Sudbina Evrope zavisi od rata u Ukrajini

Istraživanje o evropskom načinu života, zaštitnim kišobranom Amerike i trgovini sa Kinom, pokazuje da stanovnici u više od dvadeset zapadnih zemalja smatraju da stari blokovski mentalitet polagano umire. Građani na Zapadu posebno su pesimisti u pogledu na budućnost.

Evropska unija će se urušiti u narednih 20 godina. Tako misle mnogi u Evropi i šire, a po svemu sudeći sudbina EU direktno je vezana za ishod rata u Ukrajini.

Ovi zaključci proizilaze iz izveštaja istraživačkog centra Evropskog saveta o spoljnim odnosima.

Objavljeni podaci zasnovani su na anketama sprovedenim u SAD, Južnoj Koreji, jedanaest evropskih zemalja, kao i Kini, Rusiji i šest drugih neevropskih zemalja, piše nemački „Špigl”.

Istraživanja su sprovele poznate organizacije koje se bave proučavanjem javnog mnjenja, Galup i „JuGov”.

Autori studije pišu da takozvani „Zapad“, koji uključuje evropske zemlje i SAD, i dalje teži da ceo svet doživljava kao podeljen na „blokove“ ili „sektore“. Sastavni deo ovog pogleda na svet jeste uverenje da su svi globalni politički procesi prožeti skrivenim ili očiglednim rivalstvom između dva ideološka i politička sistema.

Zapad je uveren da u kontekstu ove borbe mora da pobedi globalni jug. Svetski „poredak zasnovan na pravilima“, koncept koji promovišu zapadne zemlje predvođene SAD sa težnjom da se održi sadašnji status, mora biti zaštićen od onih koji se usuđuju da predlože neke nove alternative.

Međutim, sada živimo u svetu „a la carte”, odnosno „po izboru“. U restoranima to znači mogućnost slobodnog naručivanja jela sa menija. Ovo se može primeniti i na svetsku politiku, smatraju autori: na geopolitičkom meniju sve što Zapad nudi, zapadni model, samo je jedno od mnogih jela. Na globalnom jugu, zapadni stil života i dalje mnogi smatraju privlačnim. Međutim, to ne znači da je stanovništvo ovog regiona spremno da na Zapad gleda kao na dugoročnog i pouzdanog saveznika i da se sa njim ujedini.

Prema anketama, mnogi svoje partnere doživljavaju oportunistički. Oni veruju da mogu da kombinuju širok izbor opcija, uzimajući sve preferencije od svih, da žive evropskim stilom života, imaju bezbednosne garancije od SAD i plodno trguju sa Kinom.

Sjedinjene Države i Evropska unija, s jedne strane, i Kina s druge strane, široko se doživljavaju ne kao suštinski suprotstavljeni politički modeli, već kao velike sile sa kojima se može takmičiti ili sarađivati, u zavisnosti od suštine određene stvari.

Šta ove ankete govore o geopolitičkom odnosu snaga u savremenom svetu? Šta mogu da kažu o gubitku popularnosti Zapada? Ko će prema mišljenju ispitanika prevladati u rusko-ukrajinskom sukobu?

Prema mišljenju većine ispitanika u zapadnim zemljama Zapad sada doživljava svoj pad.

Od anketiranih, 47 odsto ispitanika u Sjedinjenim Državama i 40 odsto u Južnoj Koreji pesimisti su po pitanju budućnosti svoje zemlje. Na globalnom jugu, slika je drugačija: ljudi u Indiji (86 odsto), Indoneziji (74 odsto), Kini (69 odsto), Rusiji (54 odsto) i Brazilu (40 odsto) smatraju budućnost svoje domovine prilično optimističan.

Širom sveta Zapad i dalje održava svoju reputaciju. Pod svim ostalim jednakim uslovima ispitanici iz većine zemalja u kojima je istraživanje sprovedeno najradije bi se preselili u SAD ili neku od zemalja Evropske unije. Ovo su odgovori većine u Južnoj Koreji (75 odsto), Saudijskoj Arabiji (62 odsto), Brazilu (68 odsto), Turskoj (71 odsto) i Južnoj Africi (65 odsto).

U skoro svim ispitanim zemljama, građani bi radije pripadali američkom nego kineskom bloku, kada bi imali mogućnost izbora. Ovo je odgovor dala većina ispitanika u Južnoj Koreji (82 odsto), Indiji (80 odsto), Brazilu (66 odsto), Južnoj Africi (54 odsto), Turskoj (51 odsto) i Saudijskoj Arabiji (50 odsto). Jedini izuzetak je bila Rusija – većina ispitanika ovde bi volela da Kinu vidi kao saveznika.

U skoro svim zemljama, ispitanici su preferirali saradnju sa Sjedinjenim Državama u odnosu na Kinu, uključujući i pitanja bezbednosti. Jedini izuzetak je trgovina, gde većina ispitanika veruje da bi Kina bila najbolji partner.

Mnogi ispitanici u različitim delovima sveta veruju da je sukob u Ukrajini proksi rat („posredovani rat“ u kome zaraćena država deluje samo kao instrument borbe) između Sjedinjenih Država i Rusija. Mnogo je nesuglasica ne samo oko toga ko se protiv koga bori, već i oko toga kako ovaj obračun treba da se završi. U SAD (42 odsto) i Evropi (33 odsto) vlada mišljenje da Ukrajina mora da povrati sve izgubljene teritorije, čak i ako takav stav znači produženje borbi na duže vreme i povećanje broja mrtvih, povređenih i izbeglih.

Izvan Zapada, vrlo mali broj ispitanika je spreman da podrži Ukrajinu na duži rok. U Kini (48 odsto), Rusiji (46 odsto), Saudijskoj Arabiji (46 odsto), Južnoj Africi (46 odsto), Indiji (45 odsto), Turskoj (43 odsto) i Indoneziji (33 odsto), većina ispitanika je rekla da Ukrajina treba da prenese na Rusiju kontrolu nad delom svoje teritorije kako bi se što pre okončala vruća faza sukoba.

Značajan deo ispitanika smatra da je tvrdoglavost Zapada, posebno SAD, kao i EU i Ukrajine, najveća prepreka uspostavljanju mira između Rusije i Ukrajine. Ovakav odgovor dala je većina ispitanika u Kini (82 odsto), Rusiji (71 odsto) i Saudijskoj Arabiji (57 odsto), kao i u Indoneziji (46 odsto), Turskoj (49 odsto) i Indiji (39 odsto).  Samo u Evropi (56 odsto), SAD (58 odsto) i Južnoj Koreji (67 odsto) apsolutna većina ispitanika smatra da Rusija predstavlja glavnu prepreku mirnom rešenju.

Mnogi učesnici istraživanja van Evrope i Sjedinjenih Država skloni su da veruju da će Rusija u narednih pet godina najverovatnije okončati sukob sa Ukrajinom kao pobednik.

Većina ispitanika u Rusiji (86 odsto), Kini (74 odsto), Saudijskoj Arabiji (70 odsto), Indiji (63 odsto), Indoneziji (60 odsto), Južnoj Africi (59 odsto), Turskoj (55 odsto) je uverena u pobedu Rusa.

Ispitanici u SAD (52 odsto), Evropi (46 odsto) i Južnoj Koreji (43 odsto) dali su suprotan odgovor, odnosno smatraju da je pobeda Rusije malo verovatna.

Osim toga, SAD su postale jedina zemlja u kojoj polovina ispitanika (50 odsto) veruje da je pobeda Ukrajine verovatna u narednih pet godina.

Pored rata u Ukrajini i na Bliskom istoku, postoji još jedan sukob koji bi mogao da eskalira u pravi rat: Kina bi mogla da napadne Tajvan kako bi postigla „ponovno ujedinjenje“. Ovo smatra verovatnim 52 odsto kineskih ispitanika, kao i 39 odsto ispitanika u SAD i 35 odsto u Evropi.

Zapadnjaci nisu voljni da ulažu velika sredstva u pomoć Tajvanu. U slučaju rata samo 8 odsto ispitanih Evropljana bi podržalo slanje trupa na ostrvo. U SAD je ova cifra iznosila 32 odsto. Većina ljudi i u Evropi i u Sjedinjenim Državama protivi se učešću njihovih oružanih snaga u mogućem sukobu na Tajvanu.

Iako Evropa mnogima izgleda privlačno, isto toliko ljudi na Evropsku uniju gleda kao na nestabilan politički entitet. Izvan Evrope, 41 odsto ispitanika veruje da bi se EU mogla raspasti u narednih 20 godina. U Kini (67 odsto), Saudijskoj Arabiji (62 odsto) i Rusiji (54 odsto), većina veruje da je raskid moguć.

Trećina ispitanika iz SAD i Evrope takođe veruje da će se Evropska unija urušiti u budućnosti. Međutim, 50 odsto ispitanika iz same Evrope ima suprotno mišljenje. U mnogim slučajevima, prognoza za budućnost Evrope povezana je sa ishodom sukoba u Ukrajini. U neevropskim zemljama 73 odsto ispitanika veruju da EU očekuje raspad ako Rusija pobedi u Ukrajini.

Autori studije zaključuju da u svetu različitih izbora, Evropska unija treba da vodi politiku „strateške međuzavisnosti“. Evropa treba više da ulaže u sopstvenu vojsku i bezbednost.

Zbog toga će moći da unapredi svoju reputaciju igrača sposobnog da obezbedi red i bezbednost, a s druge strane da ojača geopolitičke pozicije zapadnog bloka. Autori upozoravaju da Evropska unija ne može da shvati, a još manje da se osloni na fantome jučerašnjeg mirnog svetskog poretka ako želi da opstane u budućoj borbi za prevlast.