Rak doj­ke se naj­če­šće ot­kri­va u od­ma­kloj fa­zi

Da­ni­je­la Da­vi­dov Ke­sar

Rak doj­ke je naj­če­šći ma­lig­ni tu­mor i je­dan od vo­de­ćih uzro­ka pre­vre­me­ne smr­ti kod že­na u Sr­bi­ji. Sva­ke go­di­ne se re­gi­stru­je oko 3.700 no­vo­ot­kri­ve­nih slu­ča­je­va, što pred­sta­vlja vi­še od če­tvr­ti­ne svih ma­lig­nih bo­le­sti kod že­na. Od ovog obo­lje­nja go­di­šnje umre oko 1.300 že­na, što je 18 od­sto smrt­no­sti od kar­ci­no­ma.

Pro­fe­sor dr sc. med. Bo­ško Mi­lev, op­šti hi­rurg Voj­no­me­di­cin­ske aka­de­mi­je, is­ti­če da že­ne naj­če­šće za­ni­ma ka­ko od­re­đe­ne pro­me­ne u doj­ci iz­gle­da­ju i ka­kav ose­ćaj stva­ra­ju, dok le­ka­re in­te­re­su­je ka­kva je nji­ho­va gra­đa pod mi­kro­sko­pom. Po­sto­je simp­to­mi ko­ji ni­su nu­žno zna­ci kar­ci­no­ma doj­ke, ali neo­p­hod­no je, uko­li­ko se pri­me­te, da se oso­ba ja­vi le­ka­ru. To mo­gu da bu­du čvo­ri­ći u doj­ci ili is­pod pa­zu­ha (de­vet od 10 su be­nig­ne), pro­me­na u ve­li­či­ni ili ob­li­ku doj­ke, su­kr­vi­ca ili bi­stra teč­nost iz bra­da­vi­ce, pro­me­na iz­gle­da ko­že doj­ke ili bra­da­vi­ce, cr­ve­ni­lo ko­že doj­ke, otvrd­nu­će is­pod ko­že doj­ke, no­vo­na­sta­lo uvla­če­nje bra­da­vi­ce ko­ja se vi­še ne iz­vla­či i uvla­če­nje ko­že.

– Ako se u doj­ci pri­me­ti bi­lo ka­kvo od­stu­pa­nje u od­no­su na pret­hod­no sta­nje, oso­ba tre­ba oba­ve­zno da se obra­ti le­ka­ru ka­ko bi se ot­klo­ni­le even­tu­al­ne ne­do­u­mi­ce. Pro­me­ne su naj­če­šće do­bro­ćud­ne, ali naj­bo­lje je da to po­tvr­di le­kar spe­ci­ja­li­sta na­kon pre­gle­da. Ako se i ot­kri­je čvor u doj­ci, to ne zna­či da on mo­ra i da se od­stra­ni, a po­sto­ji ve­li­ki broj sta­nja ko­ji se ne le­če hi­rur­ški, već su sa­mo po­treb­ne re­dov­ne kon­tro­le le­ka­ra. Po­red re­dov­nog sa­mo­pre­gle­da doj­ke, pre­po­ru­ču­ju se i po­vre­me­ni struč­ni pre­gle­di. Neo­p­ho­dan je pre­gled od stra­ne is­ku­snog hi­rur­ga ko­ji će na osno­vu kli­nič­kog na­la­za da­lje in­di­ko­va­ti od­go­va­ra­ju­ću di­jag­no­stič­ku pro­ce­du­ru (ul­tra­zvuk ili ma­mo­gra­fi­ju) ili pra­će­nje i kon­tro­lu na od­re­đe­ni vre­men­ski pe­ri­od – na­po­mi­nje dr Mi­lev.

Ul­tra­zvuč­ni pre­gled doj­ki bi tre­ba­lo da se ra­di po pre­po­ru­ci le­ka­ra. Di­gi­tal­na ma­mo­gra­fi­ja je bez­bol­na, ne­ško­dlji­va rend­gen­ska teh­ni­ka, ko­jom se do­bi­ja ja­sna sli­ka o unu­tra­šnjo­sti doj­ke i pred­sta­vlja zlat­ni stan­dard u ra­nom ot­kri­va­nju pro­me­na u doj­ci. Naš sa­go­vor­nik ka­že da je po­gre­šno iz­be­ga­va­ti ma­mo­gra­fi­ju, uko­li­ko je ona pre­po­ru­če­na, iz stra­ha od na­vod­nog štet­nog dej­stva zra­če­nja. Sni­ma­nje mag­net­nom re­zo­nan­com se ko­ri­sti u slu­ča­je­vi­ma ka­da ni pre­gled le­ka­ra, kao ni ul­tra­zvuč­no i ma­mo­graf­sko sni­ma­nje ne pru­že do­volj­no po­da­ta­ka na osno­vu ko­jih se po­u­zda­no mo­že utvr­di­ti da li je pro­me­na u doj­ci do­bro­ćud­na. Na osno­vu pre­gle­da pr­sti­ma, na­la­za ul­tra­zvu­ka, ma­mo­gra­fi­je, a po­ne­kad i punk­ci­je (iz­vla­če­nje sa­dr­ža­ja iglom i špri­cem), a uko­li­ko je neo­p­hod­no i sni­ma­njem mag­net­nom re­zo­nan­com, po­sta­vlja se di­jag­no­za i mo­že se od­re­di­ti po­tre­ban mo­da­li­tet le­če­nja. Hi­rur­ško le­če­nje, te­ra­pi­ja zra­če­njem, he­mi­o­te­ra­pi­ja, hor­mon­ska te­ra­pi­ja i bi­o­lo­ška te­ra­pi­ja su na­či­ni le­če­nja ra­ka doj­ke. Že­na tre­ba da bu­de sve­sna da naj­stra­šni­ja stvar ni­je ot­kri­ti pro­me­nu u doj­ci, već za­ne­ma­ri­ti je, na­vo­di dr Mi­lev.

– S ob­zi­rom na to da na te­ra­pij­ski uspeh, tj. na pre­ži­vlja­va­nje, naj­vi­še uti­če što ra­ni­ja di­jag­no­za bo­le­sti, glav­ni cilj je od­go­va­ra­ju­ći skri­ning. Broj­ne stu­di­je su do­ka­za­le da je skri­ning ra­ka doj­ke evi­dent­no ko­ri­stan za že­ne iz­me­đu 50. i 74. go­di­ne sta­ro­sti. Skri­ning pro­gra­mi, uko­li­ko se ade­kvat­no or­ga­ni­zu­ju i spro­ve­du, do­vo­de do sma­nje­nja smrt­no­sti od ra­ka doj­ke u po­pu­la­ci­ji. Bla­go­vre­me­nim pre­gle­dom mo­že se utvr­di­ti ste­pen i pri­ro­da pro­me­ne i je­di­no je ta­ko mo­gu­će pred­u­ze­ti is­prav­ne me­re ka iz­le­če­nju. Kod že­na u Sr­bi­ji rak doj­ke se naj­če­šće ot­kri­va u od­ma­kloj fa­zi. U tre­nut­ku po­sta­vlja­nja di­jag­no­ze, kod vi­še od po­lo­vi­ne že­na je do­šlo do ši­re­nja bo­le­sti iz doj­ke u re­gi­o­nal­ne lim­fne žle­zde, na ko­žu, ili već po­sto­je uda­lje­ne me­ta­sta­ze, što zna­čaj­no sma­nju­je nji­ho­ve šan­se za iz­le­če­nje, dok je u sve­tu bez me­ta­pro­me­na vi­še od 80 od­sto slu­ča­je­va. Kod nas u Sr­bi­ji, sve­ga je­dan od­sto bo­le­sni­ca do­la­zi sa neo­pi­plji­vim le­zi­ja­ma, tzv. in si­tu tu­mo­ri­ma doj­ke, ot­kri­ve­nim ma­mo­gra­fi­jom, dok je u raz­vi­je­nim ze­mlja­ma broj mno­go ve­ći, oko 30 od­sto, a to znat­no po­ve­ća­va uspeh le­če­nja. Kod ma­nje od 10 od­sto bo­le­sni­ca u Sr­bi­ji, ve­li­či­na tu­mo­ra je ma­nja od 10 mi­li­me­ta­ra dok se u raz­vi­je­nim ze­mlja­ma tu­mor ma­nji od 10 mi­li­me­ta­ra ot­kri­je kod vi­še od 30 od­sto slu­ča­je­va – ot­kri­va dr Mi­lev.

Pro­fe­sor Mi­lev is­ti­če da će u to­ku ži­vo­ta sva­ka dru­ga že­na ima­ti po­ja­ve kao što su bol u doj­ci ili doj­ka­ma, čvor u doj­ci, upa­la ce­le ili de­la doj­ke, od­no­sno is­ce­dak iz bra­da­vi­ce. Ova­kva sta­nja su znat­no re­đa u me­no­pa­u­zi, jer je pro­iz­vod­nja hor­mo­na jaj­ni­ka, ko­ji su sva­kog me­se­ca zna­čaj­no uti­ca­li na sta­nje u doj­ka­ma to­kom pret­hod­nih 35 do 40 go­di­na, sve­de­na na mi­ni­mum.

– Hor­mon­ski dis­ba­lans, na­ru­še­na rav­no­te­ža estro­ge­na i pro­ge­ste­ro­na, do­vo­di do broj­nih pro­me­na u tki­vu doj­ke, ko­je za­jed­nič­ki na­zi­va­mo fi­bro­ci­stič­na bo­lest, od­no­sno, dis­pla­zi­ja doj­ke i mo­gu bi­ti pra­će­ne bo­lom, na­ro­či­to u pe­ri­o­du ne­po­sred­no pre men­stru­a­ci­je. U tom pe­ri­o­du vr­lo če­sto su gru­di uve­ća­ne, ote­če­ne da bi se na­kon men­stru­a­ci­je sma­nji­le – ka­že dr Mi­lev.

Fi­bro­ci­stič­na bo­lest je sta­nje u doj­ka­ma, po pra­vi­lu obo­stra­no, ko­je se opi­su­je kao gra­nu­li­ra­na ili zr­na­sta struk­tu­ra doj­ki. Ovo je naj­če­šća do­bro­ćud­na pro­me­na ko­ja se ja­vlja kod vi­še od 65 od­sto že­na. Dis­pla­zi­ja doj­ki je naj­za­stu­plje­ni­je be­nig­no obo­lje­nje doj­ki u že­na iz­me­đu 20. i 50. go­di­ne. Če­šća je kod že­na ko­je ni­su ra­đa­le i kod onih sa hor­mon­skim po­re­me­ća­jem.