Palata SANU dočekuje jubilej bez obnove

Palata SANU sledeće godine kada Srpska akademija nauka i umetnosti obeležava vek postojanja u Knez Mihailovoj ulici 35 neće biti obnovljena. Jer, uprkos najavama iz 2020. da će za 100. rođendan zdanje od oko 10.000 kvadrata biti renovirano do velikog jubileja, sada je sasvim jasno da se to neće desiti. U najboljem slučaju rekonstrukcija bi tada mogla da počne i biće prva veća graditeljska intervencija na objektu posle sedam decenija otkako je zdanje SANU obnovljeno prema projektu arhitekte Grigorija Samojlova, ruskog emigranta.

Građevinska dozvola još nije izdata niti je izabran izvođač radova, potvrdili su u pisanim odgovorima našem listu u Ministarstvu za javna ulaganja. Na naše pitanje zašto obnova Palate SANU još nije počela i kada se očekuje početak rekonstrukcije tog zdanja ministarstvo je odgovorilo:

– Postupak pripreme projekta kompletne rekonstrukcije i dogradnje Palate SANU je u toku. Završen je projekat za građevinsku dozvolu, a u toku je izrada projekta za izvođenje. Radovi će početi nakon što projekat bude spreman za realizaciju i nakon što bude sprovedena javna nabavka, odnosno nakon što bude ugovoren posao izvođenja radova obuhvaćenih projektom.

Konkretniji odgovor na to pitanje u intervjuu „Politici” dao je prošle godine akademik Milan Lojanica koji je sa kolegama arhitektama Miodragom Mirkovićem i Milanom Raškovićem autor projekta rekonstrukcije. On je tada kazao da je „zadatak bio veoma složen i zahtevan, razvučen zbog raznih smetnji, korone”, ali je bio optimističan u pogledu završetka obnove na stogodišnjicu tog zdanja.

Kada bude okončan projekat za izvođenje, znaće se koliko će obnova da košta, a preliminarna procena vrednosti radova je 3,2 milijarde dinare bez PDV-a, navode u Ministarstvu za javna ulaganja i dodaju da je plan da se projekat finansira iz budžeta Republike Srbije.

– Procena je da je vreme potrebno za izvođenje radova obuhvaćenih projektom do tri godine – preciziraju u tom ministarstvu.

Najkompleksniji projektantski zahvat predviđen je za dvorišni deo objekta, u okviru kojeg je potpuno nefunkcionalan atrijumski prostor.

Na poziciji atrijuma projektovana je multifunkcionalna koncertna dvorana, auditorijumskih kapaciteta za 333 posetioca. Po etažama biće adaptirani i osavremenjeni radni prostori namenjeni službama Akademije, odeljenjima i institutima. Na poslednjoj krovnoj etaži i potkupolnom prostoru planirana je nova programska celina – Umetnički centar SANU, zamišljen kao skup radnih prostorija, ateljea, depoa, legata umetničkih dela i prostora namenjenih umetničkim i edukativnim programima...

Spomenik kulture u stilu secesije

Palata Srpske akademije nauka i umetnosti izgrađena je 1924. po projektu arhitekata Andre Stevanovića i Dragutina Đorđevića nastalom 1912. godine. Predstavlja monumentalnu arhitekturu Beograda i domet domaćeg građevinarstva sa početka 20. veka. Koncepcijski složen i obiman program rešavan je na velikoj površini osnove, u četiri nivoa (mezanin je naknadno unet u projekat) i sa fasadama na tri ulice. Oblikovana je akademski sa elementima neobaroka i secesije, a u registar kulturnih dobara upisana je 1992. godine.