Kome smeta ćirilica

S velikim očekivanjima prijavila sam se i dobila penzionersku karticu, ali na moju žalost, moje ime i prezime bilo je ispisano latinicom, iako je sav ostali tekst na kartici bio na našoj lepoj ćirilici.

Kome smeta ćirilica? Iz istorije znamo za njeno zatiranje i zabranjivanje, počev od austrougarske aneksije Bosne i Hercegovine 1908, kada je odmah bila zabranjena i sve knjige na ćirilici spaljene, pa posle austrougarske okupacije Srbije isto tako, 1916. Sve to i još mnogo gore ponovio je Ante Pavelić 1941, dok se u današnjoj demokratskoj Hrvatskoj, koja je u Evropskoj uniji, čekićima razbijaju table i oznake na ćirilici. Pretpostavite šta bi se desilo danas u Hrvatskoj kad bi neko dobio neki dokument ispisan na ćirilici. Kako je krenulo, možda će nam uslov za brži ulazak u EU biti da se, pored ostalog, odreknemo i ćirilice...

Danas u Srbiji ja nemam prava na svoju ćirilicu, koja mi je garantovana Ustavom, neko nam je na mala vrata izmiče, pa ako prođe – prođe, i nikom ništa. Ko to radi i zašto se to ne sankcioniše? Ovako sam izgleda samo ja sankcionisana, jer su mi u PIO Vršac 30. oktobra oduzeli spornu penzionersku karticu, navodno po njihovim propisima, dok ne stigne nova. A na moje pitanje kad će doći nova, kažu: kad stigne – javiće. Najlakši birokratski odgovor, bez ikakve obaveze i odgovornosti.

Znači, ja sam kažnjena nemogućnošću korišćenja popusta s penzionerskom karticom zato što tražim da se na ovoj kartici moje ime ispiše ćirilicom. Ko nam to na ovaj način oduzima ustavno pravo na korišćenje ćirilice?

Samo tražim pravo na svoje pismo i jezik, koje imaju pripadnici manjina u našoj zemlji. Zašto su Srbi i naše nacionalno pismo obespravljeni? Tako smo tiho prisiljeni da ćutimo i odričemo se, za sada, samo svoga pisma, a uz to vrlo brzo ide i odricanje od svoje nacionalne pripadnosti.

Nada Kurteš,
Vršac