Jed­no od de­se­to­ro de­ce u Sr­bi­ji ži­vi u si­ro­ma­štvu

Svet­ski dan de­ce, ko­ji se na pred­log Uje­di­nje­nih na­ci­ja obe­le­ža­va 20. no­vem­bra, Sr­bi­ja je do­če­ka­la sa sta­ti­sti­kom da u na­šoj ze­mlji ži­vi sve­ga 959.392 de­ce do 15 go­di­na, ko­ji či­ne sve­ga 14,4 od­sto po­pu­la­ci­je. De­ca mla­đa od 15 go­di­na glo­bal­no či­ne čak če­tvr­ti­nu svet­ske po­pu­la­ci­je.

Iz kan­ce­la­ri­je Uni­ce­fa u Sr­bi­ji upo­zo­ra­va­ju da jed­no od de­se­to­ro de­ce u Sr­bi­ji ži­vi u si­ro­ma­štvu, sa ten­den­ci­jom ra­sta zbog uti­ca­ja glo­bal­nih kri­za, i is­ti­ču da su po­ro­di­ce s ma­lom de­com, de­ca iz rom­skih za­jed­ni­ca i ona ko­ji ži­ve na se­lu po­seb­no ra­nji­vi.

„Si­ro­ma­štvo osta­vlja ozbilj­ne po­sle­di­ce na sve­o­bu­hvat­ni raz­voj de­ce. Ako de­te ži­vi u po­ro­di­ci ko­ja se bo­ri da za­do­vo­lji nje­go­ve osnov­ne po­tre­be, ako uvek sto­ji po stra­ni i ako je ne­pri­me­će­no i ne­vi­dlji­vo, ono ima ve­će šan­se da ra­ni­je na­pu­sti ško­lu, do­ži­vi na­si­lje ili ima lo­ši­je zdrav­stve­ne is­ho­de. Za­to je va­žno da po­dr­ži­mo sva­ko de­te ko­je ži­vot uda­lja­va od pri­li­ka za bo­lji ži­vot i ostva­re­nja sno­va. In­ve­sti­ra­nje u zdrav­stvo, obra­zo­va­nje, so­ci­jal­nu za­šti­tu i efi­ka­sne pro­gra­me usme­re­ne na sma­nje­nje si­ro­ma­štva pred­sta­vlja­ju te­melj za na­pre­dak i raz­voj de­ce, nji­ho­vih po­ro­di­ca, kao i za una­pre­đe­nje ce­lo­kup­nog dru­štva”, is­ti­ču čel­ni­ci Uni­ce­fa.

Sa­ša Ste­fa­no­vić, di­rek­tor Mre­že or­ga­ni­za­ci­ja za de­cu, u raz­go­vo­ru za „Po­li­ti­ku” is­ti­če da mi ži­vi­mo u dru­štvu so­ci­jal­nih ne­jed­na­ko­sti, u ko­me se ona pre­li­va i na naj­mla­đu po­pu­la­ci­ju. Do­da­je da je na ni­vou Evrop­ske uni­je ne­dav­no po­kre­nut pro­je­kat „Ga­ran­ci­je za de­cu”, ko­jim sva­ka dr­ža­va de­fi­ni­še ka­ko će po­mo­ći sva­kom de­te­tu. Dr­ža­ve su, ka­že, po­sti­gle kon­sen­zus da je ula­ga­nje u ra­ni raz­voj, kva­li­tet­no obra­zo­va­nje, ba­rem je­dan zdrav obrok to­kom da­na i kva­li­tet­na zdrav­stve­na za­šti­ta od ključ­nog zna­ča­ja za bu­duć­nost de­ce. Ste­fa­no­vić kon­sta­tu­je da se sve ve­ći broj de­ce su­o­ča­va sa iza­zo­vi­ma men­tal­nog zdra­vlja, vr­šnjač­kim na­si­ljem i za­bri­nu­to­šću zbog kli­mat­skih pro­me­na.

Po­da­ci iz­ve­de­ni iz naj­no­vi­jeg Is­tra­ži­va­nja o vi­še­stru­kim po­ka­za­te­lji­ma po­lo­ža­ja že­na i de­ce u Sr­bi­ji (MIKS 6), ko­je je ura­đe­no u sa­rad­nji Uni­ce­fa i Re­pu­blič­kog za­vo­da za sta­ti­sti­ku, po­ka­zu­ju da sve­ga 11 od­sto de­ce iz si­ro­ma­šnih po­ro­di­ca ide u vr­tić. Sko­ro če­tvr­ti­na ma­li­ša­na iz ma­te­ri­jal­no ugro­že­nih po­ro­di­ca u na­šoj ze­mlji ne­ma do­bro iz­ba­lan­si­ra­nu is­hra­nu, ko­ja pod­ra­zu­me­va op­ti­mal­ni unos vo­ća, po­vr­ća, mle­ka i mleč­nih pro­iz­vo­da, tj. me­sa i ri­be. De­ca ko­ja ži­ve u naj­si­ro­ma­šni­jim do­ma­ćin­stvi­ma ima­ju ne­u­po­re­di­vo ma­nje knji­ga u svo­joj kuć­noj bi­bli­o­te­ci ne­go nji­ho­vi vr­šnja­ci. Sa­mo po­lo­vi­na naj­si­ro­ma­šni­je de­ce kod ku­će ima tri ili vi­še knji­ga, a sa­mo jed­no od pe­to­ro naj­si­ro­ma­šni­jih ma­li­ša­na ima ra­ču­nar ili ta­blet, u po­re­đe­nju sa 97 od­sto de­ce iz naj­bo­ga­ti­jih po­ro­di­ca.

Za­bri­nja­va i po­da­tak da sa­mo 43 psi­hi­ja­tra za de­cu i omla­di­nu u na­šoj ze­mlji pru­ža uslu­ge za­šti­te men­tal­nog zdra­vlja i psi­ho­so­ci­jal­nu po­dr­šku, s ob­zi­rom na to da re­zul­ta­ti na­ci­o­nal­nog is­tra­ži­va­nja o men­tal­nom zdra­vlju go­vo­re da u uz­ra­stu od 18 do 25 go­di­na ima zna­čaj­no vi­še psi­hič­kih po­re­me­ća­ja u od­no­su na osta­le sta­ro­sne gru­pe. Na­ci­o­nal­na sta­ti­sti­ka ta­ko­đe sve­do­či da sa­mo tre­ći­na mla­dih do­bi­je pra­vo­vre­me­nu in­ter­ven­ci­ju, kao i da u pro­se­ku pro­đe de­set go­di­na od po­ja­ve pr­vih simp­to­ma do tra­že­nja po­mo­ći.

U Cen­tru za pra­va de­te­ta is­ti­ču da se u po­sled­nje vre­me Sr­bi­ja su­o­ča­va sa ra­stu­ćim bro­jem pro­ble­ma ko­ji zah­te­va­ju hit­ne re­ak­ci­je i ade­kvat­ne od­go­vo­re ka­ko bi se osi­gu­ra­lo po­što­va­nje pra­va de­te­ta i spre­či­la nji­ho­va po­ten­ci­jal­na kr­še­nja.

„Ne­dav­ni tra­gič­ni do­ga­đa­ji otvo­ri­li su oči jav­no­sti pre­ma ni­zu pro­ble­ma sa ko­ji­ma se de­ca su­o­ča­va­ju u sva­ko­dnev­nom ži­vo­tu. Ovi do­ga­đa­ji su isto­vre­me­no pod­sta­kli ras­pra­vu i po­sta­vi­li pi­ta­nje da li smo kao dru­štvo do­volj­no sve­sni iza­zo­va i pro­ble­ma sa ko­ji­ma se de­ca su­o­ča­va­ju. To­kom pri­me­ne va­žnih za­ko­na kao što su Po­ro­dič­ni za­kon, Za­kon o ma­lo­let­nim uči­ni­o­ci­ma kri­vič­nih de­la i kri­vič­no­prav­noj za­šti­ti ma­lo­let­nih li­ca, kao i Za­kon o so­ci­jal­noj za­šti­ti, utvr­đe­no je da je po­treb­no iz­me­ni­ti od­re­đe­ne od­red­be ovih za­ko­na i uskla­di­ti ih sa me­đu­na­rod­nim i evrop­skim stan­dar­di­ma ko­ji se od­no­se na pra­va de­te­ta. Po­red to­ga, neo­p­hod­no je usva­ja­nje sve­o­bu­hvat­nog za­ko­na o pra­vi­ma de­te­ta i za­štit­ni­ku pra­va de­te­ta či­me bi se po­sto­je­ći za­kon­ski tek­sto­vi usa­gla­si­li sa ra­ti­fi­ko­va­nim me­đu­na­rod­nim ugo­vo­ri­ma i pre­po­ru­ka­ma me­đu­na­rod­nih te­la za za­šti­tu ljud­skih pra­va”, is­ti­ču struč­nja­ci Cen­tra za pra­va de­te­ta do­da­ju­ći da je­dan od uče­sta­lih pro­ble­ma ko­ji se ja­vlja je­ste kr­še­nje pra­va de­te­ta u pra­vo­sud­nom si­ste­mu, na­ro­či­to ka­da su u pi­ta­nju de­ca žr­tve i sve­do­ci kri­vič­nih de­la ko­ji­ma ni­je obez­be­đe­na po­dr­ška i za­šti­ta.

Na 1.000 de­ce je­dan dok­tor me­di­ci­ne

O zdra­vlju na­še de­ce bri­ne 1.519 spe­ci­ja­li­sta pe­di­ja­tri­je ko­ji su za­po­sle­ni u zdrav­stve­nim usta­no­va­ma ši­rom Sr­bi­je, go­vo­re po­da­ci In­sti­tu­ta za jav­no zdra­vlje „Dr Mi­lan Jo­va­no­vić Ba­tut”. Osim spe­ci­ja­li­sta pe­di­ja­tri­je, u de­lat­no­sti za­šti­te zdra­vlja škol­ske de­ce ra­di i 138 dok­to­ra op­šte me­di­ci­ne, s ob­zi­rom na to da po za­ko­nu i le­ka­ri op­šte prak­se mo­gu da ra­de kao iza­bra­ni le­ka­ri za škol­sku de­cu. Go­vor broj­ki i slo­va ta­ko­đe sve­do­či da na hi­lja­du de­ce do­la­zi je­dan dok­tor me­di­ci­ne, ali – ne u sva­kom de­lu Sr­bi­je. Na­i­me, pe­di­ja­ta­ra ima naj­ma­nje u Voj­vo­di­ni, a naj­vi­še u Re­gi­o­nu ju­žne i is­toč­ne Sr­bi­je. Po­red 903 deč­jih le­ka­ra ko­ji su za­po­sle­ni u pri­mar­noj zdrav­stve­noj za­šti­ti, oko 600 spe­ci­ja­li­sta pe­di­ja­tri­je za­po­sle­no je u usta­no­va­ma se­kun­dar­nog i ter­ci­jar­nog ni­voa zdrav­stve­ne za­šti­te, od­no­sno u op­štim bol­ni­ca­ma, in­sti­tu­ti­ma, kli­ni­ka­ma, kli­nič­ko-bol­nič­kim i kli­nič­kim cen­tri­ma.