nije v. p. On zaista, poseduje akreditaciju nemačkog diplomate, ali ne i akreditaciju UN. Dakle, predstavlja samo jednu od stotinak članica UN, što nije sitna razlika.

A onda Šmit kaže: „Možda to neki u Banjaluci to tako ne vide, ali to me uopšte ne zanima.” Prvo, nije tačno da u Banjaluci tako to ne vide samo neki, nego ne vide ni predsednik, ni parlament, ni vlada, ni mediji, ni javnost u Srpskoj. I, drugo, Šmit pokušava da svoje lažno predstavljanje prikaže kao stvar subjektivne percepcije, pa neko vidi da on nije v. p., a neki da jeste. Došao je u tuđu zemlju čiji predstavnici su po Dejtonu trebalo da učestvuje u fazi kandidovanja za v. p., a on kaže da ga baš briga šta oni misle. Čak su i SS  generali u NDH slali izveštaje u Berlin o reakcijama okupiranog naroda, a Šmita se ne tiče.

Zatim, u sledeća dva reda citiranog pasusa, Šmit kaže: „EU je jako iritirana. Ako se odigravaju ovakve gluposti, to ne vodi BiH ka članstvu u EU.” Srbi nisu marljivi i pedantni kao Nemci, ali nisu ni glupi, i znaju da je članstvo u EU em na vrbi svirala, em podrazumeva jedinstvenu Bosnu, što znači BiH bez Srpske. Uprkos novim ohrabrenjima Brisela, poslednje ankete pokazuju da u RS nikad nije bilo manje raspoloženje za evroatlantske integracije.

Šmit nastavlja kako je „uvek spreman na šalu”, ali da „ne treba valjati gluposti”, nego „razgovarati pristojno kao ljudi”. Tog politički korektnog, diplomatskog govora u kome vas ubeđuju da je crno belo, a belo crno i pokušavaju da vas namagrče u vašem interesu, Dodik se naslušao. Na u celofan upakovani zapadni bezobrazluk odgovarao je krajiškim psovkama iliti „zapaljivom retorikom”. A da je Šmit „uvek spreman na šalu”, jedino nije sporno. On je i sam jedna velika šala kolektivnog Zapada u BiH. Neukusna, čak crnohumorna.

Na Šmitovo završno „Dodik vara ljude zato što iznosi lažne podatke”, klinci bi odgovorili: „Ama, vidi ko mu to kaže!” I na kraju Šmitov kreščendo: „Dodik ne zna koliko podrške ja dobijam i iz Republike Srpske!” Ne zna Dodik, ali ne znaju ni drugi. Biće da je to neka tajna ljubav koju kriju i Šmit i njegovi anonimni obožavaoci. Onomad za Telering RTRS veli: „Ja hoću sa svima da razgovaram, problem je što Dodik neće sa mnom.” Da sam na Dodikovom mestu, ja bih ga primio pod uslovom da se pošteno najavi kao nemači diplomata. Ne znam samo šta bi mu to vredelo jer iz igre su ga izbacile Rusija i Kina u SB UN, a tamo ga više neće ni pozivati niti čitati njegove izveštaje. Neće ga ni smeniti, jer ga nisu ni izabrali.

Profesor emeritus

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista