Kad poslodavac otežava zaposlenje

Iako se kandidatima za zaposlenje savetuje da ne budu „stegnuti” tokom razgovora, opuštenost nije uvek pozitivna jer među poslodavcima postoje i oni koji je smatraju negativnim fenomenom. Ako se kandidat previše ležerno ponaša, rizikuje da ostavi utisak da i nije baš „zagrejan” za posao što je, svakako, pogubno po njega ako mu je stalo do radnog mesta u toj firmi.

Najbolje je da kandidat pokuša da se drugoj strani – poslodavcu ili ispitivaču predstavi u što boljem svetlu. Korisno bi bilo da budući zaposlenik sazna što više o kulturi firme u kojoj namerava da konkuriše za posao: kako se zaposleni oblače, kako se oslovljavaju između sebe, koji su kratkoročni i dugoročni poslovni ciljevi preduzeća... Neprofesionalno je ako kandidat dođe nespreman na razgovor. Poslodavci uvek najaverazgovor, bar dan ranije (nekada i više), što je dovoljno da se osoba koja je konkurisala za posao psihički pripremi i sazna bar najosnovnije podatke o firmi.

Stručnjaci savetuju da je najsigurnije izigravati ogledalo – saznati šta je to što poslodavac želi da čuje i servirati mu to njegovim rečima. Ostali zaposleni mogu da pomognu potencijalnom budućem saradniku tako što će mu sugerisati koje osobine i kvalitete ceni njihov pretpostavljeni.

Kada se pređe na više pozicije ispitivač obično nema konkretnih pitanja kako bi odredio kvalitete kandidata. Tada se pažnja posvećuje onome što je kandidat već postigao u karijeri i razmatranju kako će se uklopiti u tim.

U zavisnosti od toga za koje se mesto konkuriše moguće je da se ispitivač i našali sa kandidatom. (U jednoj firmi poslodavac je zamolio ispitanika da otvori zaglavljen prozor – poslodavac je, naravno, znao za to.). Cilj poslodavca je, zapravo, reakcija koja pokazuje kako će se potencijalni kolega u budućnosti ponašati u stresnim situacijama i pod pritiskom.

Rešavanje nekog suludog problema, takođe, je jedna od začkoljica kojoj pribegavaju poslodavci. Kandidati pogreše jer se pretežno usredsrede na to da problem reše, ali od toga je mnogo važniji način razmišljanja i dolaska do rešenja. Na osnovu ovih problemskih situacija poslodavac želi da sazna da li je kandidat snalažljiv u iznenadnoj situaciji.

Ako ste napustili prethodni posao i konkurisali za nov, poslodavac će vas sigurno pitati kako je izgledao vaš radni dan. Trebalo bi da budete spremni da odgovorite i na pitanje kako je izgledao radni dan vašeg šefa, jer su pitanja o prethodnom radnom mestu neizostavni deo intervjua. Bilo bi poželjno da znate koje radne obaveze je imao vaš šef. Naravno, ne treba preterivati u hvalospevu, jer bi možda usledilo pitanje – zašto ste, onda, napustili taj „savršen” posao? Nije dobro ni da kritikujete, jer će vaš sagovrnik zaključiti da ćete jednog dana isto tako i njega opanjkavati kod budućeg poslodavca, a na ogovaranje je svako osetljiv, ne samo ljudi u poslovnom svetu.

Ako za vreme razgovora, ipak, shvatite da vam je teško da se prilagodite, nemojte da žalite – to jednostavno, nije preduzeće za vas. Ne treba da traćite ni svoje ni tuđe vreme u okruženju u koje ne možete da se uklopite jer vas u nekom sledećem, možda, čeka blistava karijera.