Protesti i pomalo politika

Svedoci smo u poslednje vreme serije raznoraznih protesta u određenim državnim i javnim preduzećima, ali i određenih esnafa, poljoprivrednika, radnika u kulturi, itd. Simptomatično, baš sad pred izbore, a ono što dodatno izaziva pažnju jeste to što protestuju pojedinci ili tek poneka udruženja, dok većinski deo radnika ili esnafa to ne čini. Galamdžije, gle čuda, dobijaju ozbiljnu logističku podršku medija pod pokroviteljstvom Dragana Šolaka, a kandidati sa poslaničke liste gospodina Šolaka i Đilasa obavezno odlaze među ljude na protestu da im pruže podršku. Više nego providno, zar ne?

Usudiću se da iznesem stav u vezi sa svim tim pojavnim oblicima na ulicama i putevima po Srbiji ili u određenim javnim i državnim preduzećima. Svakako, postoji nezadovoljan svet i to nije sporno. Nema nikakve dileme da postoje i razni bahati direktori državnih firmi i javnih preduzeća, kao i razni rukovodioci u njima. Sve to kada se spoji sa primanjima, koja neretko zaposlenima ne odgovaraju, izaziva revolt i sasvim je logično da dođe do nezadovoljstva. Vladajuća stranka, ukoliko joj građani poklone poverenje, moraće prvo da promeni te bahate rukovodioce, jer su neretko baš oni generator ključnog nezadovoljstva zaposlenih. Jednako je i sa ljudima po lokalnim samoupravama koji ne žele da saslušaju nezadovoljne sugrađane, veoma često su to poljoprivrednici. Ipak, ovaj vid protesta koji se trenutno odvija veze nema sa tim nezadovoljstvom. Zapravo, ima veze sa zloupotrebom nezadovoljstva i njihovim stavljanjem u funkciju predizborne kampanje, slobodan ću biti da kažem, i pokušaja stvaranja određene predrevolucionarne atmosfere koja bi mogla da se iskoristi ukoliko Dragan Šolak i Dragan Đilas ne budu zadovoljni izbornim rezultatima, a kako se stvari odvijaju već sada je sasvim jasno da im se smeši novi poraz.

Hajde da realno sagledamo ono što se događalo u „Pošti”. Onog momenta kada je predsednica vlade sela za sto sa nezadovoljnim radnicima rešenje je pronađeno, prihvaćeni su realni zahtevi i stvar je završena. Ipak, ispostavilo se da postoji još jedna omanja grupica koja je nezadovoljna time što je rešenje pronađeno, a kako stvari stoje ispada da predvodnici te grupice direktno rade za konkurentsku kuću koja se bavi poslovima kurirske dostave pošiljki i koja je, gle čuda, u vlasništvu Šolakove „Junajted grupe”. Oni najavljuju dalju radikalizaciju protesta, ispostavljaju sumanute zahteve za koje su svesni da ih nijedna država ne bi prihvatila, ali njima nije ni stalo do tih zahteva. Oni su u celoj priči politički aktivisti i suštinski rade za političke ciljeve njihove opcije na izborima. Kada se najbolje može sagledati da je protest politički motivisan.

Upravo kada se ispostave krajnje nerealni zahtevi za koje onaj ko ih ispostavlja zna da su nemogući za prihvatanje. To se recimo događa u protestu „poljoprivrednika”. Tražiti da država ne kontroliše parcele i šta je na njima posejano, kao i da se omogući da na benzinskoj pumpi sipate gorivo bez uračunavanja akcize i PDV-a, jasno je da tražite nemoguće. Zapravo, tražite da država dopusti javašluk i da uruši samu sebe. Apsolutno je svakom poljoprivredniku jasno da je gotovo 100 odsto njihovih zahteva ispunjeno, ali oni koji im zahteve pišu ili im daju medijsku logistiku podršku, njima nije cilj da se bilo šta ispuni ili da do dogovora dođe, već da se koristi politički momenat pred izbore.

Napomenuh da je Draganu Šolaku i Draganu Đilasu sasvim jasno da na izborima njihove privatne liste neće dobro proći i da od promene o kojoj sanjaju nema mnogo vajde. Čak ni u Beogradu, gde su se toliko nadali. Otuda, prelazi se na fazu B, to jest uvoda u postizborne aktivnosti, a to je kukanje da su pokradeni na izborima. Da bi se nezadovoljstvo pojačalo, kao i vera kod nezadovoljnih kojima manipulišu da su zaista pokradeni, oni će do samih izbora kroz izazivanje štrajkova i blokada pokušati da parališu državu i da delegitimizuju izbore. Rukovode se onom narodnom da para vrti gde burgija neće.

Ipak, kao i do sada, moraće da prihvate još jedan bolan poraz po njih u nizu.

Narodni poslanik

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista