Kako trudnica treba da se hrani

Ishrana trudnice jedna je od najčešćih tema razgovora budućih majki. Ženu u drugom stanju sa svih strana bombarduju savetima o tome šta sme, a šta nipošto ne sme da se nađe na njenoj trpezi. Tokom trudnoće majka jede za dvoje, pa je posebno osetljiva na to da ne učini neki pogrešan korak, te je i zbunjena zbog suprotstavljenih stavova o ovom pitanju.

U svojoj „Velikoj knjizi o roditeljstvu” (Laguna, 2013, s nemačkog prevela Jelena Mijailović) ovom temom bavili su se i Sabina Andrezen, Miha Brumlik i Klaus Koh, i to u poglavlju jednostavno nazvanom „Ishrana”.

Kvalitet umesto kvantiteta

Odmah na početku, oni naglašavaju da nije potrebno da majka jede duplo više.

– Naš moto glasi: kvalitet umesto kvantiteta! Tokom prvih meseci, trudnici je potrebno malo više energije nego pre trudnoće. U drugoj polovini trudnoće potreba za energijom je veća. Dodatna energija koja je trudnici potrebna u ovom periodu iznosi oko dvesta pedeset kilokalorija dnevno i može se dobiti konzumiranjem jedne jabuke i parčeta hleba s malo sira – navode autori.

Jako je važna higijena

Ističu da je najvažnije unositi životne namirnice koje sadrže sve hranljive materije i nikako ne konzumirati kaloričnu hranu. Takođe, da bi trudnice trebalo da izbegavaju namirnice koje su sumnjivog kvaliteta, koje su pokvarene ili mogu izazvati različite infekcije. Tokom trudnoće jako je važna i higijena, zdrava priprema hrane i higijensko čuvanje namirnica.

Ne odriču da postoji hrana koju bi trudnice trebalo da izbegavaju – poput rovitih jaja, punomasnog mleka i mlečnih proizvoda (kozji, ovčiji i kravlji sir), sirovog i polupečenog mesa, kao što su svinjske kobasice, tartar biftek i salame, tunjevina, dimljena riba, sirova riba (suši). S druge strane, preporučuju sveže i dobro oprano voće i povrće, sokove od sveže isceđenog voća i povrća, proizvode od integralnog brašna, dobro prženo, nemasno živinsko meso, kuvanu šunku, sveže i dobro kuvane morske plodove, bakalar, obrano mleko, nemasni jogurt, puter i sir.

Ne preporučuje se veganska ishrana

Dodaju da je za buduće majke opasno podvrgavanje veganskoj ishrani koja se zasniva na potpunom izbacivanju svih namirnica životinjskog porekla.

– Veganska ishrana dovodi do nedovoljnog snabdevanja organizma svim neophodnim hranljivim materijama i može negativno da utiče na razvoj deteta – navode u knjizi.

Napominju da ishrana znači i uživanje u obroku i kažu da trudnice zato ne bi trebalo da veruju baš svim savetima o zdravoj ishrani koje pročitaju u časopisima.

– Da li trudnica ponekad sme da pojede porciju pomfrita s majonezom? To neće škoditi detetu. Važno je da se majka oseća dobro. Ono što bi ovde trebalo da naglasimo jeste sledeće: smanjite rizike od infekcija, povećajte unos hranljivih materija i vitamina u organizam, ali ne i količinu kalorija – kažu autori.

Najmanje dva litra vode dnevno

Preporučuju da se tokom trudnoće unosi dodatna količina folne kiseline, joda, gvožđa i kalcijuma. Potrebno je da se popije najmanje dve litre vode dnevno. Preostalu količinu tečnosti koja je potrebna detetu i majci organizam proizvodi sam.

– Veliki problem nastaje kada je fetus previše snabdeven hranljivim materijama, zato što majka u organizam unosi preteranu količinu hrane. U takvim slučajevima javlja se preterana gojaznost i trudnice mogu biti izložene većem riziku od pojave trudničkog dijabetesa. Preterana gojaznost trudnica dovodi do hroničnog podizanja nivoa insulina u samom fetusu. Regulacioni sistem koji se razvija u mozgu fetusa navikava se na takav povišeni nivo insulina. Dakle, za fetus je povišeni nivo insulina sasvim normalno i prirodno stanje. U mozgu deteta razvija se regulacioni sistem koji u potpunosti zavisi od načina majčine ishrane. Samim tim, način ishrane deteta biće sličan načinu ishrane majke. Kao rezultat toga javlja se preterana gojaznost deteta koja povećava rizik od nastanka dijabetesa i kardiovaskularnih oboljenja. Zato je jasno da ukoliko je majka preterano gojazna, biće gojazno i njeno dete.

Kako se majka hrani, hrani se i dete

Kako ističu, način na koji se trudnica hrani utiče na to kako će se hraniti njeno dete. Ovde postavljaju pitanje da li je moguće programirati fetus još u majčinoj utrobi i tako pozitivno uticati na kasniji razvoj deteta, njegovo ponašanje i njegove sposobnosti.

– Činjenica je da postoje takva popularna istraživanja, koja nose naziv „Baby-Tuning”. Međutim, ona ne donose ništa dobro i ometaju razvoj deteta u majčinoj utrobi. Iluzija je i sama pomisao na to da na inteligenciju i ličnost deteta možemo pozitivno da utičemo ako na majčin stomak prislonimo slušalice i pustimo muziku. Jedino što utiče na dete jesu materije iz majčinog organizma – upozoravaju autori.