Srbija i Evropska unija

U poslednje vreme, posebno nakon posete predsednice EK Ursule fon der Lajen državama zapadnog Balkana, opet se postavlja pitanje o našoj spoljnoj politici i pristupanju Srbije EU. Ti uslovi su dobro poznati i u postavljeni Briselskim sporazumom iz 2013, a dopunjeni su francusko-nemačkim sporazumom koji je sastankom na Ohridu prihvaćen i označen kao Ohridski sporazum. Taj sporazum usmeno su prihvatili predstavnici Beograda i Prištine, što je izjavio i visoki funkcioner EU Đuzep Borelj, koji je bio prisutan na sastanku zajedno s predstavnicima EU, Miroslavom Lajčakom i ostalima.

Suština Ohridskog sporazuma je da se reši zamrznuti konflikt Beograda i Prištine. Prema mom saznanju iz sredstava javnog informisanja, od nas se traži da svojim aktivnostima kod drugih država ne sprečavamo prijem Kosova pre svega u Savet Evrope, zatim i u Interpol, Unesko i da priznamo kosovska dokumenta, pretpostavljam razne diplome, lična dokumenta... Ohridskim sporazumom Kosovo treba što pre da formira ZSO i da omogući normalan i bezbedan život srpskoj manjini na KiM. Niko od nas ne traži da priznamo Kosovo kao nezavisnu državu, da imamo ambasade i ostalo.

Gospodin Nebojša Čović u svom članku za list „Politika” od 4. novembra smatra da su naš prioritet i državni interes neprihvatanje nijednog elementa iz tzv. Ohridskog sporazuma. Smatra da treba da se nađu alternativni planovi za zaštitu i povratak Srba na KiM. Na kraju navodi da, ako treba, neka se traži i novi strateški pravac Srbije. Takav stav zastupaju i sve desničarske stranke ili, po njima, državotvorne.

Koji je to novi strateški pravac Srbije? To ne navode ni gospodin Čović ni državotvorne stranke. Da li je to BRIKS, ili neki kineski, ili možda ruski sporazum? To ne znamo. Znamo samo da se traži odbijanje Ohridskog sporazuma u celosti. Sve zemlje zapadnog Balkana nastoje da što pre ispune uslove EU za svoj prijem u članstvo EU.

Neke državotvorne stranke i pojedinci kažu da treba Kosovo da uvedemo u ustavnopravni sistem Srbije. Međutim, niko ne navodi na koji način i kojim metodama to učiniti i kada će se to desiti.

Prilikom posete gospođe Ursule fon der Lajen Beogradu na aerodromu ju je dočekao predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić s buketom cveća, a ispratila je premijerka Ana Brnabić. Znači da je doček visoke predstavnice EU u našoj zemlji bio na viskom državnom nivou.

U zajedničkom obraćanju sredstvima javnog informisanja predsednik Vučić izneo je podatke o našoj ekonomskoj saradnji sa tri najjače države EU (Nemačka, Francuska, Italija) i od svih država zapadnog Balkana naša zemlja ima 50 odsto saradnje u odnosu na ostale zemlje zapadnog Balkana, a naš uvoz iz tih zemalja pokriven je s oko 87 odsto našeg izvoza. Naša ekonomska i privredna saradnja s celom EU je oko 65 odsto. Saradnja s EU i pristupanje EU su pitanje geografije. Mi smo evropska zemlja okružena državama članicama EU i NATO-a, tako da je naše mesto samo u evropskoj porodici.

Treba reći, a to u svojim istupima navodi i sam predsednik Srbije, da je posle dešavanja u Banjskoj položaj naše zemlje drastično pogoršan i u razgovorima s EU i SAD traži se da se taj događaj što pre ispita, da se reši i akteri kazne.

Smatram da je našoj zemlji mesto u EU. Sve zemlje bivšeg Varšavskog pakta, a sve sam ih obišao osim Poljske, u periodu od 1967. do 1985. imale su dosta niži životni standard od nas. Sada, kada su članice EU i NATO-a, većina ima viši standard od nas.

Mi treba što više i brže da radimo na ispunjenju uslova za prijem u EU. Što se tiče sankcija Rusiji, mišljenja sam da je trebalo da ih uvedemo još u proleće 2022. U EU su visoko razvijeni privreda, ekologija, kultura, sport... Naši državnici i političari treba u sredstvima javnog informisanja što više da govore o prednostima članstva u EU, našoj privrednoj i ekonomskoj saradnji, zatim donacijama našoj zemlji i tada bi procenat građana koji su za pristup EU bio dosta veći.

Mislim da je rad na prijemu naše zemlje u EU prioritet jer se time povećava naša privredna aktivnost i sve više mladih će ostajati ovde u zemlji. To se radi za omladinu i njenu bolju budućnost.

Prof. dr Miroslav Kuburović,
redovni profesor u penziji univerziteta u Kragujevcu