Đoković najbolji i u borbi za „salataru"

Da je neprikosnoven u belom sportu na individualnom planu, odavno je pokazao i dokazao. Vladar svih rekorda, Novak Đoković, najbolji je i u dresu reprezentacije Srbije. Početkom septembra u grupnoj fazi Dejvis kupa zabeležio je rekordni 43. trijumf za nacionalni tim, čime se izjednačio s Nenadom Zimonjićem.

U Valensiji je savladao domaćeg igrača Alehandra Davidoviča i doneo prvi poen selekciji na putu do plasmana na finalni turnir u Malagi.

Srbija uvek može da računa na Đokovića. To je potvrdio bezbroj puta. Ne treba zaboraviti da je samo par dana posle osvajanja 24. grend slema na Ju-Es openu uspeo da se priključi ekipi, koja je već bila u Valensiji. S trofejom iz Njujorka u naručju ukrcao se na avion i iz Amerike stigao u Španiju. Sledećeg dana bio je oran na tenis, mada bilo je jasno da nije odmoran, jer je odigrao sedam dugih i neizvesnih mečeva na poslednjem turniru iz velike četvorke.

Izašao je da trenira vidno raspoložen, s osmehom. Na prvoj pres-konferenciji, odvažno i iskreno kazao je: – Cilj mi je da osvojim Salataru s ekipom.

Iako mu je bio potreban odmor igrao je i poslednji meč u dublu sa Nikolom Ćaćićem protiv tima Češke.

Koliko je Novak odan reprezentaciji primetili su i nekadašnji asovi, poput Džona Makinroa i Mardija Fiša. Obojica su bili saglasni da 36-godišnjak s ponosom igra za nacionalni dres.

Rekorder po broju grend slem titula više puta je istakao da za njega igranje za Srbiju predstavlja veliku privilegiju, čast, zadovoljstvo i odgovornost.

Nije imao vremena da proslavi rekordnu sedmu titulu na završnom mastersu u Torinu. Uhvatio je poslednji let i u ponedeljak uveče stigao u Malagu. Odmah po sletanju je kazao: – Nema umora, ostalo je još da se odigra završnica Dejvis kupa i zbog toga nema opuštanja.

Orlovi u četvrtak od 16 časova u Malagi u četvrtfinalu protiv Velike Britanije počinju završni turnir Dejvis kupa.

Miomir Kecmanović iz prve ruke preneo je kakva je atmosfera u ekipi.

– Atmosfera je super. Stvarno nam je bilo sjajno ovih par dana. Lepo treniramo i svi se slažemo. Stvaramo takvu atmosfera da uživamo dok smo ovde, radi maksimalno i da igramo naš najbolji tenis.

Britanci su prva prepreka?

– Težak tim za početak, ali imamo i mi dosta dobrih igrača, tako da sam siguran da će to da bude jedan dobar meč.

Sada uz iskustvo Đokovića i selektora Troickog, stručni štab može da računa i na savete Janka Tipsarevića?

– To nam mnogo znači. Svaki njihov savet je dragocen. Mnogo puta su bili u ovakvoj situaciji, više nego mi, i svaki savet nam znači.

Mlade snage deluju ozbiljno na terenu?

– Moramo da delujemo ozbiljno i igramo. Na nama je sada da donesemo Salataru u Srbiju i nadam se da ćemo u tome uspeti – poručio je Kecmanović.

Šampioni 2010.

U finalu Srbija je pobedila Francusku sa 3:2 u Beogradu. Đoković je u grupnoj fazi zabeležio dve pobede protiv Sema Kverija i Džona Iznera (SAD). U četvrtfinalu savladao je Marina Čilića i Ivana Ljubičića (Hrvatska). U polufinalu nadigrao je Tomaša Berdiha (Češka), a igrao je i s Zimonjićem u konkurenciji parova. U finalu ubedljivo je bio bolji od Žila Simona i Gaela Monfisa (Francuska).

Finalisti 2013.

U finalu Srbija je izgubila od selekcije Češke. Đoković je u grupnoj fazi zabeležio pobedu nad Oliverom Rohusom (Belgija). U četvrtfinalu savladao zabeležio dve pobede protiv Sema Kverija i Džona Iznera (SAD). U polufinalu Vaseka Pospišila i Miloša Raonića (Kanada). U finalu iako je dobio Radeka Štefaneka i Tomaša Berdiha (Češka), nije bilo dovoljno za trijumf. Česi su slavili 3:2.