San čekan gotovo četvrt veka

Retko se u našem sportu, pa čak kada su u pitanju i najveći asovi današnjice poput Novaka Đokovića, događa da iskažemo zahvalnost onima koji su veliki deo svog života i vlastite enerije posvetili ne baš lakom zadatku. Da predstavljaju Srbiju u najboljem svetlu. Izrazi priznanja za osvarena sportska dela uglavnom stignu onda kada je kasno. Ovo pravilo se doduše nekada prekrši, ali, sve je manje pravog radovanja. Zašto je danas mnogo namrštenih lica u našem fudbalu i to samo dan posle plasmana na šampionat Evrope, na koji smo čekali gotovo četvrt veka! Zar nismo srećni? Gde se izgubila ta radost, energija i lepota, koja nas je krasila ranijih godina. U današnje vreme, lako gubimo živce, malo je onih koji su strpljivi, koji su spremni da priznaju sopstvene greške. Da na kraju pobedniku pruže ruku. Takvih je izgleda sve manje, pa otuda i ne čudi što je jedan veliki Kristjano Ronaldo okrenuo leđa svom fudbalskom ocu. Fernando Santoš nije ni mogao da nasluti da će se  najbolji fudbalski đak, kojeg je ikada trenirao, naljutiti na njega pošto je odlučio da promeni taktiku i to bez ,,njegovog znanja,,.

Idućeg leta, tačno posle dvadeset i četiri godine, naši fudbaleri će biti deo velike sportske smotre u Nemačkoj, gde će se zajedno sa fudbalskom elitom boriti za što bolji sportski status na ,,Starom kontinentu,,. Neki timovi će do tog čina imati još jednu prepreku u prestojećem baražu. Dragan Stojković je na početku svog selektorskog mandata, koji se po važećem ugovoru Fudbalskog saveza Srbije, završava poslednjeg dana u ovoj godini, obećao naciji da će podići reprezentativni fudbal na viši nivo. Ako se ima u vidu da smo bili učesnici prethodnog Mundijala u Kataru, da smo u ,među vremenu obezbedili mesto u A diviziji Lige nacija i da smo preksinoć ponovo obezbedili vizu za evropski Mundijal, onda je jaasno da je dato obećanje ispunjeno u celosti.

Posle svih fudbalskih muka i briga tokom ovih kvalifikacija, ostaje pitanje: da li smo rezultatski mogli više od ovoga? Definitivno ne. Ali, kada se pogledaju igra, rezultati u nekim mečevima, svakako da u tom pogledu postoji još dosta prostora za napredak. Po prirodi uvek smo nestrpljivi, tražimo više i bolje a da nikada do kraja ne sagledavamo trenutno stanje i ostalo fudbalsko okruženje. Ta često ,,iskrivljena,, slika o nama kao ,,evropskim Brazilcima,, još uvek nas prati, a u međuvremenu, fudbalska karta Evrope pa i sveta se promenila mnogo.

Piksi je pored kontinuiteta definitivno vratio i kult reprezentacije, koji smo odavno izgubili. U kasu Saveza se od Katara i Nemačke slilo bar preko dvadesetak i nešto miliona evra! Za ovako malu zemlju, taj novac je ogroman. Sa druge strane, poslednjih godina sve više se menja i slika o našem fudbalu. Otvaraju se novi stadionu, pa Srbija polako staje u red ozbiljnijih fudbalskih nacija. Ali, nekim usijanim fudbalskim glavama, po pravilu dežurnim kritičarima, ni to nije dovoljno...

Pitanje svih pitanja u ovom trenutku jeste: da li će Dragan Stojković i od 1. januara predvoditi Srbiju? Sva su predbiđanja da Piksi neće napuštati fudbalsko kormilo, bar do Nemačke, a posle toga sve je moguće. Već sada ljudi u Savezu moraju da prave plan i program za prvu polovinu iduće godine. U martu kada su na programu baraž mečevi za odlazak u Nemačku, Srbija će odigrati dve prijateljske utakmice, koje bi mogle da posluže Stojkoviću u novom selektiranju tima. Uistinu gledano, već imamo formiranu grupu fudbalera, kojoj se u međuvremenu priključila grupa mladih i darovitih igrača. Sa tog aspekta, Srbija ne mora da brine u narednih desetak godina.

Dolazak Dragana Džajića na kormilo Saveza, kao i popravljanje njegovog odnosa sa aktuelnim selektorom kao i dobra kordinacija sa Branislavom Nedimovićem, Nenadom Bjekovićem, Stevanom Dikom Stojanovićem, su od suštinskog značaja. Danas u Fudbalskom savezu Srbije nema podeljenih strana, a ako postoje određene iskrice, one se brzo ugase.  Dolazak Aleksandra Čeferina u Zaječar i Leskovac, zajedno sa Zoranom Lakovićem, danas uglednim poslenikom Uefe, koji su u društvu predsednika Vučiuća pratili meč u ,,srpskom Mančesteru,, su potvrda dobrih odnosa FSS sa Uefom. Najpoznatiji Slovenac nije krio oduševljenje činjenicom da se u Srbiji svakog meseca menja fudbalska slika, da je infrastruktura podignuta na viši nivo. I da se Srbija s pravom narednih godina nada da će dobiti organizaciju nekog velikog fudbalskog takmičenja. Danas za tako nešto postoje opravdani razlozi a do pre samo nekoliko godina fudbal se u Srbiji igrao na livadama. Čeferin je čestitao Srbiji plasman u Nemačku, koja sada ima novu priliku da se vine u sam evropski vrh.

Vlahović: Neka ovi uspesi postanu naša navika

Srbija je preksinoć ulaskom Dušana Vlahovića, mada je Stojković mogao da ga uvede u igru mnogo ranije, dobila na prodornosti u napadu. Napadač Juventusa je u poslednjih pola časa igre bio najveća opasnost pred golom Bugara a posel istorijskog uspeha Vlahović je bio oduševljen.

- Kada su naši fudbaleri poslednji put bili učesnici šampionata u Belgiji i Holandiji imao sam samo šest meseci. S pravom sada mogu da kažem da imamo kvalitetnu reprezentaciju. Svestan sam da smo ranije mogli da završimo posao, ali neka nam ovi uspesi postanu navika. Srbiji jermesto na velikim šampionatima, da budemo ekipa na koju će drugi gledati sa posebnim respektom i poštovanjem. Dobnro znamo da je ovoj mladoj reprezentaciji potrebno iskustvo. Imamo odličnog selektora, igrače sa ozbiljnim karijerama. Trudimo se da od njih prikupimo što više. Čestitam Bugarima na fer i korektnoj utakmici. Nadam se da ćemo u Nemačkoj napraviti dobar rezultat, kazao je centarfor Juventusa posle istorijskog uspeha ostvarenog u Leskovcu.