Laušević nije hteo u kolo slavnih

„Pokušavajući da normalno gledam na svoju profesiju, svoj zanat i svoju umetnost, nastojao sam da glumce i pozorište štitim na sve moguće načine”, govorio je nedavno preminuli glumac Žarko Laušević.

U 1265. broju „Radio TV revije”, 24. maja 1991. godine izašao je intervju sa Lauševićem. Tekst je potpisala Svetlana Đokić, a naslov je glasio – „Neću u kolo slavnih”.

– Posle pozorišnih, televizijskih i filmskih uloga, posle nagrada, velikog publiciteta, često uz naklonost mladom glumcu burnog profesionalnog života, do zločestih opaskina njegovu mladalačku razuzdanost, nestašluke i buntovništvo, Žarko Laušević kao da se trudio da što više bude i ostane svoj – glasio je prvi pasus.

Ova rečenica Đokiđeve, napisana 1991. godine kao da je pak opisala ceo Lauševićev život, do poslednjeg daha 15. novembra tekuće godine, uključujući njegove uloge, ali i zatvorske dane u Spužu i Požarevcu i život van granica Srbije.

Ulogama branio svoj poziv na sceni

O svojim ulogama je govorio da je „sreća dobiti uloge kojima sam mogao da komentarišem glumu kao profesiju, da (branim) svoj poziv na sceni”.

– Buneći se, uvek sam se zalagao za etiku i visoki profesionalizam, smatrajući to sasvim normalnim u glumačkoj profesiji i u pozorištu. Uvek kada bi se u taj, uslovno rečeno, visoki profesionalizam mešale banalnosti, to bi u meni izazvalo bunt, koji se, shodno godinama, reflektovao na različite načine – definisao je sebe tada ovaj glumac.

S druge strane, na samom kraju teksta, Đokićeva je napisala:

– Žarko Laušević je zaista retka pozorišna zverka, koja ume da sasvim razoruža i ravnodušnog gledaoca pozorišne predstave, nedvosmisleno tvrdi da je slava, ipak, kako sam kaže, „uvezena stvar” i da on „radine ne bi u taj kotao pun slavnih”.

Komemoracija povodom smrti Žarka Lauševića održana je u Jugoslovenskom dramskom pozorištu u 11 časova 20. novembra. Ispraćaj i kremacija obavljeni su istog dana na Novom groblju u Beogradu sa početkom u 14 časova.